Svestska banka: Kosovska ekonomija doživela potpuni oporavak

Šest zemalja regiona Zapadnog Balkana suočava se sa novim nizom ekonomskih izazova, uprkos oporavku od recesije izazvane pandemijom COVID-19 koji je bolji nego što se očekivalo, navodi se u najnovijem časopisu Western Balkans Regular Economic Report (#21 u seriji).

Svestska banka: Kosovska ekonomija doživela potpuni oporavak

Rast BDP-a u regionu dostigao je 7,4 odsto u 2021. godini, nakon smanjenja od 3,2 odsto u 2020. godini. Ovaj povratak rastu doveo je do značajnog otvaranja novih radnih mesta, pri čemu je potražnja na tržištu rada pomogla da se smanji siromaštvo u svih šest ekonomija Zapadnog Balkana. Stopa zaposlenosti na Zapadnom Balkanu u 2021. godini porasla je na istorijski maksimum od 45,8 odsto. Međutim, oporavak nakon pandemije je prekinut, jer rat u Ukrajini izaziva šokove širom regiona. Za Zapadni Balkan se sada predviđa rast od 3,1 odsto u 2022. godini.

Kosovska ekonomija je doživela potpuni oporavak, podržan privatnom potrošnjom, rekordnim rastom izvoza, izuzetnim porastom poseta dijaspore, snažnim rastom kredita i značajnim fiskalnim podsticajima. Kako se privreda oporavila, fiskalni bilans je poboljšan, a rast javnog duga usporen zbog snažnog učinka javnih prihoda. Međutim, oporavak su pratili i izuzetno visoki inflatorni pritisci, posebno u drugom delu godine, vođeni pre svega rastom uvoznih cena.

Produženi uticaji nedavnih spoljnih pritisaka mogu dodatno da pogoršaju ekonomske izglede Kosova. Strukturna uska grla, kao što su zastareli kapaciteti za proizvodnju energije, dodatno doprinose neizvesnosti. Očekuje se da će se rast u 2022. usporiti na između 3 i 4 procenta, pod pretpostavkom da se cene normalizuju tokom druge polovine godine. Očekuje se da će tekuće privatne investicije i ubrzane javne investicije i potrošnja biti podrška rastu.

„Postoji hitna potreba da se otklone prepreke za veći rast produktivnosti i da se ulaže u ljudski kapital da bi Kosovo iskoristilo svoju prednost mladog stanovništva“, rekao je Massimiliano Paolucci, Upravnik Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. 

„Ako Kosovo ne ojača svoj ljudski kapital, teže će postići brži i inkluzivniji rast, neće imati spremnu radnu snagu za poslove budućnosti i neće moći da konkuriše u globalnoj ekonomiji.”

Rizici za ekonomske izglede regiona su zastrašujući. Prošireni sukob ili produženi rat u Ukrajini mogao bi da izazove dalje poremećaje u globalnoj trgovini i cenama energije i hrane. Rizici refinansiranja bi mogli da se jave ako uslovi na spoljnom finansijskom tržištu nastave da se zaoštravaju. Održivost duga može da postane problem ako ograničeni fiskalni prostor bude urušen političkim odgovorima na više cene energije i hrane usred rastućih troškova refinansiranja.

„U takvom okruženju, vladina politika treba da se fokusira na izgradnju otpornosti i na preduzimanje strukturnih reformi da bi se podržao rast i usmeravalo kroz krizu“, rekla je Sanja Madžarević-Sujster, viši ekonomista Svetske banke i jedan od vodećih autora izveštaja. 

„Sa ograničenim fiskalnim prostorom, zemlje će morati pažljivo da odmere troškove i koristi od novih obaveza potrošnje kao odgovor na veće cene energije i hrane, dajući prioritet najugroženijim domaćinstvima.“

U kontekstu energetske krize u Evropi, izveštaj takođe daje procenu ranjivosti zemalja Zapadnog Balkana na šokove cena energije, mere koje su vlade usvojile da bi ublažile posledice i kako kriza nadalje može uticati na tranziciju zelene energije.

„Reagujući na trenutnu energetsku krizu i obezbeđujući zaštitu najugroženijih domaćinstava i firmi, Zapadni Balkan takođe ne bi trebalo da izgubi iz vida svoje dugoročne ciljeve za postizanje energetske sigurnosti i otpornosti u okviru agende zelenih reformi“, dodaje Ričard Rekord, vodeći ekonomista Svetske banke i jedan od vodećih autora izveštaja.

U izveštaju se tvrdi da se održivi rast ne može desiti bez strukturnih reformi za povećanje produktivnosti, povećanje konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i jačanje upravljanja. Mere za smanjenje regulatornih troškova poslovanja, povećanje tržišne konkurencije, podrška učešću na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija bile bi podrška rastu u neizvesnom okruženju.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

Korona virus Statistika

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš