Da li očekujemo previše od svakog sastanka u Briselu?

Da li se previše očekuje od svakog sastanka u prestonici EU?

Jedan od razloga zašto briselski pregovori, kao i poslednji susret na tehničkom nivou, postaju besmisleni i ne vode ostvarivanju interesa srpske zajednice, leži u kvalitetu predstavnika Vlade Srbije koji ga trenutno vode, kao i lokalnih zavničnika i akademika koji su pasivni, smatra Živorad Lazić iz Srpskog nacionalnog foruma.

„Svojevremeno Kraljevina Srbija kada je angažovala svoje konzule na prostoru KiM oni su angažovali najveće intelektualce svog vremena, poput Branislava Nušića, Milana Rakića, akademika Elezovića. Koga to danas država Srbija angažuje za rešavanje problema? A druga stvar, da li smo mi u lokalu spremni da pariramo agresivnoj politici Albanaca“, pita se Lazić.

Još jedno pitanje je da li se previše očekuje od svakog susreta ili je opravdano kritikovati svaki sastanak koji se završi bez rezultata.

Analitičar Nedžmedin Spahiu podseća da delegacije troše javne pare kako bi rešile probleme građana.

„Žalosno je to što dijalog toliko kasni, da ima čak i neuspelih sastanaka, a toliko troškova koje prave delegacije Prištine i Beograda. Treba li oni koji vode pregovore i u Beogradu i Prištini da razmisle o tome da ipak treba ići puno brže i efikasnije u rešavanju problema koji tište obe strane“, kazao je Spahiu.

Među temama poslednjeg dvodnevnog sastanka na ekspertskom nivou bila su pitanja telekomunikacija i energetike, a prištinska delegacija je još jednom ponovila da neće preduzeti nijedan korak ka formiranju ZSO, dok se ne ispune njihovi uslovi u tim oblastima.

Šef beogradske delegacije Marko Đurić je prvog dana uputio zahtev EU povodom ZSO, osnivanja srpske kompanije u oblasti telekomunikacija i pasoša Koordinacione uprave, a zatim napustio Brisel, da bi drugog dana tehničkih pregovora bio u Beogradu na sednici predsedništva SNS-a.

Pregovori o istim pitanjim će biti nastavljeni sledeće nedelje, a susret premijera se očekuje po formiranju Vlade Srbije.