Šta koči sprovođenje sporazuma o slobodi kretanja?

Isto mišljenje dele i članovi NVO „ Aktiv“ iz Severne Mitrovice, koja se već bavila ovom tematikom. Oni smatraju da je odluka za odlaganje primene ovog sporazuma bila i očekivana i da je ovo još jedan od sporazuma Beograda i Prištine postignutih samo na papiru.

“Čak ni infastrukturno nisu bili spremni da počnu sa primenom I implementacijom svega onoga što u sporazumu i piše. Postoje I određene nejasnoće oko njegove same implementacije, ali ono što je iznad svega bitno jeste nedostatak te informantivne kampanje koja je morala da prethodi punoj implementaciji ovog sporazuma” kaže Miodrag Milićević, iz NVO “Aktiv”.

Dok, analitičar Živorad Lazić kaže da će Sporazum o slobodi kretanja nakon ove runde dijaloga u Briselu početi da se primenjuje ali po štetu građana.

“Došlo je toga da nisu mogli da se dogovore koja strana će placate te nalepnice i očigledno je da će se vozila kretati bez bilo kakvih nalepnica. To je dakle deo nečega što predstavlja prevaru i za albanski i za srpski narod I nešto što je bukvalno rečeno neko tamo dogovorio ali istovremen ne želi da nam saopšti pravi inormaciju nego se I dalje manipuliše narodom” smatra Lazić.

S obzirom da je Sporazum o slobodi kretanja jedan od najvažnijih dogovora postignutih u Briselu za građane Kosova i Srbije, pristup dveju strana u rešavanju tog problema bi trebalo da bude ozbiljniji, smatra Mazlum Baraljiu, profesor ustavnog prava.

„Stvari tehničke prirode treba rešavati tehničkim putem. Praktično se može naći rešenje a najbolje bi bilo da i jedna i druga strana odluče da se registarske tablice ne pokrivaju. U 21. veku ovakvo slobodno kretanje jednog građanina nije u duhu evropskih vrednosti i integracija kojima teži ceo region“ dodaje Baraliu.

Sporazum o slobodi kretanja potpisan u Briselu 14. septembra, a njegavo primena trebalo je da počne 15. novembra.