Mesto gde su Srbi i Albanci zajedno

U centru su zaposleni uglavnom Albanci, ali to Srbima nije prepreka za trgovinu, s obzirom da je ponuda brojna pa i raznovrsnija u odnosu na sever.

Sanja Milović nekada iz Južne, a od rata iz Severne Mitrovice, kaže da u "ETC-u" kupuje sve ono čega nema u ponudi na severu te da je, iako joj ranije nije uvek bilo prijatno, poslednjih godina situacija drugačija.

"Vidim da ljudi idu. Slobodnije može da se kreće i onda idem i ja. Sad idem sama, ranije nisam", kaže ona.

Ona u "ETC" odlazi peške jer je blizu i nikada nije doživela neprijatnosti. Kako kaže, njoj je potpuno normalno da trguje sa Albancima.

"S obzirom da sam rođena mnogo pre rata, da sam živela sa Albancima u sasvim korektnim odnosima, da su mi to komšije, da ima ljudi koje sada sretnem a koje od ranije znam... nemam taj problem i nikada nisam ni imala, ni ja, ni moja porodica", ističe Sanja Milović.

Dodaje da ima jeftinijih i skupljih proizvoda u odnosu na sever te da je onda, kako bi se uštedelo na kućnom budžetu, kalkulacija neminovna.

Adem Salihaj iz Južne Mitrovice kaže da je trgovina prijatna i da nema nikakvog negativnog osećaja.

"Svi su isti ovde, kupci. Ponuda je bogatija u odnosu na druge tržne centre", navodi Salihaj, dodajući da je bliži građanima severnog dela i da nema ni jezičke barijere, "budući da većina koliko-toliko zna srpski jezik".

Salihaj kaže da ekonomski razlozi prevazilaze mnoge – i političke i nerazumevanja među ljudima, zato što su interesi isti.

On smatra da ne samo "ETC", već i drugi slični objekti zbližavaju ljude, jer je interes zajednički.

"Mi smo kupci i nas ne interesuje ništa drugo osim robe. Tu nema nekog bojkota ili nerazumevanja oko toga što sam ja Albanac, a oni Srbi. Da li se tu javlja neka, da tako kažem, nepodnošljivost među nama? Ne, ni najmanje. Ovde smo svi isti", ističe Salihaj.

Politika manipuliše masama

Željko Tvrdišić iz Severne Mitrovice kaže da neretko kupuje u "ETC-u". Odluku o kupovini na jugu ili severu on donosi zavisno od cena.

"Osećam se slobodno, apsolutno. Nikada sa trgovcima vam nije neprijatno ako su trgovci dobri. Nikad nisam naišao na neprijatne trgovce", reči su Tvrdišića.

Na pitanje kako komentariše to da, kada dođe do incidenata, Srbi ne odlaze, ili u manjem broju kupuju na jugu, Tvrdišić kaže: "Kada dođe do podizanja tenzija, logično je da ljudi imaju zadršku, podignu ručku i da ne idu iz jednog u drugi deo grada. Tako da je to razumljivo".

Adem Salihaj tvrdi da politika često negativno utiče na obe strane.

"Politika je onaj faktor koji često, nažalost, manipuliše masama a ne bi trebalo. Ni severnom delu, ni južnom delu nije u interesu da se produbljuju jazovi među nama, nego da se postave novi odnosi, možda i bolji nego što su ranije bili", ocenjuje Salihaj.

Adem Salihaj smatra da to nije nemoguće i da ljudi sa obe strane Ibra imaju želju i volju, ali ne i podršku, jer je politika toliko uticajna.

Kao stari Mitrovčanin koji je doživeo, kako kaže, "različite situacije od bivše Jugoslavije pa do danas", smatra da mladi rođeni posle rata ne smeju biti zatrovani politikom, kao što je to slučaj sa starijim generacijama.

Salihaj kaže da je za njega Mitrovica – Mitrovica, te da kao stari Mitrovčanin žali za sve nepotrebno što se desilo ovom gradu, ali da o tome nisu odlučivali i ne odlučuju građani, već drugi faktori.

Roba sa različitih tržišta

Redžep Ademi iz sela Dedim retko dolazi u "ETC", pa nije često u prilici da se sretne sa Srbima i sa njima trguje.

"I ne znam da li je Srbin, Bošnjak, Albanac... nemamo nikako prilike da razgovaramo, uzimamo što imamo, izađemo i idemo kući", navodi Ademi.

S druge strane, Ivana Petronić kaže da sve češće kupovinu obavlja upravo u ovom marketu.

Ponekad se, kaže Petronić, dogodi da dođe do nerazumevanja u komunikaciji zbog različitog jezika, ali da to nije neobično za mlađe generacije koje nisu imale priliku da nauče srpski, dok ona, s druge strane, ne govori albanski.

Ivana Petronić kaže da se sve češće odlučuje na kupovinu u Južnoj Mitrovici zbog ponude robe sa različitih tržišta, poput turskog, grčkog i makedonskog.

"Takve robe nema čak ni na teritoriji centralne Srbije, onda je to stvarno zanimljivo. Druga stvar, neki od naših proizvoda iz centralne Srbije umeju da budu prilično jeftiniji, nego ovde kod nas", ukazuje Petronić.

Zajednička kupovina sa sugrađanima sa juga joj je samo prvi put bila neobična, a vremenom je, kako navodi, to postalo normalno.

"Trgovina i jeste najlakši način da se povežemo. To nas je uvek povezivalo i verujem da je to prvi korak ka uspostavljanju normalnih odnosa", kaže Petronić.