stinita priča o mudrom dedi iz Cazina i šamaru

Kada se sve sklanjalo, jedan dedo upita: ,,Ma ko je ono mujezinio?“ Javi se taj mladić, a dedo mu onako slobodno opali šamar i reče: ,,Što mujeziniš kad ne znaš?“
Mladić se vratio kući i nikako nije mogao izdržati to poniženje. Hajde da mu je samo rekao, već i šamar opalio, a to je bila prava sramota. Nego, mladić veli ocu i materi da on tu sramotu ne može podnijeti i da mora otići iz sela. Pokupio je svoje stvari i otišao pravo do Sarajeva, a iz Sarajeva do Stambola. Ostao je u Stambolu punih osam godina, sve dok nije dobio idžazetnamu da je muderis.
Kada je postao muderis, vratio se u svoje selo i potražio onog dedu, ali ga nije našao. Umro je.
Kažu da mu je svake godine mevlud pravio u znak zahvalnosti na šamar jer da ne bi didinog šamara, nikada on ne bi postao muderis.
U tom smislu kaže Rumi: ,,Bolje ti je šamar od dobrog čovjeka, nego da te loš čovjek hvali.“