"Kosovski zakoni primenjivi, ali se ne realizuju u praksi"

Na probleme pripadnika nevećinskih zajednica je ukazao i zamenik Ombudsmana na Kosovu, navodeći one koji se  ponavljaju svih ovih godina.

"Broj žalbi podnetih od  pripadnika manjinskih zajednica je 210, od toga je 112 žalbi pripadnika  srpske zajednice. Kada govorimo o izveštavanju i pravima nevećinskih zajednica na Kosovu,  institucija Ombudsmana se bavi povratkom,  bezbednošću, obrazovanjem, verskim pravima, pitanjem upotrebe jezika i drugim aspektima ljudskih prava. Kada govorimo o bezbednosti manjinskih zajednica, situacija je, nažalost, manje - više ista kao i prethodne godine. I dalje se dešava kamenovanje kuća, uništavanje nadgrobnih spomenika, nelegalna seča šuma i to su problemi koji se ponavljaju  iz godine u godinu", rekla je zamenik Ombudsmana Mirjana Radulović.

Mladi su pokretačka snaga, ali njihov potencijal je nedovoljno iskorišćen, poručuju iz Inicijative mladih za ljudska prava.

"Vidimo da mladi svakog dana ostaju po strani, ne daje im se mogućnost koja bi im pomogla da povećaju svoje kapacitete i u svakom drugom aspektu. Žalosno je što naše institucije ne daju mogućnost mladima da se koristi njihov potencijal", rekla je Marigona Šabiju iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Sudbina Srba na Kosovu je i dalje neizvesna, ocena je bivšeg ministra za rad i socijalna pitanja Nenada Rašića, a deo odgovornosti pripisuje pristupu Beograda, Prištine i Brisela ovoj nevećinskoj zajednici.

"Mi, kosovski Srbi, smo u nekom našem, da kažem, balkanskom Bermudskom trouglu, ako postoji taj izraz, gde imate Beograd, Prištinu i Brisel i svako od njih smatra da to nije njihova odgovornost, čak se u poslednje vreme dešavaju  čudne sistemske stvari po kojima se može zaključiti  da neki čak rade protiv elemenata za ostanak Srba na Kosovu, što znači da dolazimo do onoga da smo mi u stvari ničiji Srbi, nismo ni beogradski ni prištinski ni briselski, mi smo izgleda ostavljeni sami sebi", poručio je Rašić.

Romi, Aškalije i Egipćani su i dalje najugroženije zajednice na  Kosovu , pokazuju  istraživanja nevladinih organizacija.

"Svedoci smo i dalje velike sistemske diskriminacije prema Romima u oblasti obrazovanja, kako od strane institucija, tako i od samog društva i postoji taj jedan antidžipcizam, stav anticiganizam  te specifične forme rasne diskriminacije odnosno racizma Roma u zapošljavanju", rekao je izvršni direktor NVO Glas Roma, Aškalija i Egipćana Isak Skender.

"Istinski dijalog, istinsko pomirenje, suživot još uvek ne postoji i da je potrebno da u određenim segmentima života, većinska zajednica, institucije budu više odgovornije za takve korake, za takve postupke i da pomirenje i taj dijalog moramo da krenemo sa obe strane, a pogotovu sa većinske zajednice Albanaca, jer takvim koracima, postupcima mi možemo imati istinski dijalog, dogovor, istinsku integraciju svih strana", rekao je Gazmend Salijević.

Kršenje prava politički analitičar Aljbinot Maljoku dovodi u vezu sa prisustvom negativnih društvenih pojava.

"Na Kosovu, kao i u regionu, vlada neka epidemija koja se zove korupcija, nepotizam kao početna stvar, zbog toga što problemi proizlaze iz ekonomskog karaktera", poručio je Maljoku.

Konferenciju  "Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i predstavnika zajednice za praćenje  sprovođenja standarda ljudskih i manjinskih prava" organizovao je Centar za mir i toleranciju, uz podršku Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK-a).