Kurti: Glavno u nacrtu statuta ZSO što kreće od toga da se formira u "nezavisnoj Republici Kosovo"

"Osnovni sporazum je defakto priznanje. Problem je što Srbija to ne sprovodi i krši. Mora se poštovati i sprovoditi. Umesto da se poštuje i sprovodi, Srbija to ne čini. Nije na meni da govorim kao stranka sa druge strane stola, na posrednicima je da to otvoreno kažu", rekao je Kurti u intervjuu za ATV po završetku Mirovnog foruma u ​​Parizu.

Kritikovao je posrednike što nisu kaznili Srbiju zbog, kako kaže, kršenja sporazuma.

"Ako je sporazum važeći, onda strana koja ga krši treba da posluša glas arbitra da ne sme da nastavi sa kršenjem sporazuma, kao što to čini predsednik Srbije, čak i kada glasao je 24. aprila protiv članstva Kosova u Savetu Evrope ili čak kada se vrše teroristički i kriminalni napadi onih koji ih sponzorišu, kao na primer u Banjskoj u Zvečanu 24. septembra", navodi.

Ističe da je nepotpisivanje tog sporazuma Beograd zloupotrebio.

Kako kaže, insistirao je na potpisivanju jer je Beograd upravo nepotpisivanje zloupotrebio.

"Imamo sporazum i on je deo zaključaka sa sastanaka Evropskog saveta, ali ga Srbija i krši i ne sprovodi. Potpis je onaj koji efektivno poništava ranija kršenja i sprečava nova kršenja. To je razlog zašto sam insistirao", rekao je Kurti dodajući da je potpis i garancija za implementaciju.

Kako kaže, nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je predložilo pet međunarodnih emisara je "neuporedivo napredniji nego što su bili 2013. i 2015. godine".

Podseća da su 21. oktobra, izaslanici doneli nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom i kaže da im je 24. oktobra poslao primedbe na taj nacrt statuta.

"Jasno je da je taj nacrt statuta daleko napredniji nego što je bio 2013. i 2015. Glavno je da taj nacrt statuta počinje od toga u kojoj se državi to dešava. Dakle, prvo imamo prihvatanje suštine i okvira demokratske države, nezavisne Republike Kosovo", ističe.

Govoreći o kaznenim merama protiv Kosova na koje se EU odlučila zbog eskalacije situacije na severu, Kurti kaže da je došlo do deeskalacije, ali da se sa druge strane dogodila reeskalacija za koju Kosovo nije krivo.

"Pitanje kaznenih mera protiv Kosova je generalno vezano za pitanje deeskalacije za koju možemo reći da se desilo na severu Kosova, ali s druge strane imali smo ponovnu eskalaciju za koju opet Kosovo nije krivo. U leto ove godine došlo je do deeskalacije, smanjeni su i incidenti i nasilni protesti. Prepolovili smo policiju u zgradama opština i u njihovoj blizini i na ovaj način se već desila deeskalacija koja je tražena", rekao je.

Ukazao je da je Kosovo ponudilo i zakonsko rešenje za održavanje vanrednih izbora na severu zemlje.

Za, kako kaže, reeskalaciju situacije sa Srbijom svi međunarodni faktori slažu se da nije samo Kosovo krivo.

"Kriv je Beograd koji je logistički, finansijski, vojno, naoružanjem i borbenom obukom podržao terorističku grupu Milana Radoičića, koji je pre puštanja bio samo nekoliko sati u zatvoru ili policijskoj stanici, a danas kao da je svaki drugi građanin Srbije, što je za nas nepodnošljivo, verujem i za Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države", rekao je Kurti za TV ATV.