Moguć trajni gubitak tržišta Kosova za srpsku robu

– Najveći gubitak sasvim sigurno pretrpeo je metalski kompleks, a to se pre svega odnosi na kompaniju Alfa plam, koja je usred sezone ostala bez mogućnosti plasmana svojih proizvoda na blisko tržište. U sličnoj situaciji je i Industrija kotlova „Megal“ iz Bujanovca. Gubici su veliki i u industriji nameštaja, kao i građevinskoj, ali i u tekstilu i prehrambenoj industriji – ocena je privrednika sa juga Srbije.

Vlasnik Trgovinske kompanije „Elhan komerc“ iz Bujanovca Nedžat Behljulji ocenjuje da je „opasnije od trenutne finansijske štete mogućnost da ukoliko takse ostanu na snazi dođe do gubitka tržišta za srpske proizvode“.

– To je tržište od blizu dva miliona potrošača, i sasvim je izvesno da će kompanije iz Slovenije, Hrvatske, Turske, Makedonije i Albanije, pokušati da plasiraju svoju robu i tako trajno potisnu srpske proizvode. Otuda je neophodno što pre postići dogovor između Beograda i Prištine. Ovako, na gubitku će na kraju biti srpski proizvođači, pa i mi koji smo se bavili trgovinom sa Kosovom – objašnjava Behljulji za naš list. On ističe da je blizina kosovskog tržišta bila prednost za preduzetnike sa juga Srbije, u odnosu na one iz centralnog dela države ili Vojvodine, zbog troškova transporta, pa su „ove sankcije utoliko teže“.

Jovica Đorđević, koordinatorka za industriju u Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu, kaže da „preciznih podataka o šteti nema jer postoji više parametara na osnovu kojih će šteta biti utvrđena“.

– Mi smo tokom ove nedelje uputili jedan formular svim preduzećima i očekujemo njihov odgovor po više stavki, a vezano za plasman robe na tržište KiM. Tu se radi o otkazu ugovora, mogućim smanjenjima cene robe zarad nametnute konkurentnosti. Tek tada ćemo imati precizne podatke koji će govoriti o mogućoj šteti, ne samo po privredu u 13 opština juga centralne Srbije, već i za celokupnu privredu Srbije – pojašnjava za Danas Đorđević, ne želeći da se upušta u „licitiranje oko gubitka u novčanim iznosima“.

Kompanija „Fluidi“ iz Preševa koja proizvodi bezalkoholne napitke, a imala je i poslovnu saradnju sa kompanijom „Koka-Kola“ potpuno je blokirana za plasman svojih proizvoda na tržište KiM. Plasman robe na tržište centralne Srbije je zanemarljiv u odnosu na ono što je prodavano na teritoriji južne pokrajine. Gubitak preračunavaju i u „Simpu“, ali već sada je izvesno da se radi o milionima dinara. Kosovo je bilo i tradicionalno tržište za plasman građevinskog materijala, ali sada je to potpuno stopirano. Ukoliko do početka građevinske sezone ne bude postignut dogovor o ukidanju taksi, u prvom redu kompanija „Mladost“ iz Leskovca mogla bi trajno da izgubi tržište za plasman cigle, crepova i blokova.

Značajan prihod od trgovine ostvarivala su i mala preduzeća iz Preševa i Bujanovca, a prestankom plasmana robe na Kosovo dovedena je u pitanje likvidnost preduzeća koja ne raspolažu velikim obrtnim kapitalom. Takse na plasman robe iz Srbije na tržište KiM u iznosu od 100 procenata stupile su na snagu 20. novembra. Nekoliko dana kasnije ovom merom obuhvaćene su i strane kompanije koje rade u Srbiji.