Kurti: Da se vratimo primeni Osnovnog sporazuma, u čijem je centru priznanje, a ne ZSO

Na pitanje šta se može očekivati u četvrtak, posle sastanka sa predsednikom Srbije u Briselu, Kurti je odgovorio da se nada da će se vratiti na pravi kolosek - sa primenom Osnovnog sporazuma, a to znači i jasan redosled njegove implementacije.

Taj redosled, kako kaže, jesu prvih šest rečenica preambule, 11 članova i 12 tačaka, sporazuma iz Brisela i Ohrida, koji bi trebalo što pre u potpunosti da se sprovedu.

"I svaki put kada dođe do kršenja sporazuma, Borelj i Lajčak bi morali da se požale na to, a ne kao 24. aprila kada je Srbija u Savetu Evrope glasala protiv članstva Kosova i iako je ovo bilo kršenje člana 4 sporazuma koji smo sklopili. Iz Brisela se nije čuo nijedan glas ili šapat", rekao je Kurti.

Navodeći da je prošle nedelje navršeno godinu dana otkako su specijalni izaslanici Nemačke i Francuske, Jens Plotner i Emanuel Bon, sa evropskim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, predstavili francusko-nemačku inicijativu, koja je postala predlog EU za sporazum o normalizaciji odnosa, rekao je da taj sporazum u centru ima "de fakto" priznanje.

"Jedna godina nije malo i tokom ove godine smo bili konstruktivni i kreativni. Sledeće nedelje će se navršiti šest meseci otkako je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj u Ohridu rekao da 'imamo dogovor' jer je prihvaćen i implementacioni Aneks. Dakle, šest meseci nije malo, a evo nas danas, uoči sastanka 14. septembra, a nismo sproveli dogovor", kazao je kosovski premijer.

Na pitanje šta nudi, s obzirom da izgleda da je upravo on konfliktna ličnost, jer na zapadu mnogi tumače da blokira osnivanje Zajednice srpskih opština i ne nudi izlaz iz krize na severu, Kurti kaže da ne bi rekao da je Zapad homogen u stavu prema Vladi Kosova.

"Čak i tamo postoje veoma različiti glasovi o tome šta se dešava i šta treba da se radi, ali ne smemo zaboraviti činjenicu da smo bili spremni potpisati sporazum 27. februara u Briselu, kao i 18. marta u Ohridu, a srpska strana je ta koja je odbila da ga potpiše", navodi on.

Kaže da je Kosovo posvećeno deeskalaciji situacije na severu.

"Moram da konstatujem da je do deeskalacije došlo u praksi. Ne bi trebalo da imamo ponovnu eskalaciju, ali potencijalna reeskalacija ima korene samo u Beogradu, a nikada u Prištini", tvrdi Kurti.

Uveren je, kaže, da je Kosovu naneta nepravda.

"Prihvatili smo sporazum sa 11 članova i šest tačaka preambule, sporazum Zajednice opština sa srpskom većinom iz 2013. godine se smatra jednom od 39 tačaka sporazuma. U članu 10. Osnovnog sporazuma koji smo napravili kaže se da 39 prethodnih sporazuma koji su važeći i obavezujući moraju biti sprovedeni, ali ima ih 39, a ne samo dva", dodaje on.

Na pitanje da li će u Briselu biti postignut kompromis po dva otvorena pitanja - situacija na severu i formiranje ZSO, Kurti navodi da je prema predlogu Martija Ahtisarija napravljen Ustav Kosova koji je za kompromis, ali da je na drugoj strani, "u Srbiji Ustav Vojislava Koštunice".

U tom smislu, dodaje, tražiti od Kosova da nadoknadi Srbiji gubitak teritorije tokom, kako kaže, "genocidnog i fašističkog režima Slobodana Miloševića", velika je nepravda.

"Ja sam premijer svih Srba na Kosovu, kao i Albanaca, Roma, Egipćana, Aškalija, Turaka, Bošnjaka i Goranaca - 93 odsto su Albanci, a 4 odsto Srbi. Ja sam premijer svih, slušam prava koja traže, potrebe koje imaju, ali ne mogu da prihvatim zahteve teritorijalnog etnonacionalizma. Rekao sam i predsedniku Vučiću i evropskim posrednicima da ne prihvatam teritorijalne zahteve. Prihvatam zahteve za prava građana, a ne za nove strukture koje žele da imaju izvršnu vlast i predsednika kakav je Dodik", kazao je Kurti.

