Biber: Normalizacija odnosa kada Srbija prizna Kosovo

Biber kaže da Rusija ne treba da bude deo dijaloga pošto je, kako kaže, zainteresovana za nestabilnost regiona. Stoga on ističe da je neophodna veća uloga EU, koja treba jasno da pokaže i Srbiji i Kosovu da je njihova budućnost u Uniji, dok je posebno važno, kaze Biber, da se Kosovu poruči da je evropska perspektiva realna.

Do pravog poboljšanja odnosa između Srbije i Kosova može doći samo kada Srbija prizna status Kosova, kaže u intervjuu za RTK direktor Centra za evropske studije Univerziteta u Gracu, Florian Biber. On dodaje da se odnosi mogu poboljšati i u okviru briselskih sporazuma, ali da na kraju procesa odnosi dve strane moraju biti jasno definisani.  

“Normalizacija može samo da bude neka vrsta priznanja Srbije da je Kosovo nezavisna država, ne vidim neku drugu opciju. Pitanje je kada će Srbija biti spremna da to uradi. Naravno, može da bude poboljšanja odnosa između Srbije i Kosova i bez priznanja, ali ako govorimo o normalizaciji ona znači da su odnosi normalni, u smislu da postoji priznanje statusa druge strane. Kosovo je priznalo više od sto država, ne postoji put nazad. Ovde ne govorimo o Surinamu i nekim takvim slučajevima, koji su više za domaću upotrebu u Srbiji. Tu je sada jedino pitanje na koji način Srbija može da normalizuje svoj odnos prema Kosovu u smislu priznanja, i naravno ima nekih opcija, nekih stvari koje će morati rešiti, a koji su u okviru briselskog procesa. Ali to su neke stvari koje se neće rešiti od danas za sutra, ali okviri i tačka na kraju mora da bude priznanje Srbije da je Kosovo nezavisna država”, kaže Biber.

Prema rečima Bibera, Srbija se putem unutrašnjeg dijaloga sprema za normalizaciju i priznanje, ali je problem što u taj dijalog nije uključena i opozicija.

“Mislim da taj dijalog kasni nekih petnaest godina i da sada nema puno mesta za dijalog, u smislu opcije su prilično jasne. Srbija mora u nekom trenutku da prizna Kosovo, i sada je samo pitanje da se pripremi kroz taj dijalog neka spremnost za to priznanje, za tu normalizaciju. I drugi problem po meni je da sadašnja vlada u Srbiji ne shvata baš ozbiljno ideju o dijalogu uopšte, oni nisu bili spremni za dijalog sa opozicijom, sa raznim političkim akterima. Ako se gleda stanje slobode medija onda moram da kažem da je teško imati jedan otvoreni dijalog u smislu razgovora, razmene ideja u političkom prostoru gde taj odnos opozicije i vlasti jako otežan, gde mediji koji su pod kontrolom vlade napadaju opoziciju stalno. Zato ne vidim da postoji veliki okvir za ozbiljan dijalog”.

Biber ističe da ni Priština ni Beograd nisu sproveli sve iz Briselskog sporazuma, koji je, kako veruje, pun nejasnih dogovora. Zato on kaže da normalizacija zahteva konkretne dogovore kako bi se izbegle razne interpretacije. S tim u vezi postoji i problem formiranja ZSO, jer ga dve strane različito tumače. Ipak, ZSO je obaveza Kosova, kaze on dodajući da kašnjenja ima i zbog protivljenja opozicije.  

“Ako je srpski problem nedovoljni dijalog, nedovoljne konsultacije sa opozicijom, na Kosovu postoji opozicija koja se jako protivi tom dijalogu, ne prihvata premise tog dijaloga, i koja je ojačana na izborima. I do neke mere ne može da dođe do normalizacije sa strane Kosova i usvajanja potrebnih institucionalnih odluka bez neke vrste uključenja Samoopredeljenja u taj proces. To je jako teško, i za tu stranku, i za vladu i međunarodne aktere, koji su se ponašali prilično negativno prema toj stranci, koja je bila negativna prema tom dijalogu. Manje vidim to kao problem institucija Kosova a više kao unutrašnje političko tumačenje tog dijaloga”, kaze Biber.  

Florian Biber kaže da će formiranje ZSO zavisiti od pritisaka međunarodne zajednice. 

“Vidimo da svaki korak i u Srbiji i na Kosovu se rešava kroz međunarodni, pogotovo evropski pritisak da se to konačno usvoji. I to će biti bitno. Neka normalizacija zahteva i da se te neke dogovorene institucije usvoje na Kosovu. Meni je nelogično tumačenje nekih aktera na Kosovu da je to (ZSO) neka vrsta Republike Srpske na Kosovu. To nije tačno. Zajednica ima svoje probleme, mogućnosti za zloupotrebe, ali sa druge strane nije to neka Republika Srpska, ona ne znači neku vrstu stalne blokade kosovkih institucija, već u tom smislu da bi bilo dobro da se to što pre završi”.

Komentarišući zahtev srpskih vlasti da se u dijalog Beograda i Prištine uključi i Rusija, a nakon što su kosovske vlasti tražile da SAD budu deo procesa, Biber smatra da Rusija ne može biti konstruktivan partner. On veruje da EU treba da bude nosilac Briselskog procesa u okviru kojeg je potrebno, kako veruje, novi pristup. 

“Ruski stavovi u regionu su bili vise interes u nestabilnost regiona nego stabilnost regiona. U tom smislu ne vidim da Rusija može biti jedan koristan partner. I naravno SAD mogu da budu više partner, ali sa druge strane razumem da to možda nije prihvatljivo za obe strane. U tom smislu Evropska Unija jeste ta institucija koja bi to mogla, zbog te logike da obe zemlje žele da budu članice EU, i u tom smislu EU ima najviše da nudi, ima najviše da insistira na nekim stvarima jer su to budući standardi zemlje članice EU, koji se grade i na Kosovu i u Srbiji, a dobrosusedski odnosi su deo proširenja. U tom smislu EU jeste institucija ili organzacija koja bi trebalo da to radi. Naravno, oni bi trebalo da budu više angažovani da se nađe neki novi način pregovora, jer je Briselski proces stigao do kraja mogućeg i sada treba neki novi pristup od strane EU, ali na kraju krajeva to je ta organizacija koja treba da vodi taj proces”.

Biber kaže da je teško proceniti kada će doći do normalizacije odnosa, ali veruje da postoji veći stepen zainteresovanosti EU da se sledeće godine više angažuje u regionu. Prema njemu, Brisel treba da uputi Kosovu poruke o evropskoj perspektivi.

“Ako se EU sledeće godine više angažuje u regionu ne samo u dijalogu i rešavanju odnosa Srbije i Kosova, nego u celom regionu, da više govori o demokratskim reformama, a ne samo o stabilnosti i odnosima između zemalja, onda može da se stvori neka dinamika koja vodi do takvog rešavanja i naravno to mora da nudi realnu perspektivu za članstvo i za Srbiju ali i za Kosovo. Znamo da je Kosovo puno dalje od članstva u Uniji, ali ipak mora da se ponude neki konkretni koraci u tome, možda ne datum, to je nerealno, ali neki proces koji bi takođe ohrabrio vladu na Kosovu, da oni imaju tu perspektivu i da ta perspektiva nije daleko nego je nešto što je realno”.