Da li se u Gazi očekuje mir?

7. Novembra se navršilo mesec dana od početka napada okupatorske držve izraela na Gazu. Raspravlja se kada i gde će prestati ovi napadi u kojima je ubijeno oko deset hiljada civila. Na žalost, ne postoji ni međunarodni sistem, a ni regionalna sila koja bi zaustavila Netanyahuovu vladu.

Strateški cilj izraela je vrlo jasan: potpuno zbrisati Hamas iz Gaze. Oni otvoreno izjavljuju da će zaustaviti rat kada potpuno unište Hamas.

Kao što je poznato, svaki rat ima taktički plan i strateški cilj. Strateški cilj određuje gdje će se rat završiti. Taktički plan postavlja put i sredstva za postizanje ovog strateškog cilja.

 

Šta je bio Hamasov strateški cilj?

Iako smo 7. Oktobra svedočili Hamasovoj taktičkoj udarnoj moći i kreativnosti, još uvek smo zbunjeni oko toga koji je bio njegov strateški cilj. Koji strateški cilj je Hamas ovim napadom želio postići?

Poznato je da je Mohammed Deif, komandant brigada Kassam vojnog krila Hamasa, rekao da će odobriti početak pregovora o prekidu vatre u zamenu za oslobađanje Palestinaca u izraelskim zatvorima.

Ako je Hamasov strateški cilj oslobađanje svih zarobljenika koje drži izrael, onda je to ozbiljan hendikep za Hamas. Zato što se postavlja pitanje da li je više od deset hiljada civila žrtvovano za razmenu zarobljenika?

Govor koji je održao Abu Ubeyde, vojni glasnogovornik brigada el-Kassam, dvadeset devetog dana ‘Oluje al-Aksa’ može nam dati poneke indicije.

Abu Ubejde kaže da su oni pružili veliki otpor u Gazi protiv izraelske okupacije i da neprijateljske snage nikada nece moći okupirati Gazu. Zapravo, to je izraženo u mnogim Ebu Abujdeovim izjavama. Dakle, da li je strateški cilj Hamasa da zaustavi okupaciju Gaze?

Najnovija situacija pokazuje da je izraelska vojska podelila Gazu na sever i jug i da polako ulazi unutra sa severa.

Ili je, pak, Hamasov strateški cilj bio da palestinsko pitanje, koje je palo na poslednje mesto na svjetskoj agendi, vrati na dnevni red i natera svetsko javno mnjenje da ponovo počne razmišljati o rešenju problema, uprkos velikim razaranjima? U ovom slučaju, neizbežno se postavlja pitanje: Zar se nije mogla forsirati neka druga opcija.

 

 

Šta će se dogoditi ako se izraelski strateški cilj ostvari?

Hajde sada da preciznije porazgovaramo o Netanyahuovom strateškom cilju.

Zlikovca Netanyahua mnogo ne znima koliko je civila ili dece ubijeno. Jasno vidimo da je njegov prvenstveni cilj totalno uništenje Hamasa.

Na početku moram istaći da nije moguće da Izrael u ovim operacijama potpuno uništi Hamas.

Hamas ima društvenu mrežu sa jakim nevladinim organizacijama ukorenjenim u Gazi. Ne zaboravimo da Hamas upravlja širokom mrežom u regiji, od obrazovanja do socijalne pomoći. Štaviše, ovo strukturiranje je počelo u vrlo ranoj fazi. Od kako je “Mudžemme el-Islamijje” osnovana u Gazi 1973. od strane šeiha Ahmeda Jasina, od tada ima široku mrežu klinika, banaka krvi, dnevne njege, lečenja, ugostiteljstva, omladinskih klubova i škola.

Kao i druge islamske nevladine organizacije, Islamski Centar, koji pridaje poseban značaj porodici i ženama, takođe ima vrtiće, omladinske i sportske klubove otvorene za svakoga.

Ovaj Centar takođe vodi Islamski univerzitet u Gazi, otvoren 1980. godine.

Ne zaboravimo ni da je Hamas poslodavac oko 20 hiljada malih preduzeća i blizu 150 hiljada radnika zaposlenih u tunelskoj ekonomiji. Prema rečima stručnjaka, tunelska ekonomija je ojačala Hamasov monopol na ekonomske aktivnosti u Gazi, smanjila socijalnu koheziju i dovela do povećanja jaza s Palestinskim vlastima.

 

Ciklus rat – primirje – rat

Izraelska vlada je 19. septembra 2007. godine definirala Gazu kao "neprijateljsku teritoriju". Godine 2014. izraelski napad na Gazu, ili ‚‚Operation Protective Edge” kako ga naziva izraelska vlada, trajao je 54 dana, a bolnice i elektrane su takođe bombardirane u to vreme. I tada je masakrirano na hiljade civila.

Izraelski avioni su 2. avgusta 2014. pogodili upravnu zgradu Islamskog univerziteta u Gazi. Izraelska vojska je rekla da je ciljala centar za "razvoj oružja" u kampusu. Stotine knjiga engleskog jezika i književnosti pronađene su ispod ruševina Odseka za engleski jezik. Nažalost, nije se mnogo promenilo od jučer do danas.

Ovaj ciklus se ponovio 6. maja 2021. godine, kada je izraelski Vrhovni sud odlučio da nasilno protera neke palestinske porodice koje žive u jerusalimskoj četvrti “Šejh Džerrah” iz svojih domova.

Nakon raketnog napada Hamasa iz Gaze, izraelska vojska je odlučila da uđe u Gazu, ali je potom odustala i ponovo pokrenula težak vazdušni napad na Gazu. Petnaest dana kasnije proglašen je prekid vatre.

Dakle, mi zapravo doživljavamo ciklus rata i primirja u kojem se Gaza neprestano bombarduje.

 

Izraelski ekonomski rat

U ovom ciklusu godinama traje jedna velika opsada. Koristeći ekonomiju kao instrument rata, izraelska vlada održava blokadu velikih razmera koja ograničava ulazak svih materijala u Hamas kako bi ga uguštila. Hamas je, s druge strane, stekao velike ekonomske prihode i resurse tako što je uspeo razbiti efekte ove blokade i izgraditi tunelsku ekonomiju u Gazi. Iako je embargo izvršio ozbiljan pritisak na ljude, on je takođe pokrenuo ekonomiju koja je hranila Hamas.

Pojačana politika opsade izraelske vlade u Gazi može se nazvati i svojevrsnim "ekonomskim ratom".

Jedna od važnih etapa ovog rata bilo je ukidanje Carinskog zakona, koji je 2007. godine regulirao ulazak uvoznih proizvoda u region; Ova situacija u Gazi izazvala je mnoge poteškoće po pitanju nabavke mnogih dotadašnjih proizvoda. Osim toga, tampon zone koje je stvorio i kontrolira izrael, odsecajući severni i istočni perimetar Gaze, zadale su ozbiljan udarac poljoprivredi Iste. Sve to zbog toga što je najmanje 48 posto obradivog zemljišta Gaze bilo u ovoj regiji.

Može se reći da su ove mere namerno osmišljene da potkopaju i iscrpe ekonomiju i proizvodne kapacitete Gaze, kao deo politike svrgavanja Hamasovog režima i promoviranja palestinskih vlasti na Zapadnoj obali. Ali čini se da je sav ovaj napor proizveo suprotan rezultat: Hamas je postao jači.

 

Koliko dugo Hamas može ekonomski izdržati?

Sa druge strane gotovo da nema načina da Hamas prevaziđe ovo novo urušenje bez tunelske ekonomije i bez Egipta koji će dozvoliti prolaz kroz tunel za funkcioniranje gore navedene ekonomije. Ne zaboravimo da privreda u Gazi značajno ovisi o stranim sredstvima i pomoći. Tri donatora koji su finansirali najviše humanitarne i razvojne pomoći u 2020. godini bili su EU (26,2%), SAD (19,7%) i Saudijska Arabija (13,8%). Ove zemlje Hamas smatraju terorističkom organizacijom i pomoć ne dostavljaju direktno Hamasu koji upravlja Gazom. U Gazi funkcioniše veoma složen ekonomski sistem, ali na kraju se lanac snabdevanja uglavnom obezbeđuje kroz tunele.

Nakon 7. oktobra, Hamas će se suočiti i s velikim urušenjem i vjerovatno s krizom povjerenja njegovih vanjskih finansijera. To će Hamasu otežati upravljanje Gazom i neće biti kao što je to bilo ranije. Upučujući hitan poziv za okupirane palestinske teritorije, UN su objavile da je hitno potrebno 1,2 milijarde dolara za otprilike 1,5 miliona ljudi koji su trenutno raseljeni. Čini se da je za Hamas postalo gotovo nemoguće da nastavi ovaj rat i upravlja Gazom u budućnosti.

 

Izraelske opcije

Gledajući stvari iz ove perspektive, iako je nemoguće potpuno uništiti Hamas, ne čini se verovatnim da će se Hamas vratiti u svoje stare dane ako se postigne mir.

Ako izraelska vojska, koja je izjavila da je stigla do centra Gaze, uspe okupirati Gazu, bićemo suočeni sa pitanjem šta će biti nakon Hamasa. Izjava američkog State Departmenta da ne podržavaju izraelsku ponovnu okupaciju Gaze omogućava nam da razgovaramo o pitanju ko će i kako upravljati Gazom i mogućim scenarijima.

Prva opcija je da izrael preda Gazu Palestinskim vlastima. Ali koliko pouzdana može biti izraelska vlada koja ne poštuje sporazume iz Osla i ne ispunjava svoja obećanja?

U skoro dve decenije od početka mirovnog procesa u Oslu, Palestinci su se morali suočiti s duboko negativnom stvarnošću obeleženom stalnim gubitkom i oduzimanjem zemlje i drugih resursa. Ovo se najdramatičnije vidi u masovnom širenju izraelskih naselja i infrastrukture i izgradnji barijere za podelu.

Drugi scenario je da Hamas napusti Gazu i da ga zameni Palestinska nacionalna uprava. Da li bi takva opcija promenila pogled Netanyahuove vlade na Gazu? Ja tako ne mislim.

Dakle, ako Hamas ode, može li el-Feth popuniti prazninu?

 

Šta je ostalo od el-Fetha

Predsednik Palestinske nacionalne uprave Mahmud Abbas i njegova organizacija Feth optuženi su za pasivnost u ovom procesu. Štaviše, da u Gazi nije bilo problema s vodjstvom, Hamas ne bi pobedio na izborima i ne bi došlo do rata između Hamasa i Fetha.

Osim toga, Feth, koji je glavni stub palestinskog nacionalnog pokreta unutar Palestinske oslobodilačke organizacije, dobio je mnogo političkih kritika i izgubio je veliki deo svoje popularnosti posljednjih godina.

Mahmud Abbas je takođe pretrpeo ozbiljan gubitak poverenja u očima javnosti nakon što je naglo odgodio palestinske opšte izbore 2021. i nastavio održavati sigurnosnu koordinaciju s izraelcima. Ovome treba dodati da je Abbas prećutao poslednja dešavanja i nije ušao u sukobe nakon 7. Oktobra.

Štaviše, nije samo Hamas u Gazi. U periodu od 7. oktobra, nepoverljiv odnos Mahmuda Abbasa prema Hamasu privukao je veliku pažnju i postao predmet kritika. Konačno, grupa sigurnosnih snaga povezanih s palestinskom vladom, koja sebe naziva "Sinovi Ebu Džendela", pobunila se protiv administracije Mahmuda Abbasa: "Predsjedniku Abbasu dajemo 24 sata da poduzme konkretne korake protiv izraela. “U suprotnom, snage sigurnosti će se oglušiti i nece podlezati naređenjima.”

Ova izjava pokazuje koliko je Abbasov posao težak.

Iako se čini da je moguće da Hamas nakon 7. Oktobra izgubi svoje podrške u Zalevu, poput Katara, takodje se jasno vidi da i Feth vrlo teško može popuniti ovu prazninu.

U ovom slučaju, možemo se zapitati, hoće li doći u obzir mogućnost nečega trećeg?

 

Da li su moguće druge opcije?

Iskreno, iako vidim mogućnost trećeg načina kao jaču, sama ova mogućnost ima mnogo opcija...

Jedna od tih opcija je promena Abbasove fotelje kojoj je politički došao kraj.

Među kandidatima za ovo mesto govori se o Mohammedu Dahlanu, šefu obaveštajne službe administracije Mahmuda Abbasa koji je proteran iz Gaze. Verovatno neke od zemalja Zaleva, posebno Egipat i Saudijska Arabija, žele Dahlanov povratak. Dugi intervju koji je Dahlan dao časopisu The Economist, i njegov poziv na demokratiju takođe se može potumačiti kao priprema za to.

Međutim, Dahlanova mrčna proplost i prigovori drugih aktera izazivaju sumnju da li će uspeti naterati Palestince da ga prihvate.

Drugo ime koje se spominje za ovo mesto je Mervan Barguti.

Čini se mogućim da Marvan Barguti, vođa pokreta Feth, koji je već duže vreme zatvoren u izraelskim zatvorima, može zameniti Mahmuda Abbasa ako bude oslobođen.

Naslovi “Može li Palestinac Mandela doneti mir u Gazu?” u zapadnoj štampi mogu se protumačiti kao plan za to.

Mervan Barguti je zatvoren u izraelskim zatvorima od 2002. godine i veoma je popularan među mladima. Znamo da je Barguti pripremio nacrt Nacionalnog dokumenta o pomirenju zatvorenika iz 2006. godine, koji su potpisali lideri Hamasa, Fetha, Islamskog džihada, Narodnog fronta za oslobođenje Palestine (PFLP) i Demokratskog fronta za oslobođenje Palestine ( DFLP).

Dokument poziva na "uspostavljanje palestinske države unutar granica iz 1967. godine, da se palestinski otpor ograniči na zemlje okupirane 1967. godine, da se poštuje uzajamni prekid vatre i da Palestinci brane svoje pravo na otpor okupaciji u skladu s međunarodnim pravom ."

Njegov cilj je bio uspostaviti koalicionu vladu za prevazilaženje političkog ćorsokaka do kojeg je dovela Hamasova izborna pobeda u Pojasu Gaze 2006. godine. Iz ove perspektive, možemo reći da Barguti može lakše uveriti i Palestince i druge strane koje žele mir.

Sada stavimo i ponudu turske garancije u ovaj kontekst.

 

Ponuda garancije Turske

Zamena Abbasa u palestinskoj vladi novim liderom i ponuda Turske garanta ističu se kao scenario trećeg puta u regionu.

Naravno, Turskoj će biti veoma teško da natera Iran da prihvati njenu ulogu garanta. Iako se kaže da bi se Saudijska Arabija i izrael također mogli protiviti ovoj ulozi, lično mislim da ih je lakše uveriti. Zapravo, ovu ulogu garanta u regionu verovatno mogu preuzeti zajedničke mirovne snage sa zemljama poput Turske, Egipta i Saudijske Arabije.

 

Iranski faktor

Najveća zamerka ovoj opciji nesumnjivo će doći iz Irana. Iran je od početka preferirao da ostane s druge strane mira i stabilnosti u regionu.

Zapravo, više se ne krije da je Iran imao značajan uticaj na Hamas na početku procesa nakon 7. Oktobra.

Može se pretpostaviti da odluka Turske o neproglašenju Hamasa terorističkom organizacijom ima volju da razbije iranski uticaj. Ovako treba čitati zahtev američkog državnog sekretara da Turska pojača pritisak na Hamas tokom njegove posete Turskoj. Jer ne prekidajući veze sa Hamasom, Turska je barem otvorila kanal za uspostavljanje dijaloga sa Hamasom u regionu.

Ako se ostvari strateški cilj izraelske vojske, čeka nas mnogo scenarija. Prema poslednjoj Netanyahuovoj izjavi, iako izrael želi zadržati kontrolu nad Gazom na neodređeno vreme, mislim da je treći put i opcija garanta postao još jači. Ali ono što mi je u srcu je da mir dođe što prije. Jer nažalost, kako se mir odgađa, broj pogubljenih nedužnih civila i dece raste.

U konačnoj deklaraciji arapsko-islamskog zajedničkog vanrednog samita održanog u Rijadu. Član 27 kaže: „Naglašavajući da je Palestinska oslobodilačka organizacija jedina legitimna organizacija palestinskog naroda, pozivamo sve palestinske grupe i snage da se okupe pod okriljem PLO-a i ispune svoje odgovornosti u okviru nacionalnog partnerstva predvođenog PLO." Ovaj poziv jasno znači da je legitimitet Hamasa doveden u pitanje, a čini se da je ruka PLO-a nakon mira postala još jača. Uprkos tome, moram reći da ja i dalje vidim treću opciju kao jaču.

Još jedan detalj poslednjih dešavanja bio je skriven u promeni uvodnih rečenica posljednjeg govora portparola brigade Kassam Ebu Ebujdea. Svoje je reči je započeo ovako: "O svi slobodni ljudi sveta, pozdravljam vas mirom Božjim." Svoje prethodne govore počinjao je rečima: "O naš arapski i islamski Ummete". Iako se ova promena tumači kao poruka arapsko-islamskom zajedničkom vanrednom samitu održanom u Rijadu, može se tumačiti i kao priznanje da za palestinsko pitanje na žalost ne postoji "ummet i arapski svet". Kao što se može videti, nije islamski ummet taj koji podržava palestinsko pitanje, već zajednička savest ljudi i društava u različitim geografskim područjima gde žive muslimani, kršćani, pa čak i jevreji.

Nadamo se da će zajednička savest društava uspostaviti prekid vatre što je pre moguće pre nego što se ostvare nepoznati strateški cilj Hamasa i jasan strateški cilj Izraela. Ako se to dogodi, moći će se govoriti o mehanizmima koji će graditi mir.

 

 

Pripremio: Dr. Sejfidin Haruni

Izvor: Turski mediji