Odgovarajući na pitanje koje su tačke od kojih će krenuti da bi se postigao pravi kompromis, Kurti navodi da Osnovni sporazum u centru ima de fakto priznanje i da mora da se primeni odmah, bez odlaganja potpuno i bezuslovno.

Ukazuje da taj sporazum nema u centru ZSO, već priznanje.

"Ne poričem da su moji prethodnici sklapali dogovore, ali te sporazume Beograd ili nije sproveo, ili nisu prošli test Ustavnog suda Kosova. Ponudio sam u Ohridu da napišem nacrt statuta ZSO, što je jedina odredba srpske zajednice, u odnosu na član 10. i prethodne sporazume. sa tri stuba - ustavnost i presuda Ustavnog suda Kosova, pismo Federike Mogerini koja kaže da ne može postojati treći nivo vlasti sa izvršnom vlašću i stav Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara za koordinaciju tih opština. Predsednik Srbije je odbacio takvu stvar", rekao je Kurti.

Komentarišući kaznene mere EU prema Kosovu, ali i to što je Nemačka koja je uvek bila veoma bliska Prištini, uvela dodatne sankcije, Kurti kaže da Kosovo ima odlične bilateralne odnose sa Berinom.

"Od 2022. u odnosu na 2021. imamo povećanje izvoza u Nemačku za 42 odsto i povećanje nemačkih investicija od 60 odsto. To su sankcije koje nam štete, štete nam u smislu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, štete nam u smislu kredita i grantova i štete nam u smislu sastanaka na visokom nivou", kazao je Kurti.

Ukazuje da su sastanak njegovog ministra Nenada Rašića u Briselu otkazali.

Ipak, kako kaže, mere nisu nazvali sankcijama, već su ih nazvali "merama", kako ne bi morali o njima da glasaju u Evropskoj uniji.

"Da su stavljeni na glasanje, uveren sam da ogromna većina država ne bi to podržala, ali su koristili metod prećutnog konsenzusa, sa mejlom koji je poslat iz Brisela i za nas su uveli mere. Ovim merama je narušen dijalog i verujem da što pre budu uklonjene, to bolje za Evropsku uniju koja predstavlja vrednosti i za Kosovo kome je potreban razvoj", dodao je Kurti.

Navodi da je napravio tri konkretna koraka kako bi se mere ukinule i dodaje da je smanjio prisustvo policije u zgradama opština na severu za 25 odsto, zatim za još 25 odsto, odnosno postepeno i proporcionalno uklanjanju, kako dodaje, nasilnih ekstremista ili njihovim hapšenjem.

Dodaje da je preduzeo korak sastavljanja administrativnog uputstva kojim se stvaraju mogućnosti za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova, tako da će u roku od nekoliko meseci tamo biti novi gradonačelnici.

Kurti je rekao i da su odložili izbore na severu za četiri meseca, pet dana su odložili rok za registraciju političkih partija da bi srpske liste mogle da učestvuju na izborima.

"Napustili su institucije, bojkotovali su izbore sa lošom namerom, napravili grešku, koju ne treba svi da plaćamo. Plaćaju oni koji greše, a ne oni kojima su vladavina prava i demokratija osnovna vrednost. Kosovo je šampion na Balkanu po pitanju borbe protiv korupcije, vladavine prava, političkih prava i građanskih sloboda, organizacije izbora, naplate poreza prema MMF-u i slobode medija. Zašto, morali bismo da budemo kažnjeni zbog Srpske liste, koja je možda i zažalila", kaže Kurti.

Na pitanje šta nudi Srbima da zadobije njihovo poverenje, Kurti podseća da Srbi na Kosovu, koji čine četiri odsto stanovništva, imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini Kosova koje, kaže, ne koriste, dok su 17 odsto opštinskih odbornika iz 38 opština - Srbi, 10 od 38 opština imaju srpsku većinu, a srpski jezik zvaničan svuda na Kosovu.

