Jessen-Petersen: Žao mi je kosovskih Srba

Petersen je dodao da se Kosovo i dalje suočava sa istim problemima kao ranije, kao što su organizovani kriminal, korupcija i nedostatak ekonomskog razvoja.

On je bio specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN-a na Kosovu od 2004. do 2006. godine, u vreme kada su počeli razgovori u Beču o političkom statusu Kosova, posredstvom predsednika Marttija Ahtisaarija.

Petersen navodi da Evropska unija (EU) mora da bude jasnija prema Srbiji, tako što će joj staviti do znanja da je za napredak na evropskom putu potreban prekid destabilizacije Kosova, uključujući prekid delovanja i na severu.

"Meni je žao naroda koji živi na severu, tamnošnjih Srba. To je zato što su bili iskorišćeni kao sredstvo vlade u Beogradu, te zato što rukovodioci Kosova nisu bili dovoljno jasni u naporima da pristupe Srbima koji tamo žive", ističe on.

Glavni problem s kojim EU treba da se bavi jesu destabilizirajući napori Srbije, poručuje Petersen.

Navodeći da su i Srbija i Kosovo seli za pregovarački sto zbog EU, on ističe da prave volje za rešavanje problema u interesu dveju država i regionalne stabilnosti ne postoji.

"Mislim da je dijalog veoma važan i bilo je napretka, iako se zasniva, takoreći, na strahu od odustajanja od nečeg ili nečeg više. Dijalog treba da se nastavi, ali i EU treba da bude jasna o sporazumima koji se nisu sproveli. Poruka Srbiji treba da bude snažnija, a Kosovu treba da se stavi do znanja da je u dijalogu odgovorno za konstruktivni pristup i za sprovođenje postignutih sporazuma", reči su Petersena.Napominjući da više nije na Kosovu i da se o ovoj zemlji uglavnom informiše putem medija, Petersen dodaje da je Kosovo, i pored nedostatka, uspelo da učvrsti svoju nezavisnost.

Ipak, dodaje on, razočaravajuće je to što se Kosovo danas suočava sa istim problemima iz vremena kada je on bio administrator i kada je Kosovo postalo nezavisno.

"Dakle, postoji problem organizovanog kriminala, korupcije, i naravno to je povezano sa nedostatkom ekonomskog razvoja. Ekonomija je slaba, nezaposlenost na visokom nivou. Ovi problemi su se odrazili i na činjenicu da je preko 70.000 građana Kosova pokušalo da zatraži azil u Evropi. To govori da se ljudi udaljavaju sa Kosova, uglavnom mladi, jer nemaju nadu da će političko rukovodstvo shvatiti da mora rešiti korupciju i organizovani kriminal, ne samo lepim rečima, već i delima", navodi Soren Jessen-Petersen.

"Samoopredeljenje više narušava nego gradi društvo"

Tvrdi i da Kosovo "ima, na žalost, istu generaciju političkih rukovodioca koji su bili na vlast pre nezavisnosti".

"Pogledajte samo njihove slike, radi se o istim ljudima. Ovi politički rukovodioci su van realnosti. Zato smatram da je Kosovu potrebna nova generacija političara. Pokret Samoopredeljenje ima mlađu generaciju, ali, na žalost, ovaj pokret više narušava nego što gradi društvo", ocenjuje Petersen.

Naglašava da, osim volje za vlast, političari nemaju drugi cilj za napredak Kosova.

"Jednostavno, nisu model za građane i za nove generacije. Bez vizije, bez jasnih ciljeva, bez nekog ko može da ujedini zemlju, jako je teško postići napredak", poručuje Petersen.

Bivši specijalni predstavnik UN-a na Kosovu dodaje i da je dobro što je Kosovo sarađivalo pri formiranju Specijalnog suda za ratne zločine, s obzirom da se nije pokazalo zainteresovano u vladavini zakona unutar zemlje.

"Sud će još jednom dokazati Kosovu, političkom rukovodstvu i društvu, da zemlja ne može ići napred ukoliko se ona ne zasniva na vladavini zakona", konstatuje.

Petersen dodaje da je žalosno što građani Kosova i dalje ne mogu da putuju bez viza, te što ne uživaju ista prava kao sve zemlje Evrope, a što se stavlja na teret nedostatku političke volje.

"Videvši ono što je urađeno ili, bolje rečeno, ono što nije urađeno, razumem zašto ljudi gube poverenje u sposobnost političkog rukovodstva da uradi ono što je potrebno, a sada je najvažnija upravo vizna liberalizacija", zaključuje Soren Jessen-Petersen.