Evropski parlament usvojio izveštaje o Srbiji i Kosovu: Normalizacija odnosa uslov za učlanjenje u EU

Od Beograda i Prištine zatraženi su veći napori na normalizaciji odnosa uz naznaku da je upravo to preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. Ujedno je zatraženo da se uzdrže od akcija koje bi mogle da ugroze dijalog i dovedu do podrivanja poverenja.

O izveštaju Evropske komisije o Srbiji

Normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo preduslov za pristupanje EU

U Izveštaju, koji je uz Predlog rezolucije sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, od Srbije se traže „ubedljivi rezultati“ u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i ukazuje se na to da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo „prioritet i preduslov za pristupanje EU“.

Normalizacija odnosa ključna je za obezbeđivanje stabilnosti i napretka u širem regionu,  uz poziv na aktivno i konstruktivno angažovanje u dijalogu, a uz posredovanje EU radi postizanja sveobuhvatnog, održivog i pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa međunarodnim pravom.

Podvlači se poziv na punu primenu svih već postignutih sporazuma uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice srpskih opština, bez odlaganja.

Spoljnopolitička služba EU (EEAS) poziva se da uspostavi mehanizam za nadgledanje i verifikaciju primene svih do sada postighnutih sporazuma i da o tome periodično izveštava EP kao i da pruži punu podršku specijalnom predstavniku EU u dijalogu Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.

Od vlada Srbije i Kosova traži se da se uzdrže od akcija koje bi mogle dovesti do podrivanja poverenja i ugroziti dijalog. Podvlači se „važnost multietničke prirode i Srbije i Kosova“ i dodaje da „etnički homogene države ne treba da budu cilj u regionu“.

Srpske i kosovske vlasti pozivaju se da podstiču kontakte lokalnih zajednica kako bi se ojačao dijalog, da se uzdrže od korišćenja zapaljivog rečnika prema drugim etničkim grupama i izražava žaljenje što most u Mitrovici, iako obnovljen, još nije otvoren za sav saobraćaj.

U tekstu se pozdravlja ponovni angažman SAD i naglašava potreba da EU i SAD ojačaju svoje partnerstvo i koordinaciju na Zapadnom Balkanu. Transatlantska saradnja, navodi se, važan je činilac stabilnosti u regionu, a EU ima vodeću ulogu kao posrednik u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

U tom kontekstu dodaje se da je EP obavešten o potpisivanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova 4. septembra 2020. u Vašingtonu ali se izražava žaljenje zbog odredbi u tekstu koje zahtevaju da Kosovo prestane da traži članstvo u međunarodnim organizacijama.

Takođe se navodi da bi premeštanje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Evropske unije o rešenju spora Izraela i Palestine po modelu dve države.

Srbija da sarađuje sa Hagom i osudi negiranje genocida

Naglašava se i važnost regionalne saradnje po pitanju ratnih zločina i u istrazi slučajeva nestalih osoba, uključujući pojačane napore u priznavanju i sprovođenju sudskih presuda o ratnim zločinima, istraživanju grobnih mesta, odbacivanju govora mržnje i veličanja ratnih zločinaca kao i na pružanju pomoći domaćim tužiocima u privođenju počinilaca pravdi.

Vlasti Srbije se pozivaju da osude svaki oblik govora mržnje, kampanje zastrašivanja i javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Izražava se žaljenje zbog toga što pojedini predstavnici vlasti i političari i dalje poriču genocid u Srebrenici i pozdravlja rad organizacija civilnog društva na polju pomirenja, tranzicione pravde i odgovarajuće reparacije.

Od Srbije se takođe očekuje puna saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, odnosno Međunarodnim mehanizmom koji ga je nasledio. Od Srbije se traži da se suprotstavi naporima na podrivanju dosadašnjih postignutih rezultata kao i falsifikovanju činjenica koje je utvrdio Haški sud.

U rezoluciji se ponavlja podrška incijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim grubim kršenjima ljudskih prava na teritoriji bivše Jugoslavije (REKOM) i ističe se važnost Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i njenog rada.

Traže se „ubedljivi rezultati“ u u provosuđu, slobodi izražavanja i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala

U Bilčikovom izveštaju se izražava žaljenje što je deo opozicije bojkotovao izbore i ističe da, u svetlu nalaza misije OEBS/ODIHR, gde se ukazuje na nedostatak pluralizma i rascepkanost političke scene u Srbiji, sve političke snage, posebno vlasti, imaju odgovornost za unapređenje izbornih uslova.

Istovremeno se pozdravljaju inicijalne mere za međupartijski dijalog sa Narodnom skupštinom, uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji će uključiti sve relevantne aktere i proevropske snage u Srbiji sa ciljem da se unaprede politička klima u zemlji i poverenje širom političkog spektra.

Traže se istrage o Jovanjici, Krušiku, Telekomu…

Od Srbije se traže „ubedljivi“ rezultati, uključujući efikasne istrage u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima od velikog javnog interesa, poput aktuelnih afera – Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija, kao i bolji rezulati istraga.

Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.

Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuće istrage kada je to potrebno.

Takođe se osuđuju svi akti nasilja i ukazuje da slučajevi neproporcionalne upotrebe sile od strane policije tokom protesta u julu 2020. zahtevaju posebnu pažnju vlasti, uključujući posledični nedostatak saradnje policije sa pravosuđem i javnim tužiocem. Od srpskih vlasti se traži da ispitaju sve te slučajeve.

Evropski parlament pozdravlja činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije i jedan od prioriteta novoformirane vlade, ali i izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u mnogim reformama i nazadovanja oko pitanja ključnih za pristupanje EU, navodi se u izveštaju o kojem je raspravljao Evropski parlament.

O izveštaju Evropske komisije o Kosovu

Izveštaj Evropske komisije o Kosovu usvojen je danas sa 471 glasom za, 109 protiv i 104 uzdržanih.

Evropska komisija je isto kao i za Srbiju, u svom izveštaju za Kosovo objavljenom prošle godine, naznačila neophodnost uvećanja napora s ciljem ostvarenja pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Od pisanja izveštaja Evropske komisije do danas srušena je jedna vlada – Avdulaha Hotija, a druga formirana pre svega nekoliko dana – na čelu sa Aljbinom Kurtijem.

Poziv kosovskoj vladi da se uključi u dijalog o normalizaciji odnosa sa Beogradom večeras je uputila i izvestilac za Kosovo u EP, Viola von Kramon.

“Pogrešan je pristup pitati šta Kosovo može dobiti od dijaloga, već šta se gubi napuštanjem dijaloga”, poručila je Von Kramon.

Ona je takođe potvrdila stav Evropske komisije – da je “uzajamnio priznanje” Srbije i Kosova preduslov za prijem u Evropsku uniju jer bez toga, prema njenim navodima, “članstvo u EU nije izvodljivo”.

Ukazano je i na to da pet članica Unije nije priznalo Kosovo, te su EU poslanici ponovo pozvali te države da to učine, uz ocenu da je nezavisnost Kosova nepovratna.

Priznavanje Kosova od članica koje to još nisu učinile, Grčke, Kipra, Malte, Rumunije i Španije, doprinelo bi normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, „učvrstilo bi i konsolidovalo stabilnost u regionu, i olakšalo integraciju obe države u EU“, navodi se u rezoluciji EP.

Danas je ujedno Evropski parlament podržao liberalizaciju viznog režima za Kosovo sa ukupnom podrškom od 472 poslanika, saopštila je Viola fon Kramon, naznačivši da je 165 bilo protiv i 41 uzdržan.

Pozdravljam današnje većinsko glasanje Evropskog parlamenta u korist liberalizacije viznog režima za Kosovo, oglasio se večeras i kosovski premijer, Aljbin Kurti.

Kaže da bi Evropski savet trebalo da sledi volju većine u Parlamentu EU i Evropske komisije, i da „radi na zaustavljanju nepravde i izolacije građana Kosova“.

Na današnjoj sednici Evropskog parlamenta govorio je između ostalih i evropski komesar za proširenje EU Oliver Varhelji. On je preneo poruke da je ključ za stabilnost u regionu da Srbija ostane na putu Evropske unije, dok je, govoreći o Kosovu, naznačio da je ono pred kritičnim trenutkom, te da Evropa očekuje da se ubrzo odabere i novi predsednik. Pred obe strane kao prioriteti postavljaju se reforme i posvećenost dijalogu koji treba da dovede do zaključivanja obavezujućeg sporazuma, poručio je Oliver Varhelji. Više o tome u posebnoj vesti: