Specijalna tužiteljka Kosova: Neki ljudi zločince smatraju herojima

Specijalna tužiteljka Kosova Drita Hajdari kaže za BIRN da nova Strategija za ratne zločine ima za cilj da podstakne krivično gonjenje i obezbedi pravdu žrtvama, ali postavlja pitanje da li trenutno postoji politička volja za nju.

Specijalna tužiteljka Kosova: Neki ljudi zločince smatraju herojima

Specijalna tužiteljka Drita Hajdari nedavno je preselila svoju kancelariju, ali većina dosijea u vezi sa ratnim zločinima koje su prošle godine kosovskim vlastima predali međunarodni tužioci je već na njenoj polici.

Postoji ogroman broj zaostalih predmeta koji čekaju da budu rešeni, a Tužilački savet Kosova je prošlog meseca usvojio „Državnu strategiju za ratne zločine“ kako bi se situacija poboljšala.

Nova strategija nastoji da odredi prioritete u procesuiranju ratnih zločina, nakon što su godinama ovi procesi na Kosovu vođeni od međunarodnog osoblja, a broj uspešnih slučajeva je jako mali. Misija UN-a na Kosovu, UNMIK, a zatim i Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, EULEX, sproveli su samo desetak sudskih procesa za ratne zločine i oni su kritikovani da su trajali nepotrebno dugo.

Strategija kaže da bi rad trebalo da se fokusira na lanac komandne odgovornosti, s posebnim naglaskom na seksualno nasilje. Nestale osobe će takođe imati prioritet.

Imamo 900 slučajeva ratnih zločina i 2000 drugih predmeta o nestalim osobama. To znači da je ovo more. Gurnuli su nas da nađemo put kroz to i ova strategija služi da se to reši“, kaže Hajdari za BIRN.

Ona naglašava da će u fokusu biti procesuiranje ljudi koji su odgovorni za neke od „najgnusnijih masakara“ na Kosovu.

„Mi ćemo se baviti odgovornošću prema komandnom lancu, na osnovu vojnih činova, broja žrtava, naredbi i izvršilaca“, dodaje ona.

Ali Hajdari izražava zabrinutost da strategija ne može da uspe bez podrške visokih političkih zvaničnika, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.

„Politika je ključ ovog veoma teškog poduhvata koji ima za cilj da otvori put za krivično gonjenje i kažnjavanje ratnih zločina, 20 godina nakon rata. Srbija treba da shvati da je kažnjavanje ratnih zločina takođe u njenom interesu, jer ratni zločinci slobodno hodaju okolo”, naglašava Hajdari.

Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) Kosova, koji je godinama dokumentovao zločine počinjene tokom rata, kaže da su loši odnosi između Beograda i Prištine ogromna prepreka za bilo kakav napredak.

„Prvo, vlasti u obe zemlje ne izručuju svoje građane, a bez saradnje između Kosova i Srbije, ciljevi iz ove strategije će biti teško postignuti“, ističe Alija.

Međutim, on sugeriše da je moguće prevazići sudske i političke prepreke ukoliko se postignu sporazumi za neka ključna pitanja, kroz sporazume o saradnji između Kosova i Srbije o ratnim zločinima, kao i formalni sporazum sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za potpuni pristup njegovoj arhivi dokumenata koji se odnose na rat na Kosovu, a koji je trenutno ograničen.

Zaštita svedoka

Hajdari je kao tužiteljka do sada podnela većinu domaćih optužnica protiv pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), iako su svi oni oslobođeni optužbi.

Ona ističe da je jedan od najtežih poslova uveriti svedoke da svedoče, a zatim, ako pristanu da svedoče, i da se zaštite.

„Moramo puno uložiti u jačanju komponente za rad sa svedocima. Nažalost, zahvaljujući našim greškama i neuspehu da zaštitimo svedoke, poverenje ljudi u pravdu gotovo da i ne postoji“, objašnjava ona.

Hajdari smatra da je jedan od glavnih razloga koji odvraća svedoke od svedočenja, evidencija oslobađajućih presuda u predmetima ratnih zločina kosovskog suda. Takvi su primeri oslobađajuće presude nekadašnjih pripadnika OVK, danas aktuelnih političara, Fatmira Limaja i Samija Ljuštakua, ali takođe i oslobađajuće presude izrečene Srbima u predmetima ratnog silovanja.

„Zašto bi ljudi ugrozili sebe ili uništiti svoj život i svedočili o zločinima, kada optuženi bivaju pušteni?” – upitala je ona.

Nova strategija Kosova obuhvata ratne zločine počinjene između 29. februara 1999. i 20. juna 1999. Svi incidenti pre i nakon ovog perioda će se tretirati kao zločini protiv čovečnosti.

Hajdari kaže da ne zna da li je neki predmet koji ona ima, isti kao neki predmet Specijalizovanog tužilaštva, koje bi trebalo da podnese optužnice protiv osumnjičenih lica kojima će se zatim suditi pred Specijalizovanim većem u Hagu.

„Ono (Specijalizovano tužilaštvo) ima primat i mogu uzeti i tražiti te predmete bilo kada“, dodaje Hajdari.

„Neki zločince smatraju herojima“

Nacionalna strategija uključuje i podizanje svesti o važnosti procesuiranja ratnih zločina.

„Ipak, dve decenije kasnije, vrlo je važno podići svest među građanima da su se zločini dogodili i da one koji su ih počinili treba kazniti. Neki ljudi zločince mogu smatrati herojima“, naglašava Hajdari.

Procesuiranje bivših pripadnika OVK je veoma nepopularno među Albancima na Kosovu, a formiranje specijalnog suda je prouzrokovalo proteste ratnih veterana i njihovih pristalica.

Skupština Kosova je glasala za formiranje specijalnog suda u Hagu pod snažnim pritiskom zapadnih zemalja koje podržavaju Kosovo. Čak i nakon saglasnosti poslanika, neki političari su, doduše bez uspeha, pokušali da ukinu zakon kojim se omogućava delovanje suda.

Na pitanje o strategiji, iz EULEX-a su za BIRN rekli da „dugo ističu važnost da se tužilaštvu Kosova dodele nephodni resursi za rešavanje ratnih zločina“.

„Misija je takođe više puta primetila da se značajan napredak u rešavanju ratnih zločina može postići samo kroz istinsku regionalnu saradnju, uključujući i onu između Beograda i Prištine“, kažu iz EULEX-a.

Misija OEBS-a na Kosovu, koja takođe prati pravosudni sistem zemlje, saopštava da je od suštinskog značaja da Tužilački savet Kosova zauzme proaktivnu ulogu u rešavanju ratnih zločina, posebno onih predmeta koje je EULEX predao kosovskom pravosuđu.

„Važno je da se slučajevi ratnih zločina efikasno procesuiraju kako bi žrtve i njihove porodice dobile pravdu. Stoga misija podržava zalaganje vlasti da poveća resurse koji će biti raspoloživi za dalje angažovanje sektora pravde u ovoj oblasti“, naglašavaju iz OEBS-a za BIRN.

Međutim, i pored adekvatnih resursa, donošenje pravde i okončanje nekažnjivosti ratnih zločina, i dalje zahteva velike napore kosovskog pravosudnog sistema.

Biće potrebno mnogo političke volje, a Hajdari po tom pitanju nije previše optimistična.

„Bez stvarne posvećenosti kosovskih i srpskih vlasti, nećemo uspeti da izvedemo zločince pred lice pravde“, kaže ona.

„Ratne zločine bi konačno trebalo odvojiti od etničke pripadnosti“, dodaje ona. „Žrtve su najbitnije“.

Izvor: (kosovo24sata.com)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš