Kocijančič za RSE: Nema ultimatuma, Beograd i Priština da sprovedu dogovoreno

Dijalog u kojem posreduje Evropska unija nema veze s ultimatumima, nego je ovde reč o tome da su Kosovo i Srbija dogovorili o uslovima pod kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosovu dobila potpunu dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu. Evropska unija se oslanja na dogovor o telekomunikacijama i na akcioni plan oko koga su i Srbija i Kosovo postigli sporazum u vezi sa modalitetima primene. Za nas je ključno da se primeni dogovor postignut u dijalogu," kaže Kocijančič.

Na naše pitanje, da li su tačne izjave Marka Đurića, šefa kancelarije za Kosovo i Metohiju, da su Beograd i Priština dobili rok da do kraja sedmice zaključe sporazum, Kocijančič odgovara:"Kao što sam rekla, u dijalogu se ne radi o ultimatumima, nego o sprovođenju postignutih dogovora."

Podsetimo, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, ocenivši da će to za Srbiju biti teška odluka, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu, kako je to nešto ranije definisao Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije

Kako je Vučić rekao, sporno je pitanje imovine u telekomunikacionom sistemu, ali dodaje da je predlog o kome Srbija treba da se izjasni rezultat višegodišnjih pregovora u Briselu.

"Ako budemo odbili, ne samo što neće da nam otvaraju poglavlja, jer u pitanju su politički uslovi koji se uvek tiču Kosova i Metohnije i situacije u regionu. To nije valjda nikakva posebna tajna za bilo koga u Srbiji. Ukoliko to ne budemo prihvatili onda ćemo se suočavati sa vrlo ozbiljnim političkim posledicama, i to ljudi u Srbiji treba da znaju," rekao je Vučić.

Vučićeve konstatacije su usledile nakon pet dana razgovora u Briselu, tokom kojih delegacije Beograda i Prištine nisu dogovorile predlog sporazuma o telekomunikacijama. Marko Đurić je ocenio izneta predložena rešnja kao nakaradna i najavio da će se povući sa funkcije ukoliko Beograd tako nešto bude potpisao.

"Pred našu je zemlju kada je reč o Kosovu i Metohiji postavljen težak, ozbiljan i, duboko sam uveren, neprihvatljiv ultimatum. Od nas se traži da se odreknemo naše imovine kada je reč o telekomunikacijama," izjavio je Đurić.

U slučaju neispunjavanja obaveza iz Briselskog sporazuma Beograd bi mogao da se suoči sa simboličnim otvaranjem novih poglavlja u procesu razgovora o pristupanju Evropskoj unijom (EU), ali bez pregovara o njima samima. U razgovoru za RSE to ocenjuje analitičar Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.

On podvlači da javnosti u ovom trenutku nije poznato sa kojom vrstom upozorenja su Priština i Beograd suočeni u Briselu, a u odnosu na do sada najozbiljniji zastoj u pregovorima nastao zbog imovinskih pitanja. Izvesno je da, ukoliko iz Beograda ne bude pozitivnog odgovora o pitanjima telekomunikacija i privatizacije "Trepče", ne bi trebalo očekivati pozitivan izveštaj o napretku u pregovorima sa EU. Izveštaj bi trebalo da bude objavljen tokom oktobra.

Nenad Đurđević konstatuje da je "očigledno da su i pitanje Telekoma i još neki delovi Briselskog sporazuma ostali neispunjeni, što govori da su u krizi i politički dijalog ko i tehnički koji iz njega proizilazi".Jasni su koraci koji proizilaze iz Briselskog sporazuma i dogovori koji su postignuti avgusta meseca prošle godine o pitanjima koja treba da se primene. Između ostalog, to je davanje, odnosno ustupanje pozivnog broja za Kosovo i, praktično, dogovor oko 'Telekoma', odnosno dogovor da postoje enklave koje treba da budu povezane sa 'Telekomom' odnosno sa Srbijom, kao neko prelazno rešenje dok se, praktično, ne dođe do davanja licence za trećeg operatora mobilne telefonije na Kosovu, gde bi onda konkurisao i 'Telekom' i već - koja druga firma iz Srbije i na taj način bi bio eventualno u prilici da ima i treću mrežu koja je onda povezana i sa Srbijom na način koji funkcioniše. Očigledno da su, ne samo pitanje `Telekoma`, nego i pitanje drugih neispunjenih delova Briselskog sporazuma i implementacija sporazuma iz avgusta prošle godine, ostali još uvek neispunjeni i to govori o tome da je čitav dijalog na neki način u krizi, u jednom ćorsokaku. Čini mi se da je dijalog dve strane u blokadi još od prošle godine," rekao nam je Đurđević.

I različiti tonovi koji dolaze iz Vlade Srbije, podvlači Đurđević, ukazuju na nužnost kvalitetne reorganizacije formata dijaloga, odnosno pojačavanje uloge EU posrednika.

"Očigledno je potrebno reorganizovati format jer stvari koje se vode na tehničkom nivou ne mogu da se vode bez ozbiljnog upliva političkog nivoa, to jest, upliva ljudi koji odlučuju, koji će sutra to predstaviti građanima i preuzeti odgovornost. Drugo, implementacija na terenu u mnogome zavisi od autoriteta Vlade Srbije, Vlade Kosova, ministara, premijera i naravno Evropske unije. Ne smemo da zaboravimo da ovaj proces nikako nije samo razgovor između Beograda i Prištine, već i proces koji se odvija uz podršku Brisela, pri čemu se čini da Brisel, verovatno zbog svojih prioriteta, pokušava da maksimalno minimizira sopstvenu ulogu u čitavom procesu, dok, sa druge strane, ima vrlo jasne kriterijume za pristup drugih članica kao što je Srbija, odnosno kriterijume za viznu liberalizaciju, kao što je slučaj sa Kosovom. Čini se da Brisel istupa bez ikakve odgovornosti za ono što se događa na terenu o realizaciji dogovorenog i izgovorenog. To na neki način strane koje pregovaraju osete, pa se jednostavno ponašaju nekonstruktivno. Mislim da je zaista vreme da se pregovarački timovi, a i činioci koji stoje iza njih - nekako reorganizuju. Vreme je da komesarka za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini i predstavnici Brisela vide da će ova vrsta razgovora voditi daljim udaljavanjima, a ne približavanju dve strane," rekao nam je Đurđević.