"Kosovo član INTERPOL-a posle anuliranja Memoranduma sa UNMIK-om"

Međutim, nameru da se Kosovo pridruži Interpolu, pored ministra unutrašnjih poslova, Skendera Hisenija, predstavio je i premijer, Isa Mustafa. On je, tokom jučerašnje skupštine Demokratskog saveza Kosova, pomenuo namere i izazove koji se javljaju u procesu integracije, uključujući i članstvo u Interpol.

"Kosovo se suočava sa određenim ograničenjima u procesima integracije, što je rezultat nepriznavanja nekih zemalja Evropske unije. Moramo da nastavimo sa produbljivanjem saradnje, kroz dobre odnose sa susedima i dobar tretman manjinskih zajednica, što će biti argumenti da nas priznaju. Naši ciljevi ove godine su da postanemo član Interpola, naredne godine da uđemo u UNESCO," rekao je on.

Poznavaoci vladavine prava i bezbednosti kažu da će biti potrebno više vremena da Kosovo postane član Interpola i Europola.

Da bi Kosovo postalo član Interpola i Eurpola mora da izgradi snažno lobiranje od strane SAD i evropskih zemalja, kao i da se postigne dogovor sa UNIMK-om, tako da Memorandum između Interpola i UNMIK-a bude nevažeći.

Poznavalac pitanja bezbednosti, Burim Ramadani, za Kosovapress je rekao da su svi profesionalni argumenti - pravni i politički - stabilni kako bi se Kosovo pridružilo Interpolu.

"Kosovo može da se učlani u Interpol, ukoliko se ispune dva važna elementa. Prvi je da se snažno lobira, uglavnom kod glavnih partnera - SAD, svih evropskih zemalja i drugih, i, ukoliko je moguće, postignuti neku vrstu sporazuma, džentlmenski pozvati UNMIK na Kosovu da Memorandum između Interpola i UNMIK-a bude nevažeći, ili bude proglašen nevažećim. Interpol ima sporazum za Kosovo, ali ne sa državom Kosovo, već ima sporazum sa UNMIK-om i sada radi preko UNMIK-a. U suprotnom, pristup Kosova Interpolu je neubedljiv, gotovo nemoguć, ukoliko međunarodno lobiranje nije snažno i ukoliko Memorandum između UNMIK-a i Interpola ne bude nevažeći," rekao je Ramadani.

Istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije, Donika Emini, rekla je za Kosovapress da je potreban proaktivan pristup, koji bi pokrenuo napred agendu Kosova da postane članica mehanizma vladavine prava.

"Znam da je pitanje članstva u Interpolu bio pravi izazov za kosovske institucije, trebalo je da bude aktivnijeg lobiranja u tom pogledu. Posle neuspeha u vezi sa članstvom Kosova u UNESCO, jasno je da kosovska diplomatija još nije uspešna u vezi sa ovom agendom, a s obzirom na prirodu Interpola kao institucije, verujem da neće biti lako za Kosovo da osigura potrebne glasove. S obzirom na Srbiju, koja ima veoma jaku diplomatiju i veoma negativno lobiranje prema Kosovu, to mora biti prvi korak načina na koji se obezbeđuju glasovi," rekla je Emini.

Emini je dodala da je članstvo Kosova u Interpolu važno ne samo za Kosovo. Kako kaže, to takođe služi i drugim zemljama članicama Inerpola, zbog razmene informacija, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Istraživačica Emini je istakla da je potreban i proaktivan pristup Ministarstva spoljnih poslova, pošto se pokazalo da postoji nedostatak koordinacije u okviru kosovskih institucija kada je u pitanju ova organizacija.

Prema njenim rečima, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Kosovska policija trebalo bi da imaju blisku međusobnu saradnju.

"Ovi mehanizmi i ove institucije na Kosovu bi trebalo da se dobro koordinišu, imaju zajedničku agendu i poguraju je. To je zato što MUP i policija imaju očekivanja od Ministarstva spoljnih poslova, s druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova prima inpute od ovih institucija i nema dovoljno koordinacije," rekla je Emini.

Dok Kosovo ima komunikaciju sa Interpolom preko kancelarije UNMIK-a, ni sa Europlom nema direktnu komunikaciju, već preko Kancelarije EULEX-a na Kosovu, koji služi kao posrednik između Kosova i Eurpola.

Emini je rekla da je članstvo u Europolu još veći izazov, s obzirom na to da pet zemalja Evropske unije ne priznaju Kosovo.

"Opet je isto...Članstvo u Europolu je još veći problem, imajući u vidu da pet zemalja EU ne priznaju Kosovo i ne verujem da će u bliskoj budućnosti doći do konsenzusa u tom pogledu. Čak je i ovde isto - lobiranje treba da bude aktivnije i potrebno je da se proda argument da Kosovo ima mnogo toga da ponudi. Kosovo je na koristi kada je u pitanju članstvo u Eurpolu, ali ima mnogo toga da ponudi, s obzirom na to da su glavne pretnje ISIS, nasilni ekstremizam organizovani kriminala, koji su izvan nacionalnih granica; Kosovo ima da ponudi mnogo i mislim da će sve države članice imati koristi," rekla je ona.

Ramadani je, takođe, rekao da je članstvo u Europolu veći problem.

"Što se tiče Europola, smatram da je taj problem mnogo veći, jer je definitivno prihvatanje pitanje svake države članice Evropske unije, a sasvim sigurno će biti potrebno mnogo više vremena, nego za Interpol," istakao je Ramadani.

Kakve su šanse za članstvo Kosova u Interpolu i Europolu i šta znače za Kosovo, nisu odgovorili iz kancelarija za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova. Putem telefona su rekli da u vezi sa ovim pitanjem nisu odgovorili, jer se proces može sprečiti, ne objašnjavajući dalje.