JELENA GUSKOVA: Vučić je odavno doneo odluku o Kosovu, ostaće upamćen kao predsednik koji se odrekao zemlje predaka

Postalo je jasno da je Beograd već doneo odluku i da je rukovodstvo Srbije spremno da prizna nezavisnost Kosova. Rusija se neće protiviti tom procesu, zato što je reč o srpskoj teritoriji i Srbi treba da odluče da li će je pokloniti, prodati ili će se nje odreći, kaže Guskova

JELENA GUSKOVA: Vučić je odavno doneo odluku o Kosovu, ostaće upamćen kao predsednik koji se odrekao zemlje predaka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odavno doneo odluku o Kosovu i Metohiji, još onda kada je bio izabran na mesto premijera. Takvo mišljenje je agenciji „Evroazija dejli“ (EADaily) iznela šef Centra za istraživanje savremene balkanske krize Instituta za slovenstvo Ruske akademije nauka i član Senata Republike Srpske, Jelena Guskova.

Podsećamo da je Vučić, neposredno pred posetu Moskvi 9. maja, u intervjuu za srpski list „Kurir“, izjavio da će odluka o Kosovu biti kraj njegove političke karijere, jer mu Srbi neće oprostiti ono što je on naumio da sprovede u život.

Prema mišljenju Guskove, predsednik Srbije je imao šansu, kada je smenio sa vlasti Borisa Tadića, da izmeni scenario odnosa sa Prištinom. Kako podseća ekspert, Tadić je vodio pregovore sa separatistima ali sa njima nije potpisao sporazum. „Bilo je moguće odustati od svega onoga oko čega se Tadić dogovarao i krenuti od nule. Vučić to nije učinio, već je prihvatio sve tačke dogovora, ali je otišao i dalje, proširujući ih“, kazala je ona i dodavši da pri tom prava kosovskih Srba ni do danas nisu uopšte zaštićena.

Prema rečima Guskove, Zapad danas već otvoreno govori o neophodnosti donošenja konačne odluke o Kosovu i Metohiji. I Vučiću je potpuno jasno da on u toku 2018. godine mora da potpiše sporazum koji će Kosovo maksimalno približiti nezavisnosti, podvlači ekspert. Možda se u tom sporazumu neće naći reč „nezavisnost“, ali faktički, „dobijanjem mesta u UN, poštovanjem granica, koje danas između Kosova i Srbije u potpunosti uobičajeno funkcionišu, možemo govoriti o priznanju nezavisnosti Kosova od sadašnje vlasti“, istakla je Guskova.

 

„Po svemu sudeći potrebno je dogovoriti se sa Rusijom, koja u Savetu bezbednosti mora da podržava Srbiju. I treba reći da Vučić potpuno svesno ide ka tome, jasno shvatajući da mu Srbi to neće oprostiti. On se pravda time da su Srbi uvek pamtili vojnike, da su voleli one koji su za njih ginuli, a političari su, navodno, uvek smatrani nečasnim. Međutim, moramo dobro da razumemo da je ovo izuzetno važna istorijska odluka za Srbiju, te i ako sadašnji lider smatra da ne postoji alternativa takvoj odluci, stručnjaci smatraju da je alternative uvek bilo i da ona i sada postoji. Najvažnije je da se u ovakvoj situaciji iskoriste sve diplomatske mogućnosti, uključujući i podršku Rusije, a upravo u tome nisu iskorišćene sve mogućnosti“, izjavila je ruska istoričarka.

Odgovarajući na pitanje da li Aleksandar Vučić može i u buduće da računa na bezuslovnu podršku Rusije u Savetu bezbednosti UN, ako bi zbog napretka zemlje na putu evrointegracija ona morala da pristupi NATO-u, Jelena Guskova je ukazala kako i sada Srbiju primoravaju na maksimalnu saradnju sa zemljama članicama NATO. „Mi odlično znamo da je broj vojnih vežbi koje su oružane snage Srbije izvele sa NATO zemljama i sa Rusijom potpuno neuporediv: samo dve vežbe sa Rusijom i dvadeset dve sa zemljama članicama NATO u 2015. godini. Toliko sporazuma o vojnoj saradnji koliko je potpisano sa zemljama članicama NATO nikada nije bilo potpisano sa Rusijom. Sa Rusijom su potpisana svega dva sporazuma i to potpuno bezopasna. Zbog toga se čak ni sada ne može govoriti da, po pitanju približavanja NATO, Vučić sedi na dve stolice. On sedi na jednoj stolici“, istakla je Guskova.

