Ljudska prava: Lekcija koja se uči od malih nogu

Možda je migrantska kriza najbolji pokazatelj degradacije ljudskih prava u Evropi. Više od 300.000 migranata je prešlo Sredozemno more kako bi se domoglo ovog kontineta u 2016. godini. A kad su stigli do nekih zemalja Evrope, smeštani su u kampove u kojima nije bilo ni minimalnih uslova za život. Na daljem putu dočekale su ih bodljikave žice, ograde i netolerantni ljudi.

Aktivisti smatraju da je kultura poštovanja ljudskih prava lekcija koja se uči od malih nogu.

,,Institucije imaju obavezu da štite, poštuju i ispunjavaju ljudska prava ali i mi koji uživamo ta prava moramo da poštujemo prava drugih. Tako da je rad sa mladima ključan kako bi smo napravili taj suštinski napredak, jer zakoni treba da postoje a konvencije da se poštuju ali ako se ne promeni svest, nećemo moći da napravimo održive rezultate", rekao je Ljubiša Baščarević iz komesarijat UN-a za ljudska prava.

Nedavno je predstavljen paket zakona iz oblasti ljudskih prava, konkretno tri zakona, prvi o zaštiti diskriminacije, o narodnom advokatu kao i zakon o rodnoj ravnopravnosti. Žene su kroz istoriju bile lišene određenih prava, kakva je situacija danas?

,,Zakoni koji štite prava žena su dobri. Međutim možemo da kažemo da se oni ne sprovode u odgovarajućoj meri. Mada postoji mehanizmi, agencije i službenici za ravnopravnost polova, mada je veoma slaba promocija tih mehanizama u zajednici. Žene iz ruralnih sredina nisu informisane o zakonima i izmenama postojećih zakona koji su na snazi“, navela je Nevenka Rikalo, NGO "Ruka ruci".

Prema Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka, jedno od fundamentalnih je i pravo na povratak u svoj dom, na svoju zemlju. Iz ministarstva za povratak i zajednice nezadovoljni su brojem povratnika ove godine, a to je potvrdila i šefica kancelarije Evropske unije na Kosovu.

"Kosovo ima progresivan pravni okvir o ljudskim pravima, ali je njegovo sprovođenje slabo. Kosovo mora da se suoči sa pitanjem povratka i reintegracije raseljenih osoba, a napadi na povratničke porodice su neprihvatljivi, time se stvara pritisak na ljude koji su već propatili”, saopštila je Natalija Apostolova, šefica kancelarije EU na Kosovu.

Pravo na povraćaj imovine takođe predstavlja jedan od najistaknutijih problema, a sa njim se suočavaju raseljena lica sa Kosova, a prema informacijama Vlade Srbije u Agenciji za imovinu na Kosovu nalazi se oko 40.000 zahteva za povraćaj uzurpirane imovine.

Na Kosovu se neretko krši pravo na upotrebu jezika. Mnogi zakoni i odluke još uvek nisu prevedeni na srpski jezik, a oni koji jesu, sadrže veliki broj pravopisnih grešaka. U nekoliko navrata, tokom samo ove godine, institucije nisu obezbeđivale prevod za novinare koji izveštavaju na srpskom jeziku.