19 godina od potpisivanja sporazuma u Parizu

Konferencija u Rambujeu odobrila je sporazum o sankcionisanju u vezi sa prekidom nasilja na Kosovu pod nadzorom OEBS-a, posebne diplomatske misije na Kosovu koja je postavljena za rešavanje problema putem dijaloga, za očuvanje suvereniteta i integriteta Kosova i suštinsku samoupravu i odbranu prava svih etničkih zajednica na Kosovu, gde je predviđeno da za period od tri godine bude rešeno pitanje konačnog statusa Kosova.

Međunarodno učešće u vidu Ujedinjenih nacija je obezbedilo primenu ovog sporazuma, ali je politički status Kosova rešen posle osam i po godina, uz novu pomoć međunarodne strane.

Srpska strana je isključila kompromise koje je obezbedila međunarodna strana, iako je bilo najavljeno od strane predstavnika međunarodne zajednice, Ričarda Holbruka, šta će se dogoditi srpskoj strani ukoliko ne potpiše, a koja je odbacivala pregovore o drugom krugu razgovora, čime je odbačeno i političko rešenje Kosova.

Ovaj međunarodni politički sporazum, 18. marta 1999. potpisali su albanski predstavnik i tri međunarodna posrednika.

Konferencija u Rambujeu počela je 6. februara 1999. godine, u blizini Pariza, u Francuskoj, u cilju rešavanja krize na Kosovu.

Inicijator konferencije, koja je trajala do 23. februara, bila je Kontakt grupa kao posrednik, a činili su je Kristofer Hil iz SAD, Rus - Boris Majorski i Volfgang Petrič iz EU.

Kosovska delegacija je u principu prihvatila rešenje u nacrtu rezolucije za krizu na Kosovu, koju je predložila Kontakt grupa. Delegacija Srbije, iako je u principu prihvatila predlog sporazuma, branila je stav da trupama NATO-a ne bi trebalo da bude dozvoljeno da pređu u Srbiju i da međunarodne snage na Kosovu budu deo Ujedinjenih nacija.

Čak i drugi krug razgovora, koji je počeo 15. marta u Parizu, okončan je bezuspešno. Kosovska i srpska delegacija potpisale su različite sporazume 18. marta. Delegacija Kosova potpisala je sporazum međunarodnih posrednika, dok je srpska delegacija potpisala nacrt političkog sporazuma - sporazum o samoupravi na Kosovu.

Na čelu kosovske delegacije bili su u to vreme Hašim Tači kao predstavnik OVK-a, Ibrahim Rugova iz LDK-a i Redžep Ćosja iz LBD-a. Delegaciju je činilo 14 osoba koje su predstavljale tri grupe: Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove,  Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK) - koja je poslala pet predstavnika, na čelu sa Hašimom Tačijem, i Ujedinjeni demokratski pokret - sa četiri predstavnika. 

Delegaciju su činili i publicista Veton Suroi i Bljerim Šalja, prenosi KP.

Ni poslednji pokušaj američkog specijalnog izaslanika Ričarda Holbruka, 22. marta 1999. godine, nije uspeo. On nije uspeo da ubedi tada jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje međunarodnih trupa.

NATO je 24. marta 1999. godine počeo bombardovanje, koje je završeno 6. juna 1999., potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i razmeštanje međunarodnih mirovnih trupa.

Nakon toga, Savet bezbednosti UN je usvojio rezoluciju 1244 u kojoj je odlučeno o protektoratu, međunarodnom prisustvu na Kosovu, u vidu UNMIK-a - civilne misije i KFOR-a - vojne misije. Kosovo je 17. februara proglasilo nezavisnost.