10 godina od razmatranja Ahtisarijevog plana u Savetu bezbednosti UN

Planirano je i da se Fatmir Sejdiu obrati, ali je nakon protesta iz Rusije i Srbije odlučeno da on ne govori, te je njegov govor pročitao SPGS-a Joakim Riker.

Srpski nacionalistčki premijer, Vojislav Koštunica, odbacio je plan i tražio pregovore i novog glavnog pregovarača. Zapadne zemlje kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska, podržale su Ahtisarijev plan.

Prema Ahtisariju i njegovom timu, cilj sveobuhvatnog predloga za status Kosova bio je da definiše odredbe neophodne za budućnost Kosova a koje su izvodljive, suportivne i stabilizuju, prenosi KP.

To je uključivalo detaljne mere kako bi se osigurala prava zajednica i ohrabrila zaštita njenih članova, efikasna decentralizacija vlasti, kao i očuvanje i zaštita kulturnog i verskog nasleđa. Osim toga, rešenje je predviđalo ustavne, ekonomske i bezbednosne mere, koje zajedno imaju za cilj da doprinesu procvatu Kosova, jednog multietničkog i demokratskog Kosova.

Važan element rešenja bio je mandat kojim se obezbeđivalo buduće međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu, a kojim se nadgleda sprovođenje Rešenja i pomaže nadležnim kosovskim vlastima da obezbede mir i stabilnosti na celom Kosovu. Odredbe ovog sporazuma imaju prednost nad svim ostalim zakonskim odredbama Kosova.

Glavni elementi ugovora:

Kosovo će biti multietničko društvo, kojim se upravlja demokratski i uz puno poštovanje vladavine prava, najvišeg nivoa ljudskih prava i osnovnih sloboda priznatih od strane međunarodnog sveta, a koja promoviše mirnu koegzistenciju i dobrobit za sve njegove stanovnike.

Kosovo će imati pravo da pregovara i zaključuje međunarodne sporazume, uključujući i pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama.

Zaštita i promocija prava pripadnika zajednica je centralni element Sporazuma. Sporazum postavlja ključne aspekte koje treba zaštititi, uključujući kulturu, jezik, obrazovanje i simbole. Takođe, navodi specifične mehanizme zastupljenosti pripadnika nealbanskih zajednica u ključnim javnim institucijama za očuvanje i podsticanje njihovog efikasnog i aktivnog učešća u javnom životu. Kako bi zaštitio prava kosovskih nealbanskih zajednica u zakonodavnom procesu, sporazum takođe predviđa da neki zakoni mogu stupiti na snagu samo ako većina kosovskih nealbanskih članova Skupštine Kosova bude saglasna sa njihovim usvajanjem.

Odredbe o zaštiti i promovisanju verskog i kulturnog nasleđa osiguraće nesmetano postojanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu. Više od četrdeset ključnih verskih i kulturnih mesta biće okruženo zaštitnim zonama kako bi se sprečio razvoj ili izgradnja komercijalnih i industrijskih objekata, i kako bi se očuvalo kulturno dostojanstvo tih mesta. Sporazum takođe garantuje pojačanu fizičku sigurnost za odabrana i ugrožena mesta - od bilo kakvog  incidenta/napada na imovinu SPC na Kosovu. SPC i njena unutrašnja organizacija biće eksplicitno priznata od strane kosovskih vlasti, dobiće nepovredivost imovine, oslobađanje od poreza i carinske povlastice, kao i bilo koja verska organizacija u svetu.

Sve izbeglice i interno raseljena lica sa Kosova imaju pravo da se vrate i uzmu natrag imovinu i svoje lične stvari. Sporazum takođe poziva Kosovo i Srbiju da u potpunosti sarađuju sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta kako bi se rešila sudbina nestalih lica.

A nove multietničke Kosovske bezbednosne snage (KBS) treba da se utvrde u roku od godinu dana. Tu će biti maksimalno 2.500 aktivnih pripadnika i 800 rezervista. Sporazum predviđa da će dotadašnji Kosovski zaštitni korpus (KZK) biti rasformiran u roku od godinu dana.

Imajući u vidu da će ispunjavanje ovih odgovornosti iz Rešenja za Kosovo zahtevati širok opseg složenih i teških aktivnosti, Sporazum uspostavlja međunarodno prisustvo za buduće nadgledanje i da podrži relevantne napore kosovskih vlasti. Ovo prisustvo se sastoji iz tri glavne komponente:

Međunarodna upravljačka grupa (ISG) koja se sastoji od ključnih međunarodnih aktera, imenovaće Međunarodnog civilnog predstavnika (ICR), poznatog i kao specijalni predstavnik EU - konačni organ u sprovođenju Sporazuma.

Za razliku od SPSG-a, predstavnik će imati ovlašćenja da zameni sve one čiji institucionalni predstavnici, prema međunarodnoj zajednici, deluju protiv Ahtisarijevog paketa i sprovođenja zakona koji proističe iz toga. 

Kada sporazum stupi na snagu, postojaće prelazni period od 120 dana, tokom kojeg će postojeći mandat UNMIK-a ostati nepromenjen. Međutim, kako bi se odmah započelo sprovođenje kosovskog sporazuma, MCP će imati ovlašćenje da nadgleda takvu primenu i daje preporuke UNMIK-u o akcijama koje treba preduzeti kako bi se osiguralo poštovanje Sporazuma.

Tokom prelaznog perioda, Skupština Kosova, u konsultaciji sa MCP, biće odgovorna za odobravanje Ustava i zakona neophodnih za sprovođenje Sporazuma. Ustav i novi zakon će stupiti na snagu odmah po završetku prelaznog perioda.

U roku od devet meseci od stupanja na snagu Sporazuma, trebalo bi da se održe parlamentarni i lokalni izbori.