"Dakle, imamo tretman za srpsku manjinu koji nije dostupan nigde u Evropi. Pogledajte šta se dešava sa albanskom manjinom u Srbiji. U vranjskoj bolnici, koja pokriva i Preševo i Bujanovce, niko od 70 zaposlenih nije Albanac, niti postoji Univerzitet u Bujanovcu, adrese su im onemogućene, što je svojevrsno birokratsko i tiho etničko čišćenje. Ali mi se ne merimo sa Srbijom, nego se merimo evropskim standardima, zato želimo u Savet Evrope. Kosovski Srbi bi bili zainteresovani da postanu članovi Saveta Evrope kako bi koristili Evropski sud za ljudska prava, ali je Srbija glasala protiv. Dakle, interes Srba na Kosovu i interesi Srbije se ne poklapaju", navodi Kurti.

Komentarušiću da bi ukoliko se ne reši situacija na severu, najbolje rešenje bio međunarodni protektorat za sever, Kurti kaže da to vidi kao "nacionalizam masa kao gorivo za ratnu mašinu diktatora koja je postojala pre 30 godina na Balkanu".

"Građani ne vrše nasilje, nasilje vrše određene strukture koje imitiraju Vagnerovu grupu. Dve organizacije smo proglasili terorističkim, takozvanu 'civilnu odbranu' i 'brigadu Sever' koje svake nedelje prete mojim ministrima i meni, tako da je problem u određenim strukturama, a ne u građanima. Srbi danas treba da budu zaštićeni od Srbije. Samo ove godine izgorelo je oko 15 srpskih automobila jer su promenili registarske tablice na one Republike Kosovo. Od koga da ih čuvamo, mora da ih štiti Beograd. Kosovo je demokratska država, dok je Srbija autokratska država, Kosovo je uz EU i NATO, dok je Srbija uz Rusiju", tvrdi Kurti.

Navodi da se Kosovska policija uspešno bori protiv kriminala, i u tom smislu navodi da su zatvorili 16 ilegalnih puteva na severu i desetak laboratorija za drogu i onih za kriptovalute.

"Nudim zakon, red, pravdu svim građanima bez razlike, a međunarodni faktori moraju da nam pomognu, jer je Srbija uz Rusiju", kazao je Kurti i dodao da dolazak ruskog ambasadora iz Beograda na "graničnu tačku između Kosova i Srbije", dok je iznad njega bio borbeni avion MiG-29, dok je Vojska Srbije vršila "inspekciju ispod" pokazuje da tu nije bio samo da bi se bavio Srbijom.

"Što se tiče ovih nasilnih ekstremizama, njihove fašističke milicije, oni se jako plaše kosovske policije, zbog toga traže da kosovska policija napusti sever, ali sever je nedeljivi deo Kosova, suština našeg teritorijalnog integriteta", rekao je Kurti.

Ukazuje da EU ne treba da toleriše one koji nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji i istovremeno treba da traži od Srbije da prizna Kosovo, a ne da destabilizuje BiH i da "skine ruke" sa Crne Gore.

Prema njegovim rečima Beograd vodi destabilišuću politiku, nezadovoljan raspadom Jugoslavije, koji je izazvao.

"Jugoslavija je nastala početkom 20. veka i uništena je krajem 20. veka, za istu svrhu, za 'veliku Srbiju'. Sada su nezadovoljni i ovo njihovo nezadovoljstvo ne mogu da plate ni Bošnjaci ni Crnogorci ni Albanci.Zato je imperativ da EU ima plan da što pre integriše Zapadni Balkan u veliku evropsku porodicu za one koji žele da se integrišu", kazao je Kurti.

Dodao je da treba nagraditi one koji prihvataju evropske vrednosti i standarde.

"Ove mere prema nama je trebalo da budu uklonjene pre sat vremena, a Srbiji je trebalo uvesti sankcije, od povlačenja investicija iz zemalja članica EU do vraćanja viznog režima jer, kao što znate, daju mnoge pasoše Rusima koji idu u Srbiju", naveo je Kurti.