 

Prema njenim rečima pristupanje Srbije NATO-u ostaće i dalje jedan od glavnih zadataka koji će postavljati zapadne zemlje. Ako Vučić pristane da potpiše sporazum u vezi sa Kosovom, tada će biti pronađena neka nova sredstva pritiska koja će ga primorati da se približi NATO-u, bez obzira na odluku o vojnoj neutralnosti Srbije, dodala je Guskova.

Ona se dotakla mogućih posledica koje bi potpisivanje sporazuma o „normalizaciji odnosa“ između Beograda i Prištine, a koji bi u nekoj od formi sadržao priznanje nezavisnosti Kosova, moglo da ima na situaciju u vezi sa Republikom Srpskom. Kako smatra Jelena Guskova, sadašnja pozicija Republike Srpske predstavlja za Zapad faktor koji smeta ujedinjavanju BiH, njenoj centralizaciji i ostvarivanju zadataka koje su postavili EU i NATO.

„Zapad ne zamišlja budućnost Balkana bez takvih procesa, a pre svega bez udaljavanja Republike Srpske od Rusije. Zato sada Vašington ozbiljno razrađuje i rešava zadatak kako da partija i pristalice Milorada Dodika ne pobede na izborima, da bi na vlast došla opozicija, da se ona lako složi sa ujedinjenjem i centralizacijom BiH, da bi sva aktivnost BiH bila usmerena pre svega ka saradnji sa Evropom i NATO paktom, a ne sa Rusijom“, rekao je ekspert.

Odgovarajući na pitanje da li je moguće da se u datoj situaciji preduzmu radnje koje bi izmenile scenario koji je Zapad napisao za Srbiju, Guskova je izjavila da to „treba raditi, ali ne od danas, već je trebalo početi još 2000. godina i nastaviti sa insistiranjem da su Kosovo i Metohija deo teritorije Srbije“. Prema njenom mišljenju tokom pregovaračkog procesa Beograd nije morao da teži kompromisima.

„Taj konflikt može da se zamrzne, kao što je urađeno na Kipru, rešenje tog pitanja može da se razvuče na sto godina. Međutim, moramo da budemo potpuno svesni da je od pozicije rukovodstva zemlje umnogome zavisilo kako će se razvijati ovaj proces. Sadašnja vlada je imala šansu zato što je Boris Tadić vodio pregovore sa Prištinom, ali sa njom nije potpisao ni jedan dokument. Moglo se reći, pregovore je vodila prethodna vlast, a mi počinjemo od nule i realizujemo svoj program. Međutim, niko od eksperata nije bio uključen u pregovarački proces i tek sada kada se pokušava naći odgovarajuća forma priznanja Kosova, odjednom je neočekivano iskrsnuo predlog da se u zemlji sprovede javna diskusija, koja ni do čega nije mogla dovede niti bilo šta da promeni“, napominje politikolog (Vučić je u leto 2017. godine objavio početak „unutrašnjeg dijaloga“ unutar srpske javnosti i eksperata – EADaily).

Prema mišljenju Guskove, postalo je jasno da je Beograd već doneo odluku i da je rukovodstvo Srbije spremno da prizna nezavisnost Kosova. „Shodno tome, Rusija se neće protiviti tom procesu, zato što je reč o srpskoj teritoriji i Srbi treba da odluče da li će je pokloniti, prodati ili će se nje odreći. Međutim, istorija će upamtiti Aleksandra Vučića po tom što je predao Kosovo i Metohiju Albancima i odrekao se dela srpske teritorije za koju su se borile generacije njegovih predaka“, zaključila je Jelena Guskova.

Izvor: (webtribune.rs)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš