"Borićemo se do poslednje kapi reke"

Nakon žestokog negodovanja lokalnog stanovništva, tema malih hidroelektrana postala je poznata javnosti ili bar onima koji su na društvenim mrežama.

"Borićemo se do poslednje kapi reke"

Organizacija „Odbranimo reke Stare planine“, koju čine aktivisti i lokalno stanovništvo dobija sve više pažnje i sve je glasnija. Jedni od najglasnijih su stanovnici sela Rakita u opštini Babušnica, u Pirotskom okrugu.

Investitor je dobio građevinsku dozvolu da u tom selu, na Rakitskoj reci, izgradi hidroelektranu „Zvonce“. Meštani se bune i tvrde da su prekršeni različiti zakoni. Na zakon se poziva i investitor, tvrdeći da sve radi poštujući zakone. jedni i drugi se pozivaju na zakon.

Nekada je u selu Rakita živelo oko 2000 stanovnika, danas ih je deset puta manje. Ali, i danas, kao i nekada Rakitska reka meštanima znači život. A sada je neko dao dozvolu da se reka „uhapsi“, kažu meštani i da se stavi u cevi. Kako bi se proizvelo ne znamo tačno koliko kilovata struje na godišnjem nivou, pošto ni investitor Goran Belić nije umeo da nam odgovori na to pitanje.

Uprkos tome što je sredinom novembra dobio zabranu za nastavak radova od strane građevinskog inspektora, investitor je nastavio sa radovima. U jednom momentu je čak i promenio tok reke, tačnije pomerio je reku iz njenog prirodnog toka. Meštani Rakite su se pobunili i svojim rukama vratili reku u korito. O svemu ovome u emisiji svedoči Desimir Stojanov Desko, koji ima veoma lične razloge zvog kojih se buni i brani reku. Pre više od 30 godina reka mu je uzela sina, koji je imao samo četiri godine. Kako kaže, nikada se od toga nije oporoavio, a sad bi mu, izgradnjom ove hidroelektrane bilo onemogućeno da zapali sveću na mestu gde mu je dete poginulo.

Osim lične tragedije, ostali Deskovi razlozi da brani reku su isti kao i kod ostalih meštana. Gradeći objekat za koji je dobio dozvolu, investitor Belić je srušio put koji je prolazio kroz imanja meštana i kojim su oni stizali do objekata u kojima drže stoku.

Kažu da će reku braniti do poslednje kapi, dok investitor ne ode, jer reka za njih znači život. Uprkos tome što je opština Babušnica naložila obustavu radova, investitor se na to nije obazirao i pet dana nakon toga je nastavljao radove. Onda je došlo do sukoba između obezbeđenja gradilišta koje je angažovao investitor i meštana.

Na pitanje da li je on naredio grubo ophođenje prema stanovništvu, investitor Belić kaže da obezbeđenje nikada nije grubo reagovalo i da se sve dešavalo u okvirima gradilišta u koje su oni upali kao razbojnici. S druge strane i Deskova supruga Zorica svedoči o tome kako je obezbeđenje jednog dana, kada je krenula da zapali sveću, toliko grubo guralo ne dozvoljavajući joj da uđe unutar ograde gradilišta, da su je zamalo gurnuli u reku. Policija koja sada često dolazi u selo, tada nije reagovala.

Tvrde, međutim, da se to više neće ponoviti. U međuvremenu, oduzimali su lovačko oružje meštanima, a zbog stresa koji je preživela kada joj je policija jedne večeri upala u kuću tražeći njenog sina i oružje, majka Dragana Ilijeva je preminula. Desko je čak išao i na poligrafsko ispitivanje, jer je čovek za koga meštani kažu da je desna ruka investitoru Beliću, prijavio da je pronašao bombu okačenu na svoja vrata.

Prema zahtevima energetske zajednice EU Srbija iz obnovljivih izvora energije treba da proizvede 27 procenata električne energije. To podrazumeva proizvodnju struje iz vetroparkova, solarnih panela, bio masa i mini hidroelektrana. Prema planu naše države očekuje se da bude izgrađeno oko 800 MHE.

Njihovu gradnju subvencioniše država, tako što investitorima 12 godina od trenutka puštanja u rad MHE cenu tako proizvedene struje plaća tri puta skuplje, objasnio nam je investitor Belić. Do 2013 godine tu subvencionisanu cenu plaćao je samo EPS a sada deo toga plaćaju i građani kroz račun za struju. To je stavka na računu Naknada za povlašćene proizvođače električne energije koja se obračunava tako što se broj potrošenih kilovata pomnoži sa 0,093 dinara, objasnili su nam u EPS-u. Na taj način, novac se raspodeli povlašćenim proizvodjačima struje, a građani sami plaćaju uništenje javnog dobra.

Jedan od aktivista organizacije „Odbranimo reke Stare planine“, Aleksandar Jovanović, tvrdi da od izgradnje MHE građani nemaju nikakvu korist, već samo štetu i da će, ako se nastavi sa ovakvom praksom, Srbija prvi put imati ekološke izbeglice, jer će ljudi ostati bez vode. Čitav grad Pirot bi mogao da ostane bez vode ako se nastavi sa uništavanjem reka na ovaj način.

Pitali smo investitora MHE “Zvonce” Gorana belića, koliko kilovata struje će da proizvede MHE koju gradi. Rekao je da ne zna tačno koliko je to kilovata, ali je objasnio da u prvih 12 subvencionisanih godina očekuje zaradu od oko 180 hiljada evra.

On takođe tvrdi da mu na vraćanje kredita koji je podigao za izgradnju MHE odlazi godišnje oko 160 hiljada evra i da uz ostale troškove u prvih deset godina njemu ne ostaje gotovo ništa. Nakon toga, u narednih 30, 40, 50 godina, kada struju bude naplaćivao po tržišnoj ceni, zarađivaće oko 60 hiljada evra, ali će tada i troškovi biti smanjeni, pa će mu ostajati čisto oko 50 hiljada evra godišnje. Kako je Belić rekao, to je jedan porodični posao.

Evropski parlament nedavno je u okviru izveštaja Evropske komisije za 2018. godinu za Albaniju i Crnu Goru, tražio od Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) da preispitaju podršku projektima izgradnje hidroelektrana, kao obnovljivih izvora energije. U Rezoluciji za zemlje zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, Kosovo i Makedoniju navodi se da takva izgradnja hidroelektrana predstavlja veliki rizik, jer se ne poštuju stroga pravila EU i njihovi standardi za zaštitu životne sredine. Nadzorni organ Evropske komisije za zaštitu životne sredine čak je preporučio grupu eksperata koja bi, u najskorije vreme, trebalo da ozbiljno preispita te projekte, kako bi uskladila sve korake sa svojim principima i standardima.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš