Sindrom slomljenog srca

Ljubavna patnja je bolna. Ponekada treba puno vremena da duševne rane zarastu i slomljeno srce ponovo zakuca u taktu. No, kod tako-cubo kardiomiopatije ili sindroma slomljenog srca ne radi se o tragičnoj ljubavi. Taj sindrom je dobio ime po tome što se simptomi uvek javljaju kao posledica duševne ili psihičke patnje, kaže nemački kardiolog Heribert Brik. "Često ulogu igraju lične, posebne okolnosti. Zato se kaže: to mu je slomilo srce - u pravom smislu te reči. Tako je nastao pojam sindroma slomljenog srca."

Teška dijagnoza

Bol u grudima i nestajanje daha - male koronarne arterije se grče. Srčani mišić postaje slabo prokrvljen; simptomi su isti kao kod srčanog udara. Tako je bilo i kod Monike Fogler: "Imala sam bolove u grudima i teško sam disala. Moj lekar je odmah napravio EKG, koji je bio jako loš. Hitno sam završila u bolnici." Ova 75-godišnjakinja je bila tri dana na intenzivnoj nezi. Dijagnoza: takotsubo kardiomiopatija.

Većinom je teško dati konkretnu dijagnozu, jer simptomi su isti kao kod srčanog udara. "Slaba prokrvljenost dovodi do slabosti srca", objašnjava doktor Brik. "U toj fazi može nastupiti aritmija opasna po život." Samo tri posto pacijenata umire od tog sindroma. Promene na srčanom mišiću većinom nestaju već u roku nekoliko sedmica. No, za one koji su jednom doživeli tako-cubo kardiomiopatiju to je veliki šok.

Stres kao uzrok

Najnovija istraživanja pokazuju da pacijenti sa sindromom slomljenog srca imaju neobično mnogo receptora na vrhu srca. To su mesta koja prenose hormone stresa poput noradrenalina i adrenalina. "Kada se neko nalazi pod telesnim ili duševnim stresom luči jako mnogo hormona stresa", objašnjava nemačka kardiološkinja Jana Boer. "Zbog brojnih receptora na vrhu srca može biti primljeno posebno mnogo hormona stresa. A to onda dovodi do akutnog iznenadnog poremećaja u funkciji srčanog mišića." Kod pregleda ultrazvukom izgleda kao da je reč o akutnom srčanom udaru: "Pacijenti imaju smanjeni kapacitet srca kao kod akutnog infarkta. No, njihove arterije su potpuno prohodne."

Veliko neznanje

Kod sindroma slomljenog srca promene na srčanom mišiću većinom brzo nestaju i EKG je opet u redu. No, još uvek malo lekara to zna. "Mi smo u našem strukovnom udruženju pokrenuli registar u kojem centralno beležimo podatke o pacijentima. Tako želimo otkriti koje lekove treba prepisati. Taj registar postoji oko pet godina", priča Boer.

Specijalisti razmenjuju iskustva u lečenju. Prvi prioritet je: pacijent mora smanjiti stres. "Utvrdili smo da je vrlo važno da pacijenti idu na psihoterapiju kako ne bi ponovo došli u stresne situacije. Ima kolega koji nikada nisu došli u dodir s tako-cubo kardiomiopatijom i onda pacijentima kažu: Vaše arterije su prohodne. Vi niste imali infarkt, vi ste zdravi." U međuvremenu takav registar postoji i u Švajcarskoj, a u njemu učestvuju i Italija, Francuska, Nemačka i SAD.

Ženski problem

Pacijenti sa sindromom slomljenog srca su u 90 posto slučajeva žene. "Pretpostavlja se da tu određenu ulogu igraju estrogenski receptori", pojašnjava kardiolog Brik. Posebno su ugrožene žene starije od 50 godina i one koje su u menopauzi. "Ženski hormon estrogen štiti nas od takotsubo kardiomiopatije. Žene u klimakterijumu su osetljivije na stres. Količina estrogena pada i zato su žene prijemčive za delovanje hormona stresa.“

1990. godine Japanci su prvi opisali sindrom slomljenog srca. U Japanu postoje brojni naučni projekti koji se bave akutnim stresom i njegovim delovanjem. Jedan od razloga su i česti zemljotresi. Naučnici su istraživali kako takve prirodne katastrofe deluju na ljude i utvrdili da posle zemljotresa uvek ima više smrtnih slučajeva koji liče na infarkt, ali to nisu. Iz Japana dolazi i ime takotsubo kardiomiopatija. Takotsubo je tradicionalna japanska zamka za lignje. To je okrugla posuda koja se spusti u more. Kada lignje uđu u nju, ribari ju podižu iz mora. Srce na ultrazvuku ima isti oblik kao ta posuda za lov na lignje.