Kosovo bez žena na vodećim funkcijama u opštinama

Žena gotovo da i nema na vodećim funkcijama u kosovskim opštinama, a situacija se ne razlikuje ni u opštinama sa srpskom većinom. Žene koje su već uključene u rad lokalnih samouprava, uglavnom smatraju da je pasivnost samih žena jedan od glavnih faktora što su slabo zastupljene na vodećim pozicijama.

Predsedavajuća neformalne grupe žena u opštini Štrpce Ana Staletović za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku, kaže da u toj lokalnoj samoupravi nema žena na rukovodećim pozicijama. Ona ocenjuje da žene u Štrpcu ne žele da učestvuju u političkom, ekonomskom ili kulturnom životu, jer nisu dovoljno osnažene.

“Žene u našoj opštini se plaše rukovodećeg mesta. Kada predsednik nekoj ženi predloži da bude direkor ona kaže nisam ja za to, bar su tako pokazala naša istražiivanja”, kaže Staletović.

Ana Staletović, koja je i potpredsednica nevladine organizacije “Fem space” (Ženski kutak) ističe da uporno radi na osnaživanju žena na teritoriji opštine Štrpce, za šta ima podršku predsednika te lokalne samouprave.

Ni u opštini Raniliug žene nisu na vodećim pozicijama. U opštini Novo Brdo dva Direktorijata poverena su ženama, a u opštini Parteš samo jedno.

U opštini Gračanica ima dosta uposlenih žena, ali je samo jedna na vodećoj poziciji, odnosno, samo jednoj ženi je poveren Direktorijat.

Odbornica u Skupštini opštine Gračanica Snežana Jovanović smatra da je potrebno veće učešće žena u lokalnoj vlasti, za šta treba one same da se izbore.

“Napomenuću da su žene u opštini Gračanica prisutne i kao odbornice, imamo i direktorku za obrazovanje, i prošla direktorka tog odeljenja je bila žena. Ipak, smatram da je potrebno veće uključivanje žena u opštinskoj strukturi. Mada, sve to zavisi od same žene, ona sama mora da se izbori za svoje mesto u društvo”, smatra Jovanović. Ona napominje i da adekvatno obrazovanje i stručnost doprinose većem poštovanju žena u društvu.

A bivša predsednica Skupštine opštine Gračanica Brankica Kostić navodi da žene čine oko 40 posto zaposlenih u toj lokalnoj samoupravi. Međutim, mali broj njih je na rukovodećim funkcijama, što je, po rečima Kostićeve, posledica patrijarhalnog vaspitanja.

Kostić smatra da su žene sposobne da budu na vodećim pozicijama u lokalnim samoupravama, iako se mnoge odlučuju da obavljanje takvih poslova prepuste muškarcima.

“To zavisi i od sopstvene inicijative koliko ćete se probiti. Moramo imati na umu da kod nas vlada patrijarhalno vaspitanje, a žena ima i puno obaveza kod kuće, tako da je istrošena. Jednostavno dosta često odustajemo pre nego što smo počeli”, navodi Kostić za Radio Kosovo 2.

Situacija slična i u četri opštine na severu Kosova.

Direktorka za administraciju u opštini Severna Mitrovica Adriana Hodžić ističe da su žene u toj lokalnoj samoupravi zastupljene od formiranja opštine 2014. godine. Međutim, sada ih je manje na vodećim pozicijama, ali, kako kaže Hodžić, ne zbog rodne pripadnosti, već zbog  neprofesionalnosti.

“Došlo je do promene kadrova, žena koja je vodila Urbanizam otpuštena je zbog profesionalne greške, a Urbanizam je specifična grana i mi nismo mogli naći ženu koja je imala iskustva na tom polju. Mi smo vodili računa i kada smo popunjavali radna mesta za konkurs koji je objavljen krajem prošle godine”, navodi Hodžić. Ona je pozvala žene da budu aktivnije i da se bore za svoja prava.

Hodžić napominje i da je jako važno da žene na vodeće pozicije dođu zbog kvaliteta, adekvatnog obrazovanja i stručnosti, a ne zbog ispunjavanja određenih kvota. Ona ocenjuje i da su mnogo češći slučajevi da jedna žena sputava drugu u njenom profesionalnom napredovanju, dok od mušaraca imaju uglavnom podršku.

Jovana Radosavljević iz nevladine organizacije “Nova društvena inicijativa” iz Leposavića navodi da je na prošlogodišnjim lokalnim izborima bio veliki broj ženskih kandidata, što se odrazilo i na sastav lokalnih parlamenta u četiri opštine na severu Kosova.

“U opstini Zubin Potok imamo predsednicu Skupštine, ali činjenica je da nema žena na rukovodećim položajima. One su predstavljene u političkoj sferi, zahvaljujući kvotama, ali nemaju pristupa rukovodećim pozicijama ni u svojim političkim partijama, ni na lokalnom, ni na centralnom nivou. Prisutni su stereotipi i tradicija koja utiče na motivaciju žena da se politički aktiviraju”, ocenjuje Radosavljević.

Ona napominje da je ženama u današnje vreme dostupno kvalitetno obrazovanje kao i mogućnost zapošljavalja što u velikoj meri razvija svest o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, kako napominje ona, kosovsko društvo i dalje veruje da žena nije sposobna da se bavi politikom.