Novi način odlučivanja o azilu

Jedna dimenzija izbegličke krize u Nemačkoj ogleda se u tome da svaka izbeglica mora da podnese zahtev za dobijanje azila, a da to – ili ne može da uradi, ili predugo čeka na odgovor. Već sada stotine hiljada izbeglica u Nemačkoj praktično stoje u imaginarnom redu ispred ureda koji bi trebalo da prime njihove zahteve. Izbeglička kriza je zato i birokratski problem.

U tom imaginarnom redu trenutno se nalazi 770.000 osoba, procenjuje šef nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice (BAMF) Frank-Jirgen Vajze. Njih 370.000 već je predalo zahteve i oni čekaju na odgovor, dok između 300.000 i 400.000 izbeglica koje su već u zemlji još uvek nije ni registrovano. Tačan broj te druge grupe ljudi teško je proceniti, tvrdi Vajze. Neki od njih su možda registrovani i dva puta, a drugi se uopšte više i ne nalaze u Nemačkoj. Vajze smatra da je takva situacija neprihvatljiva i da će se tome stati u kraj.

Zapošljavanje novih službenika

Do sredine ove godine, broj službenika BAMF-a praktično će se udvostručiti. Krajem 2015, taj Ured brojao je 3.500 zaposlenih. Do sredine 2016., njihov broj će se povećati na 6.300, a pomoći će im dodatnih 1.000 službenika iz drugih vladinih institucija. Posebno važna je funkcija onih koji odlučuju o zahtevima. Početkom 2015. bilo ih je 360, a na kraju te godine hiljadu. Do leta 2016. trebalo bi da ih bude 1.700. U skladu s tim je na kraju 2015. broj odluka koje se donose o zahtevima za azil sa 600 porastao na 2.000 dnevno. Cilj je da se dnevno obradi 6.000 slučajeva i da se tako tokom 2016. donesu odluke u 1,1 do 1,2 miliona slučajeva.

Šef sa dve funkcije: Frank-Jirgen Vajze

Ta računica zasniva se na pretpostavci da će tokom 2016. u Nemačku doći još oko pola miliona novih izbeglica. Ukoliko ih bude više, to će ugroziti plan BAMF-a. Vajze kaže da bi u tom slučaju nemačka vlada morala da izdvoji još novca za dodatno osoblje ili da se nađe pred novim „brdom“ neobrađenih zahteva.

Sve pod jednim krovom

Osim povećanja broja zaposlenih, trebalo bi da se promeni i sam proces odlučivanja o zahtevima za azil. Izbeglice bi direktno s granice bile transportovane do prihvatnih centara. Svaka savezna nemačka pokrajina trebalo bi da ima bar jedan takav centar, a u celoj Nemačkoj bi ih bilo 20. Tamo bi se podaci o svakoj osobi unosili u centralnu bazu podataka. Savezna policija bi odmah proveravala postoje li podaci o eventualnom kriminalnom delovanju i da li izbeglica poseduje ispravna dokumenta. Tu bi se odvijao i medicinski pregled. Ako je sve u redu, izbeglica bi odmah dobila „potvrdu o ulasku u Nemačku“. Samo s tom potvrdom može se dobiti smeštaj, hrana, odeća i druga pomoć. U samim prihvatnim centrima bi se potom direktno i donosila odluka o zahtevima za dobijanje azila.

U načelu, to koliko dugo neko mora da ostane u prihvatnom centru, zavisi od zemlje porekla. O zahtevima izbeglica koje imaju šansu da ostanu u Nemačkoj, na primer onih koji stižu iz Sirije, trebalo bi da se odluči u roku od 48 sati. U tom slučaju, oni brzo mogu da se rasporede i po nemačkim opštinama. Ako nečiji zahtev ima malo šansi za pozitivan odgovor, na primer u slučajevima potražilaca azila iz zemalja sigurnog porekla kao što su Srbija, BiH ili Albanija, te izbeglice bi se smeštale u takozvanu „zonu čekanja“. One moraju da ostanu tu sve dok se ne odluči o njihovom zahtevu. U slučaju očekivanog negativnog odgovora, odatle bi direktno bile vražene u zemlju porekla.

Slična procedura vodila bi se i u slučajevima onih koji se uklapaju u takozvanu „Dablinsku proceduru“. Sve do povratka u zemlju u kojoj je stupila na područje Evropske unije, ta osoba bi se zadržavala u „zoni čekanja“. Ukoliko se radi o komplikovanim slučajevima, takve osobe bi se prebacivale u centre za prihvat izbeglica koji već postoje širom Nemačke, gde bi se i donela odluka.

Odluka u roku od 48 sati

Nova procedura je već u fazi testiranja u nekim nemačkim gradovima, a nakon toga bi trebalo da se proširi na celu zemlju. Nemački političari mesecima su raspravljali o tome kako bi mogao da se poboljša stari, preopterećeni sistem. Tako je nastao je potpuno novi plan delovanja. Ipak, brojna pitanja ostaju otvorena – poput onog o „zonama čekanja“. Da li se tu u stvari radi o centrima u kojima bi se izbeglice držale kao zatvorenici?

Modernizovana će biti i sama procedura donošenja odluka o zahtevima za dobijanje azila. Na primer, više neće biti potrebno da se na licu mesta ima prevodilac, jer će oni moći da budu uključeni video-linkom. Novo je što će se već tokom procesa odlučivanja o nečijem zahtevu, napraviti njegova biografija i profil zanimanja, što će potom biti direktno dostavljeno biroima za zapošljavanje. Šef BAMF-a Vajze je, dakle, spojio obe funkcije koje ima – on je, naime, ujedno i šef nemačke Agencije za rad. Vajze je od vlade i dobio nalog da poveže rad te dve službe kako bi se izbeglice što je brže moguće integrisale na tržište rada.

Ako se sve bude odvijalo kao što je planirano, trebalo bi da dođe do ubrzavanja procedure donošenja odluka o zahtevima za azil. Slučajevi koji su od početka jasni, na primer slučajevi izbeglica iz Sirije ili iz Albanije, biće obrađeni već za nekoliko dana. Ostali, novi slučajevi, trebalo bi da budu rešeni u roku od tri meseca, a oni stariji u roku od pet meseci.