Poraslo interesovanje u srpskim sredinama za kosovski pasoš

Interesovanje je posebno izraženo u opštinama na severu zemlje.

U periodu od 1. januara 2023 do 30. jula 2023, u Leposaviću je porastao broj aplikacija za kosovski pasoš za 97% u poređenju sa istim periodom 2022. godine. Za preko 50% više interesovanja beleži se i u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku.

U srpskim sredinama raste interes za kosovski pasoš

Ministarstvo unutarnjih poslova Kosova kaže da je u posljednjih nekoliko mjeseci zabilježen porast zahtjeva za kosovski pasoš u općinama sa srpskom većinom. U razdoblju od 1. januara do 30. jula ovaj porast bio je izraženiji u Leposaviću, Sjevernoj Mitrovici, kao i u Zubinom Potoku.

Zašto je interesovanje poraslo?

Pojedini pripadnici srpske zajednice na Kosovu, sa kojima je razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa, kažu da su zainteresovani da izvade pasoš a kako bi od 1. januara naredne godine mogli slobodno da se kreću u zemlje EU koje su u Šengen zoni.

Jedan od razloga za tako nešto je, kako kažu, što su izuzeti iz bezviznog režima Srbije, odnosno sa pasošima koje im izdaje Srbija ne mogu, niti će moći da putuju u države Šengen zone.

Tako Jelena iz Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, kaže da će naredne nedelje ići da izvadi kosovski pasoš kako bi mogla slobodno da putuje u države Šengen zone.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), ova dvadesetpetogodišnjakinja kaže da će to biti njen prvi pasoš.

"Nije mi trebao do sada kada nisam mogla da putujem bez viza, a nisam imala živaca da čekam u red ispred ambasada", kaže ona i dodaje da je u zemlje regiona putovala sa ličnom kartom.

Evropski parlament je aprila ove godine odobrio viznu liberalizaciju za Kosovo i to je za pojedine pripadnike srpske zajednice povećalo vrednost kosovskog pasoša.

Među njima je Vlada iz Gračanice. On poručuje da je kosovski pasoš uzeo pre dvadesetak dana i dodaje kako je već isplanirao put u Portugaliju sredinom januara naredne godine.

Ni Srbi sa severa 'nemaju ništa protiv' kosovskog pasoša

Mirjana iz Severne Mitrovice, jedne od četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, nema kosovski pasoš ali dodaje da razmišlja da ga uzme.

"Naijskrenija da budem ako to (kosovski pasoš) omogućava, a omogućava lakše putovanje, zašto da ne. Svi znamo sa čime se građani sa Kosova suočavaju kada su u pitanju putovanja, oni građani koji imaju pasoše Koordinacione uprave", kaže Mirjana.

Srbi sa Kosova imaju pravo i na pasoš Srbije, koja je liberalizaciju viza dobila 2009. godine. Međutim, na zahtev EU morala je da formira Koordinacionu upravu za izdavanje pasoša onima kojima je adresa prebivališta na Kosovu. Za takve pasoše bezvizni režim ne važi, odnosno Srbi sa Kosova sa srpskim pasošem ne mogu da putuju u Šengen zonu bez viza.

Takođe, iz EK su aprila ove godine istakli da se vizna liberalizacija, odobrena za Kosovo, odnosi samo za nosioce kosovskih pasoša a ne za one građane koji imaju pasoše Koordinacione uprave, koja radi pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

Zbog toga i Aleksandra iz Severne Mitrovice planira da uzme kosovski pasoš, kako bi od 1. januara 2024. mogla slobodno da putuje.

"Mislim da treba to da uradim što pre", kaže ona.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije najavio da se radi na pronalaženju rešenja za one pripadnike srpske zajednice koji ne žele da uzmu kosovski pasoš.

"Imamo vremena do 1. januara da taj problem rešimo i verujem da ćemo taj problem da rešimo", rekao je Vučić.

Kosovo inače pasoše Koordinacione uprave Srbije ne priznaje jer smatra da su ih izdaju "ilegalne paralelne institucije".

Kampanja Vlade Kosova u srpskim sredinama

Vlada Kosova je početkom oktobra započela kampanju o liberalizaciji viznog režima u okviru koje se građani informišu koliko dugo mogu da borave u države Šenegen zone, šta im je potrebno od dokumentacije, koje su posledice ukoliko prekrše pravila i slično.

Takva kampanja je 24. oktobra održana i u Gračanici, a do sredine novembra bi trebala da bude održana i u drugim opštinama sa srpskom većinom, uključujući one na severu Kosova.

Međutim, Kancelarija poverenika za jezike, koja funkcioniše pri kabinetu premijera je upozorila da se tokom ove kampanje mora poštovati puna dvojezičnost.

Pored albanskog, na Kosovu je u službenoj upotrebi i srpski jezik. Iz Kancelarije poverenika su naveli da je tokom informativne kampanje o liberalizaciji viza u Gračanici bilbord sa opštim informacijama bio postavljen samo na albanskom jeziku.

Gzim Duši (Gezim Dushi), službenik za medije u Vladi Kosova, je rekao da se kampanja sprovodi na celoj teritoriji Kosova, te da se dele flajeri i na srpskom i engleskom jeziku. Nije precizirano zašto i informacije na bilbordu nisu ispisane na oba službena jezika.

Duši je ocenio kako su ljudi uglavnom informisani o pravilima bezviznog režima.

"Ono što smo primetili kod građana je da postoji veliko interesovanje za putovanja po Evropi. Žele da dobiju više informacija, kako ne bi bilo prepreka ili zaustavljanja tokom putovanja", rekao je on.

Put Kosova do liberalizacije viza

Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija nemaju vizni režim od decembra 2009. godine, a Albanija i Bosna i Hercegovina su prešle na takozvanu belu Šengen listu u decembru 2010. godine.

Proces liberalizacije sa Kosovom je trajao najduže u upoređenju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana.

Evropska komisija je 2018. zaključila da je Kosovo ispunilo sve uslove za viznu liberalizaciju, ali su pojedine države članice EU blokirale proces.

Konačno, je 18. aprila 2022., Evropski parlament usvojio je odluku o viznoj liberalizaciji za Kosovo, čime su okončane sve relevantne procedure odlučivanja. U skladu sa usaglašenim tekstom odluke, građani Kosova će moći slobodno da putuju u države Šengen zone od prvog januara 2024. godine.