Agenda 2021: Kako kosovska vlada može da pristupi pitanju liberalizacije viznog režima

To je značilo da su svi kriterijumi navedeni u Mapi puta za liberalizaciju viznog režima ispunjeni i da je lopta na terenu EU. Na osnovu njihove pozitivne ocene, predlog Komisije za ukidanje viza za građane Kosova – kako je to propisano procedurama – poslat je na usvajanje Evropskom parlamentu i Savetu.

To se dogodilo nakon četiri izveštaja o napretku plus dodatnog konačnog o preostala dva merila, odnosno Sporazumu o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i zadovoljavajućim rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Spremnost Evropskog parlamenta da brzo preduzme korake po ovom pitanju potvrđena je 13. septembra 2018. godine, kada je većina poslanika glasala za odobrenje da se otpočnu pregovori o vizama sa Kosovom. Međutim, Savet Evrope nije izglasao to odobrenje i odluka o tome je još uvek na razmatranju u Savetu.

Postoji nekoliko razloga zašto se to ne dešava, dok se neki zvanično navode, poput dve zemlje članice, Francuske i Holandije, protive oceni Komisije, posebno u vezi sa pitanjima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Sve dok problemi ove dve zemlje članice EU ne budu dovoljno rešeni, Kosovo će morati da čeka. Komisija je u obavezi da nastavi da prati kriterijume za liberalizaciju viznog režima i ubuduće, čineći to kroz mehanizam stabilizacije i pridruživanja.

U međuvremenu, svedočeći o podršci Evropske komisije i Eropskog parlamenta, bez ikakvog plana kako da se ovaj proces završi, frustracije među građanima Kosova i političkim elitama su u stalnom porastu, a neki od njih su i odustali od procesa.

Dok su dve strane, EU i Kosovo, provele protekle tri godine u igri okrivljavanja ko nije uspeo u procesu liberalizacije viznog režima, nije se mnogo razgovaralo o tome kako stvoriti mogućnosti za prevazilaženje sadašnjeg zastoja. Ovo postavlja pitanje šta se može učiniti u tom pogledu.

Jedina preporuka Kosovu bilo je angažovanje na diplomatskom nivou sa skeptičnim zemljama. Ovo je postao ključni odgovor čak i predstavnika EU iz Komisije i Parlamenta, koji su priznali nedostatak isporuke sa strane EU zbog skepticizma pojedinih država članica.

Kosovo je uradilo isto, naime, dve godine MSP Kosova i MUP kontinuirano dostavljaju informacije o napretku postignutom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije francuskim i nemačkim kolegama.

Prema vladinim izveštajima, ubrzan je tempo suzbijanja elemenata organizovanog kriminala na Kosovu.

Da bi se izbegla očekivanja od jednog do drugog predsedavanja EU, nadajući se da će liberalizaciju viznog režima pogurati svaka država članica EU koja predsedava, druga opcija koju Kosovo može da iskoristi je da ponovo razmotri i preispita merila koja su problematična za skeptične države članice – borba protiv korupcije i organizovanog kriminala – od odlučivanja Komisije do danas.

Ovaj scenario ima svoje rizike. Glavni je rizik otvaranja poglavlja koje je u očima političkog vrha i građana u zemlji zatvoreno. Međutim, Kosovo može pokušati da malo promeni svoju strategiju i da se angažuje proaktivno tako što će predložiti izlaz iz ove situacije na osnovu konsultacija sa Parizom, Hagom i EK – ako ova druga formalno ili neformalno želi da se uključi u ovaj proces. Osim toga, posvećivanje pažnje ovim oblastima politike je u skladu sa glavnim prioritetima vlade kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Ponovo otvaranje procesa liberalizacije viznog režima bilo bi nepopularno i kontraproduktivno. Međutim, predlaganje detaljnog plana za rešavanje kritika skeptičnih država članica EU uz njihovo uključivanje u procenu akcija moglo bi da bude potencijalna promena u igri.

Štaviše, ovo će reafirmisati posvećenost Kosova i njegove reformističke vlade u zaključivanju procesa koji je već odavno prošao. Na kraju, čak i zemlje Zapadnog Balkana koje imaju bezvizni režim sa EU se prate u okviru Mehanizma suspenzije viza.

Tajming je ključan u politici. Ovo je dokazano u slučaju da je Kosovo propustilo priliku da završi proces zajedno sa Gruzijom i Ukrajinom. Stoga je neophodno pokrenuti nešto ovakvo u ranim fazama francuskog predsedavanja. Za uspostavljanje rezultata u određenim oblastima vladavine prava potrebno je vreme. Stoga je zaobilaženje prvog predsedavanja EU 2022. i fokusiranje/zalaganje za odluku pod češkim predsedavanjem vredno istraživanja.

Ovaj proces može biti efikasan i proizvesti opipljive rezultate, posebno uz ponovo potvrđenu podršku nove nemačke vlade, pošto je vizna liberalizacija za građane Kosova deo koalicionog sporazuma. Dakle, čineći Nemačku dobrim partnerom za Vladu Kosova u rešavanju glavnih problema zaustavljanja procesa liberalizacije viza – posebno u pristupu skepticima i guranju napred procesa liberalizacije viza. Ali i u angažovanju i podršci aktuelnoj kosovskoj vladi u ispunjavanju najavljenih i dugo očekivanih reformi.

Ovaj članak je napisan kao deo šireg istraživanja i napora zastupanja koje podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo u kontekstu "Kosovske stipendije za istraživanje i analizu".