Zatraženo veće angažovanje institucija u zaštiti novinara

Zaključci i preporuke sa ove konferencije biće saopšteni relevantnim akterima i predstavljeni na Konferenciji visokog nivoa o slobodi medija na Zapadnom Balkanu 27. februara u Beču.

Predstavnici medija izneli su samo neke od problema sa kojima se suočavaju u obavljanju novinarskog posla. Prošle godine jedan od napada dogodio se i na severu Kosova.

"Dve godine kasnije osećam se prilično indisponirano, čak i  da kažem da sama istraga tapka u mestu. Mislim da neću da pogrešim da de facto da ta istraga ne postoji iako iz policije kažu da je ta istraga u toku”, rekla je Tatjana Lazarević urednica portal Kossev iz Severne Mitrovice.

Mentor Šalja generalni direktor RTK govorio je o napadu na zgradu javnog servisa, ali I napadu na njegovu kuću.

"Imamo novinare koji su na meti političara, ucenjuju se, preti im se. Imamo veliki broj takvih slučajeva. Imali ste priliku da čujete za poslednji slučaj neeksplodirane bombe na zgradu RTK-a. Na svu sreću sve je zvršeno bez žrtava. Međutim, u našem društvu i dalje imamo političke partije koje koriste govor mržnje i ucene da bi zastrašili novinare i medije,” istakao je Šalja.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i predsednik Fondacije B92 Veran Matić, govorio je o radu ove komisije, njenom formiranju i uspesima u pribavljanju dokaza i rasvetljavanju ubistava novinara u Srbiji, ali i sa problemima sa kojima se suočava.

"Ja sam pod policijskom zaštitom već šest godina i to je drastično ograničavanje mojih sloboda. Nije u pitaju samo sloboda kretanja, već i druge slobode. Vi ste praktično stalno u prisustvu pripadnika policije” kazao je Matić.

Predstavnici međunarodnih institucija založili su se za rasvetljavanje sudbine nestalih novinara i uspostavljanja bezbednog okruženja za rad u medijima. Šef misije OEBS-a na Kosovu Jan Bratu govorio je o značaju rešavanja ovih pitanja ističući da su ona od suštinskog značaja za vladavinu prava i poštovanje zakona.

"Između avgusta 1999.godine i juna 2005. godine, zabeležili smo 13 slučajeva novinara koji su ubijeni na Kosovu. Većina ovih slučajeva nikada nije istražena, da ne govorimo o tome da niko nije krivično gonjen zbog toga. Izvšioci su i dalje pod zaštitom i nekažnjeni. Pošto ovi slučajevi nisu procesuirani, oni polako padaju u zaborav bez bilo kakvog krivičnog gonjenja.Sve ovo ukazuje na suštinska pitanja vladavine prava koja nisu važna samo za slobodu medija već i za opšte sprovođenje zakona, kazao šef misije OEBS-a na Kosovu Jan Bratu.

Na osnovu podataka kojima raspolaže Euleks na Kosovu je ubijeno i nestalo 11 novinara.Govoreći o slučajevima nerasvetljenih ubistava i otmica novinara, šefica Euleksa Aleksandra Papadopulo je istakla da oni mogu biti ponovo otvoreni ukoliko se pronađu dokazi.   

"Novinari koji su nestali tokom rata u periodu od 1998 do 1999. godine, u pitanju su tri novinara, takođe i novinar Radio Prištine koji je kidnapovan u avgustu 1999.godine. Njihov slučaj je odbačen zbog nedovoljno dokaza. To znači da može biti otvoren ukoliko se pojave dokazi."

Papadopulo je govorila i o slučajevima ubistava novinara nakon 1999. godine.

"Kada su u pitanju novinari koji su nestali nakon juna 1999. godine, kao što je Marjan (Melonaši) koji je nestao 2000. godine, njegov slučaj je prenet Osnovnom tužilaštvu u Prištini maja 2009.godine. Slučaj je otvoren i traži se još informacija, Slučaj Simović je odbačen zbog nedostatka dokaza i takođe može biti otvoren ukoliko se pojave dokazi..Slučaj Maljoku je ponovo otvoren 2016. godine kada smo dobili dodatne informacije i biće prenet lokalnim tužilaštvima. Gospodin Popova koji je ubijen septembra, o njemu nemamo informacija, takođe slučaj Džemalj će biti predati lokalnim vlastima”, rekla je Papadopulo.

Predsednik Kosova je rekao da novinari zbog prirode posla spadaju u rizičnu grupu i pozvao ih da svoju profesiju brane slobodom govora.

"I na Kosovu se novinari i novinarstvo uopšte, suočavaju sa pritiscima.Tekstovi o korupciji, o ekstremizmu, radikalizmu, o jednakim pravima za sve zajednice, bilo da je reč o etničkim ili o drugim zajednicama, kao što je  LGBT zajednica, o najugroženijima, kako što su žene,deca, svrstavaju novinare u rizičnu grupu.

Predstavnici udruženja novinara ističu da nisu zadovoljni radom institucija, ali ni kvalitetom informacija o ubijenim i kidnapovanim kolegama, koje poseduje Euleks. Oni pozivaju sve bezbednosne strukture koje poseduju informacije o ovim slučajevima da ih razmenjuju.

"Postoji nekoliko tih bezbednosnih struktura i nekoliko sistema, počevši od Kfora ,Unmika, Euleksa, domaćih instiucija, pravosuđa, policije i mislim da bi svi oni trebalo, naravno uz podršku naših udruženja, da sednu za jedan sto i rade na svim ovim slučajevima,” rekao je predsednik UNS-a na Kosovum, Budimir Ničić.

"Ukoliko tužilastvo Euleksa ili Unmika nije uspelo da reši ili rasvetli barem jedan slučaj ubistva,onda se postavlja veliko pitanje o kakvoj pravdi govorimo, o kakvom tužilaštvu, o kakvim institucijama, i gde je uopšte motivisanost da se istraže ovi slučajevi, kaže predsednik Udruženja novinara Kosova, Škeljćim Hisenaj.

Prema podacima policije u periodu od 1999. do 2016. godine prijavljeno je 154 napada na novinare,od čega se 50 slučajeva odnosilo na pretnje upućene novinarima, 8 napada, 7 slučajeva nanošenja telesnih povreda, 38 slučajeva krađa,10 napada na imovinu i 36 drugih slučajeva.

Kosovska policicija trenutno radi na rasvetljavanju 17 slučajeva, dok su ostali predati sudovima, rekao je zamenik direktora policije Naim Redža.