Svjetski dan Roma: Socijalna isključenost najveći problem i na Kosovu

Svjetski dan Roma, 8. april, ustanovljen je kako bi se ukazalo na težak položaj Roma i da bi se države u kojima oni žive podstakle da obrate posebnu pažnju na unapređenje njihovog položaja.

Svjetski dan Roma: Socijalna isključenost najveći problem i na Kosovu

Na ovaj dan 1971. godine u Londonu je održan Prvi svjetski kongres Roma. Tada je zvanično usvojen naziv 'Rom'. Za romsku himnu proglašenja je "Đelem, đelem“, a ustanovljena je i romska zastava sa točkom kao centralnim simbolom. Zastava se sastoji od plave i zelene boje koje predstavljaju nebo i zemlju. Na sredini zastave nalazi se točak, crvena čakra, koji predstavlja migraciju Roma.

Širom Evrope živi oko 10-12 miliona pripadnika romske zajednice. Prema podacima iz popisa Kosova 2011. godine, na Kosovu živi skoro 9,000 Roma ali  nezvanično se smatra da je taj broj mnogo veći. Najviše Roma živi u Prizrenu, a potom u Peći, Đakovici, Obiliću, Gračanici, Mitrovici, Kosovu Polju i dr.

U strategiji Vlade Kosova za uključivanje romske i aškalijske zajednice u kosovsko društvo 2017-2021, navodi se da se Romi na Kosovu suočavaju sa istim problemom kao i oni u svim evropskim zemljama, a to je socijalna isključenost. Ona se manifestuje u siromaštvu, segregaciji, otežanom pristupu socijalnim uslugama, diskriminaciji i slično.

Ajše Ljaroši iz Prizrena majka je dvoje dece. Kaže da je glavni problem Roma na Kosovu nezaposlenost.

„Stanje je bolje nego pre rata. Nekako može da se živi sa jednom platom ali još treba da se poboljša“, kaže ona. 

Postojeće statistike pokazuju da je stanje zapošljavanja ove zajednice znatno teže u odnosu na sve ostale zajednice na Kosovu. Kao na primer, strategija navodi da je u Obiliću ili Kosovu Polju, stepen zaposljavanja za romsku i aškalijsku zajednicu računa da je samo 7 odsto u odnosu na 40 odsto Albanaca i 21 odsto Srba.

Stoga većina pripadnika romske zajednice na Kosovu živi u ekstremnom siromaštvu i pod teškim životnim uslovima. Situacija je posebno teška u ruralnim zonama. Takodje, pristup zdravstvenim uslugama ostaje jedan od glavnih izazova a na šta utiče finansijska situacija. Na osnovu raspoloživih podataka, Vlada Kosova je uz podršku raznih agencija i međunarodnih organizacija kroz različite programe i projekte uspela da izgradi kuće i obezbedi stanovanje za veliki broj porodica romske i aškalijske zajednice. Prema podacima Ministarstva za zajednice i povratak, od 2005. do 2015. godine, za romsku i aškalijsku zajednicu je izgrađeno 510 kuća, dok iz novog programa reintegrisanja u oblasti izgradnje i obnove, kojim upravlja MUP, od 2014. godine, 24 porodice su imale koristi.

A na pragu obeležavanja 8. aprila, Svetskog dana Roma, organizacija koja se bavi pitanjima manjinskih zajednica Kosovo 2.0, održala je diskusiju na temu ‘Prisvajanje romske kulture’.

Govorili su Habit Hajredini iz Kancelarije za doboro upravljanje pri vladi Kosova, Sakibe Jašari, antropoloskinja inače pripadnica romske zajednice, Avni Mustafa ispred nevladine organizacije Roma Versitas Kosovo i Denis Galuši, novinar i aktivista.  

Govoreći o romskoj kulturi i istoriji, novinar Galjuši je pristunima kazao da je na Prvom romskom kongresu u Londonu 1971., doneseno nekoliko važnih odluka:

“Da se naziv Rom upotrebljava za sve Rome i da se uklone svi ostali uvredljivi nazivi. Da se pesma 'Đelem, đelem' prizna kao romska himna i da se 8. april slavi kao Svetski dan Roma. Odlučeno je i da romska zastava bude sa točkom kao centralnim simbolom. Točak simbolizuje migraciju, a drvca na tocku simbolizuju dijalekte. Romski jezik ima 17 dijalekta, a na Kosovu se upotrebljava ARLI dijalekt“, kazao je Galuši.

Habit Hajrediniiz Kancelarije za dobro upravljanje kaže da se romski jezik na Kosovu gaji zahvaljujući kurikulama Ministarstva obrazovanja, te da se taj jezik govori i u osnovnim školama, kao fakultativna nastava.

Antropološkinja Sakibe Jašari govorila je o slučajevima prisvajanja romske kulture od drugih, ne priznajući ili ne znajući da je ona romska.

„Na Kosovu je to bio upravo termin TALL-AVA a koji se koristi. Šta to znači? Tall – čast, i VA – Ruka. Dakle to je nešto što se upotrebljava kao u slobodnom stilu – free stajl. Romi su to upotrebljavali na svecanostima, svadbama, pevali porodici i društvu. Ali ne samo Romi, već i ostali su to uzeli od Roma. Na primer, pesma poznatog albanskog muzičara Fljora Mumajesija, pod nazivom Tallava. U toj pesmi u pozadini se čuju glasovi koji izgovaraju upravo TALAVA. Ne vidi se ko je to ali se čuje. Pesma je postala hit, ali bez predstavljanja onih koji su pesmu ucinili hitom, a to su Romi“, kazala je Jašari.

Avni Mustafa iz nevladine organizacije Roma Verisitas Kosova istovremeno i muzičar grupe 'Džimis Mustafa Bend'  govorio je i o ostalim primerima prisvajanja romske kulture.

„Kada se radi o romskoj kulturi i muzici, svi uzimaju pomalo, ali niko ne priznaje ili zna da je to naše. Postoje i slučajevi kada najbolniji period naše istorije postane pesma. Ovde mislim na himnu 'Đelem, đelem' koja se peva u kafanama ili na svadbama. Niko ne zna značenje naše himne, iako postoji bolna istorija koja se odnosi na Drugi svetski rat, a ta tragedija koja se desila u to vreme ispisana je u himni, a od ostalih je pretvorena u pesmu“, kazao je Mustafa.

Vera Pačaki, romkinja iz Prizrena, kaže da 8. April predstavlja veliki dan za romsku zajednicu.

“Ponosna sam time što je poslednjih godina veća zainteresovanost drugih zajednica da upoznaju pravu romsku kulturu, a sad su već i u našoj zemlji krenuli i kulturni dogadjaji na ovaj dan“, kazala je Vera. 

Izvor: (info-ks.net)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš