Najkov hidžab je ili prekretnica, ili korak unazad za muslimanke

Ranije ovog meseca, u robnim kućama Mejsis je počeo da se prodaje Najk Pro hidžab. U zavisnosti od toga kako gledate na stvar, to je simbol osnaženja, ili ugnjetavanja. Ili oboje.

Najkov hidžab je ili prekretnica, ili korak unazad za muslimanke

Prvog decembra, na odeljenju za sportsku opremu se pojavio Najk Pro hidžab. Sada ga možete naći i na Najkovom sajtu, i u drugim maloprodajnim objektima. Pojava Najkovog hidžaba – prvog sportskog hidžaba koji prodaje neki globalni brend – mogla bi da bude kulminacija ad-hok pokreta običnih muslimanki.

Pre tri godine, FIFA, Međunarodna fudbalska federacija, reagovala je na apel ženskih organizacija, kao i na pritisak Ujedinjenih Nacija, da ukine zabranu pokrivanja glave. Prošlog maja, FIBA, Međunarodna košarkaška federacija, sledila je njen primer, nakon što je Indira Kaljo pokrenula kampanju na društvenim mrežama, tokom koje je prikupljeno više od 130 hiljada potpisa. Prošle godine se po prvi put na Olimpijskim igrama jedna američka sportistkinja takmičila noseći hidžab. Ibtihadž Muhamed je odnela bronzanu medalju u mačevanju.

„Svako ko je obraćao pažnju na vesti će znati koliko je važno da jedna muslimanka bude deo tima SAD“, izjavila je ona za Tajm. „To razbija predrasude ljudi o tome šta znači biti muslimanka“:

Najk za ovu laganu i rastegljivu maramu koja dobro diše ima moderne crno-bele reklame, u kojima se pojavljuju muslimanske sportske zvezde. Takođe su objavili i video sa pet muslimanskih sportistkinja koje su postigle međunarodni uspeh. Video se zove „Šta će reći o tebi“.

To je legitimno pitanje, bez jasnog odgovora.

Reakcije na Najkov hidžab na društvenim mrežama su pomešane. Problem nije samo kvalitet ili pitanje stila, već kulturološki značaj. U zavisnosti od toga ko piše o tome, postaje simbol osnaženja, ili ugnjetavanja. Ili oboje.

Bila ona ispravna ili ne, žene i muškarci širom sveta se bave muslimanskim pravilama oblačenja. U islamskim zemljama kao što su Iran ili Saudijska Arabija, žene su primorane da u javnosti pokrivaju glavu i telo. Ali u Francuskoj, žestoko sekularnoj državi, pokrivanje lica je zabranjeno – i vlada nastavlja da raspravlja o nošenju hidžaba, ili marama za glavu. U septembru, na nedelji mode u Njujorku, šest indonežanskih kreatora je u sklopu svojih kolekcija pokazalo marame za glavu i abaje od glave do pete. Jedna od njih, Vivi Zubedi, poslala je poruku predsedniku SAD.

„Gospodine predsedniče“, rekla je kreatorka, u odgovoru na Trampove pokušaje da ogranični imigraciju iz određenih muslimanskih zemalja, „Svi smo mi i isti, radi se o čovečanstvu“.

Takmičarka u umetničkom klizanju, Zahra Lari, aktivna muslimanska vernica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na Najkov hidžab gleda kao na korak bliže inkluziji. Sportistkinja koja isprobava i reklamira Najkove proizvode, ona je prva klizačica iz UAE koja je učestvovala na međunarodnim takmičenjima – i prva koja je nosila hidžab na toj velikoj pozornici. Ali za Lari, put do slobode izražavanja nije bio sasvim lak. 2012, na prvenstvu Evrope, održanom u Kanazeiju, u Italiji, izgubila je poene, zato što se njen hidžab nije uklapao u odobreni kodeks odevanja. Kasnije se sastala sa zvaničnicima Međunarodne klizačke federacije i ubedila ih da dozvole nošenje marame na glavi. Sada Lari izlazi na led sa Najkovim hidžabom.

 

„Najk je sportski brend svetske klase, i fantastično je da podržavaju muslimanke u sportu“, napisala je u mejlu. „Ne mogu da govorim u ime drugih, ali samo mogu da kažem da žene širom sveta trpe različite oblike ugnjetavanja, bez obzira na veroispovest. Verujem da je Najk Pro Hidžab namenjen sportu i sportistkinjama, i čast mi je da sarađujem s njima“.

Treba navesti da je Lari u svojoj osamnaestoj godini odlučila da nosi hidžab. u Iranu i u Saudijskoj Arabiji, žene koje to ne učine rizikuju da budu tučene i zatvorene – što je činjenica na osnovu koje neki kritikuju Najkov hidžab.

Šenila Koja-Mulji, gostujuća profesorka na Univerzitetu u Pensilvaniji, napisala je za Al Džaziru da Najk, pored ostalih kompanija koje reklamiraju ovakve vrste proizvoda, prodaje „zamišljeno osećanje inkluzije muslimanskih devojaka koje ga često ne doživljavaju u svom svakodnevnom životu“. Ona upozorava da bi ovakav vid „simbolične inkluzije“ mogao da skrene pažnju sa ozbiljnih rasprava o društvenim reformama i svede muslimane na targetirano tržište.

Iranska novinarka i aktivistkinja za ljudska prava, Masih Alinedžad, rođena je u Iranu, a sada živi u Sjedinjenim Državama. Ona je osmislila kampanje #MyStealthyFreedom i #White Wednesday, u sklopu kojih se Iranke usuđuju da postavljaju svoje fotografije bez hidžaba. Alinedžad odaje priznanje Larijevoj i Najku, zbog pomoći muslimanskoj manjini u Americi – ali takođe veruje da bi to moglo i da normalizuje opresivno ponašanje režima kao što je onaj u Iranu.

„Ako želite da islamofobija nestane, morate da osudite svako ugnjetavanje koje se vrši u ime islama“, kaže ona. „Islamska Republika Iran ne samo da primorava žene u Iranu da nose hidžab, već na to primoravaju i sve međunarodne sportistkinje kada se takmiče u mojoj zemlji. To je globalni problem. Zato mislim da treba da se prizna i druga strana, ljudi koji su primorani da ga nose. Vlada u Iranu kaže, pogledajte, čak i Amerikanci to rade. Najk normalizuje hidžab, a sada Matel pušta u prodaju Barbiku sa hidžabom. Zar ne znaju da naša vlada ova pravila oblačenja koristi za ugnjetavanje sopstvenih žena“?

Iranski islamski krivični zakon je jasan. Član 638 nalaže da će „svako ko na javnom mestu ili putnim pravcima otvoreno počini grešan čin, pored kazne za taj čin će biti osuđen i na dva meseca zatvora i 74 udaraca bičem... žene koje se na javnim mestima i putnim pravcima pojave bez islamskog hidžaba, biće osuđene na kaznu od 10 dana do dva meseca zatvora... bilo koje vozilo koje prevozi žene bez hidžaba biće zaplenjeno i zadržano na parkingu suda“.

Alinedžad kaže da veruje da bi sportistkinje koje odluče da nose hidžab trebalo da priznaju da je privilegija što su uopšte mogućnosti da biraju. „Volela bih da kažu da, iako su one izabrale da nose hidžab, znaju da su milioni njihovih sestara u nekim muslimansim zemljama prinuđene da ga nose“, kaže ona. „Iranke udaraju u lice, bacaju ih u zatvore i bičuju, samo zato što kažu ne hidžabu. Te sportistkinje bi trebalo eksplicitno da kažu da podržavaju slobodu izbora“.

Kulsum Abdula, američka dizačica tegova pakistanskog porekla, koje je odrasla u Sjedinjenim Državama, izabrala je da nosi maramu na glavi iz, kao što sama kaže, „ličnih i duhovnih razloga“. Kao i Lari, i ona se mučila da je prihvate. 2010. su joj zabranili da se takmiči na Otvorenom prvenstvu Amerike u islamskoj odeći. Tek kada je pokrenula kampanju na društvenim mrežama, koja je privukla pažnju i stekla podršku Veća američko-islamskih odnosa, Američka federacija dizača tegova je prilagodila svoju politiku oko odevanja sportista. 2011. godine, Abdula je predstavljala Pakistan na Svetskom šampionatu u dizanju tegova, i postala je prva žena koja se takmičila noseći hidžab. I dalje na takmičenjima nosi maramu na glavi, duge rukave i pantalone.

„Ne želim da se ne složim sa Alinedžad, ali ne mislim da Najk normalizuje marame za glavu, samo zato što ih viđamo na drugim mestima“, kaže Abdula. Pre nego što je Najkov hidžab postao dostupan, sportistkinje su mogle da kupuju marame od manjih kompanija u vlasništvu muslimana, kao što su Asija, Frinigi i Kapster.

„Druge žene koje su na uglednim položajima ga nose. Tako da je to već prisutno“. Ali Abdula odmah ističe da ona nije prošla kroz ono kroz šta su prošle Alinedžad i druge žene iz islamskih zemalja. „Ja sam odrasla ovde [u Americi]“, kaže ona. „Vaspitana sam kao muslimanka, ali me nikada nisu primoravali da nosim maramu“.

„Nije fer terati ženu da je nosi“, dodaje ona. Ali ona ne veruje da se Najk reklamiranjem sportskog hidžaba zalaže za obavezno nošenje marame.

Na kraju krajeva, sve što Najk radi je da ispunjava svoj zadatak. Zarađuje pare. Određivanje kulturološkog značaja njegovih proizvoda je na nama ostalima.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš