Karman: IDIL je produžena ruka Bašara al Asada

Ona ištiče da je upravo diktatura ta koja vodi ka korupciji, slabom razvoju, i pružanju podrške lošim učenjacima koji interpretiraju islam ili druge religije na loš način od kojeg samo oni imaju koristi.

Protiv terorizma se može izboriti samo stopiranjem diktature i širenjem pravde, te Karmen postavlja pitanje koliko je svet zaista ozbiljan u toj borbi.

Ako međunarodna zajednica želi da stopira Islamsku državu, onda treba da stopira Bašara al Asada, naglašava ona.

„Ako su ozbiljni u toj borbi, onda oni ozbiljno moraju da prekinu diktaturu. Da li je svet ozbiljan u borbi protiv terorizma i ekstremizma ili ga pospešuje tako što ćuti nad zločinima koje čini diktator, i što stupa u savez sa koruptivnim ljudima. Svet nije uradio dovoljno po tom pitanju, i mora se razmotriti načine na koje se bore protiv terorizma i ekstremizma. U suprotnom, ideologija, frustracija, mržnja i nasilje će porasti“, navodi ona.

Nobelovka Karman dodaje da jake zemlje trebaju da igraju ključnu ulogu u tome, ali isto tako i nevladin sektor, mediji, jer je to „naša borba“.

„Svet moramo osloboditi diktature. Način da se to postigne jeste da se onemogući diktatorima da vode državu ili javne institucije. Ne sme da im se pruži šansa da ponovo ubijaju ljude, da se svete. Moramo osigurati da u tim zemljama postoji demokratija i sloboda“.

Karman kaže da sve religije poštuju vrednosti slobode, jednakosti, pravde i ne postoji veza između njih sa ekstremizmom.

„Ekstremizam je protiv ljudskosti i vrednosti, te s toga i protiv religije. Problem je sa religioznim ljudima koji vode lošu ulogu i kažu da predstavljaju islam, a istovremeno su diktatori. Tako da, svaki diktator je terorista i svaki terorista je diktator. Oni žive zajedno i štite jedni druge“, navodi ona.

Po njenom mišljenju, Islamska država (IDIL) je upravo instrument diktatora.

„Da, oni su teroristi, ali su produžena ruka Bašara al Asada. Pratite sve ono što Islamska država radi. Ko ima koristi od toga? To je diktator. Oni su napali Arapsko proleće, ljude koji žele slobodu i demokratiju, a nikada režim diktatora. A obični ljudi pate i od diktatora i od Islamske države. Ipak, verujem da će ljudi na kraju pobediti i mislim da je ta pobeda blizu, iako nemamo podršku od međunarodne zajednice kao što je Kosovo imalo. Ali, mislim da nam se međunarodna zajednica sve više približava jer vide šta se dešava“, naglašava Karman.

Karman takođe naglašava kako je važno da svi imaju pravo na slobodu izražavanja, čak i ekstremisti, konzervativni ljudi, jer ukoliko se oni ućutkaju, moguće je da će razmišljati o drugim, lošim putevima.

„Ljudi koji čine nasilje su uglavnom oni kojima je zabranjeno da govore. Pravo na izražavanja je lek za to. Moramo ohrabriti ljude da iskoriste ovo pravo ali samo u zaštiti svojih ciljeva. I to treba da važi za sve. Pravo na izražavanje jeste način da se prekine nasilje, ne dopustite da misle o drugim sredstvima. U suprotnom, kada tim ekstremistima, muslimanima ili nemuslimanima zatvorite sva vrata, oni će krenuti drugim putem i to je pogrešno“, smatra nobelovka Karman.