Novo istraživanje otkriva

Ljudi imaju bolje čulo mirisa od pasa

Džon P. Mekgan u svom radu ističe da su ljudi potcenili svoje čulo mirisa i da možemo da osetimo više od 10.000 mirisa, koliko se do sada smatralo

Ljudi imaju bolje čulo mirisa od pasa

Novo istraživanje na polju neurologije otkriva da je ljudsko čulo mirisa bolje nego što se do sada mislilo, otkriva u svom novom radu Džon P. Mekgan. "Naše čulo dosta se razlikuje od drugih sisara, ali ne u negativnom smislu već je možda i jače od onoga koje imaju miševi, pacovi i psi", kaže Mekgan.

Razlog zašto su ljudi potcenili svoje noseve potiče iz Francuske 19. veka kada je lekar Pol Broka uporedio veličinu ljudskih prednjih režnjeva i oflaktorni bulbus (moždani centar zadužen za miris koji se nalaze odmah ispod ovih režnjeva) sa životinjskim.

Tada je utvrdio da životinje imaju veći oflaktorni bulbus (u poređenju sa ukupnom veličinom mozga) i zaključio da verovatno zato imaju jače čulo mirisa.Iako ovaj zaključak nikada nije ispitan, i dalje nas uče da naše čulo mirisa raspoznaje samo oko 10.000 mirisa.

Ali za to ne postoji valjan dokaz.Za razliku od ljudi, psi imaju organ za miris (nazvan Jakobsonov organ ili vomeronazalni organ) koji ima do 50 puta više receptora za miris od čovekovog, a pored toga, 40 puta više mozga pasa posvećeno je mirisu nego što je to slučaj sa ljudima. 

Ilustracije radi, mogli bismo reći da čovek može da namiriše kašičicu šećera dodatu u šoljicu kafe, a pas može da namiriše istu količinu šećera u vodenoj površini veličine dva olimpijska bazena. Ako je sudeći po ovom, onda se ljudima ne smeši karijera njuškanja prtljaga odnosno potrage za oružjem ili drogom na aerodromima.  

I pored toga, postoje posebni mirisi na koje su ljudi osetljiviji od pasa. Opšte je poznato da ljudi biraju svoje partnere po mirisu, mogu kod drugih da osete strah i stres i intuitivno po mirisu mogu da utvrde i da li je neko bolestan.

Ali ovo je samo deo šire slike.Način na koji naš mozak prima mirise suština je našeg čula. Nakon što udahnemo kroz nos, ćelije hvataju hemikalije i šalju signale našem oflaktornom bulbusu koji ih prosleđuje drugim delovima našeg mozga.

Nakon toga se ove informacije povezuju sa našim pamćenjem, emocijama i instinktima. "To je neverovatno komplikovan proces koji je potcenjen", zaključuje Mekgan.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto