Međunarodni dan ljudskih prava obeležen i u Prištini

Predstavnici nevladinih organizacija i Ombudsmana prošetali su centrom Prištine noseći transparente ispisane na različitim jezicima o ljudskim pravima. Međunarodni dan ljudskih prava  na Kosovu ove godine održan je pod sloganom  "Ustaj za ljudska prava". Okupljeni su poručili da ni posle 70 godina nemaju svi podjednaka prava.

"I posle 70 godina u svetu i na Kosovu mi nemamo ljudska prava, nemamo ženska prava, dečja prava, ne mogu da kažem da neki elemenat ima manje ili više prava , nije na očekivanom nivou. Zato mi moramo pokazati da hoćemo izaći zajedno sve organizacije da predstavljamo struke na kojima radimo, da izađemo i kažemo zajedno mi hoćemo prava", poručila je Igbale Rugova iz Mreže žena Kosova.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno i etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status. Narodni advokat Hiljmi Jasari poručio je da je ovo poseban dan, jer je 40 NVO potisalo deklaraciju o zaštiti ljudskih prava na Kosovu.

"Prioritet vladinim i javnim insitucijama mora biti obrazovanje i zaštita ljudskih prava i pružanje podrške svim građanima Kosova. Poruka današnjeg marša je "Ustanite za ljudska prava",  što je takođe poruka komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji se odnosi na poziv koji će se slaviti tokom cele godine ubuduće”, rekao je  Hiljmi Jašari.

Predstavnica organizacije za ljudska prava, Drita Demoli poručila je da sve ove organizacije štite ljudska prava.

"Mi smo organizacija koja štiti ljudska prava i slobode. Marš označava dan ljudskih prava i sloboda sa porukom 'Probudi se za ljudska prava'. Sarađivali smo sa organizacijama civilnog društva, zajedno sa narodnim advokatom ili inicijativom Narodnog advokata", rekla je Drita Demoli.

Na Kosovu se svakodnevno krše ljudska prava, smatraju predstavnici nevećinskih zajednica.

"Danas smo svedoci da prava nevećinskih zajednica, prava žena, dece, ljudi sa posebnim potrebama su kršena, prilikom zapošljavanja, slobodi kretanja, slobodi govora, ta osnovna prava se svakodnevno krše na Kosovu. Mi kao NVO pokušavamo da ukažemo na ove problem i da nateramo institucije da ono što zakonski i stoji, da ono što stoji bude sprovedeno, a u isto vreme pokušamo da nagovorimo zajednicu, društvo da malo glasnije govorimo o našim problemima”, poručio je Gazmend Salijević, predsedavajući konstitutivnog veća za zajednice.

Sa druge strane Habit Hajredini iz Kancelarije za dobro upravljanje i ljudska prava, gostujući u našem jutarnjem programu poručuje da ima dosta pomaka, ali i izazova kada je reč o ljudskim pravima.

"Vidi se napredak, posebno kod ugroženih grupa koje su više pogođene, deca, žene, osobe sa ograničenim sposobnostima, manjine kao što su romska, egipćanska i aškalijska zajednica kao sto su i druge zajednice LGBT, za sve njih mi kao institucija u saradnji sa civilnim društvom i drugim stručnjacima smo napravili početne korake u napretku ka poštovanju i garantovanju ljudskih prava koja su zagarantovana Ustavom i raznim zakonima. Suočavamo se sa raznim izazovima u sprovođenju i to stvara poteškoće, posebno u pogledu budžeta.  Zaposlenje je opšti problem u zemlji, a kod zajednica prostoru koji je ostavljen i u izvršnoj grani i u u skupštini pokazuje tu zajedničku spremnost kako bi postojao ravnopravan pristup, ali kod poštovanja jezika polazeći i od regiona mi smo jedna od tih zemalja koja ima dobru praksu, kada mi objavljujemo dokumenta na nacionalnom nivou ili pokrećemo kampanje mi imamo na albanskom i srpskom jeziku što je i naša ustavna obaveza, mi pored toga prevodimo i na druge jezike, turskom, bošnjačkom, romskom kako bi svi imali ravnopravne mogućnosti i jednak pristup informacija da omoguće svima. Ima izazova i poteškoća i moramo biti pažljivi kako ćemo ih prevazići", poručio je Habit Hajredini.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.