Zašto se blokira dalekovod Albanija - Kosovo?

Blokiranje linije dalekovoda Kosova i Albanije stvorilo je višestruke troškove za obe zemlje. Godišnji zajednički gubici procenjuju se na 15 miliona evra, ne uključujući dugovanja koje su vlade na obe strane počele da isplaćuju.

Zašto se blokira dalekovod Albanija - Kosovo?

Kosovski operator za prenos objašnjava za albansku vladu razloge za blokiranje, izveštava "Monitor Magazine" - Dogovor od 13 tačaka - Vučić-Tači, njegova nerealizacija blokira liniju. Šteta od blokada uključuje ceo region. Nema rešenja na vidiku.

Dalekovod Albanije i Kosova - projekat koji je obe zemlje koštao oko 70 miliona evra, drugi je u energetskom sektoru posle termoelektrane u Valoni, a koji je zamalo propao. Albanski državljani, koji su plaćanjem svog poreza finansirali ova dva projekta, osim gubitka profita, moraće i da plate dug od preko 140 miliona evra za kredit koji je albanska vlada dobila za izgradnju oba.

Prema dosadašnjem razvoju situacije, pitanje linije prenosa električne energije Albanija-Kosovo usloženo je tehničkim i političkim pitanjem između Kosova i Srbije, a koje nije rešeno, niti kroz intervenciju evropskih institucija, niti kroz energetske regulative.

Operator Kosovskog energetskog prenosa (KOSTT) je, u obrazloženju podnetom Vladi Albanije, objasnio da je Vlada Srbije uslovila nezavisnost kosovskog sistema uspostavljanjem srpske kompanije za prodaju struje na Severu Kosova. Kosovska strana je pružila razumevanje za osnivanje ove kompanije u sporazumu za 2015, ali i ranije - 2013. godine. Međutim, kasnije, kada je započela izgradnja linije za prenos od 400 kilovati između Albanije i Kosova, Kosovo nije moglo da dozvoli stvaranje srpske kompanije na Severu usled proste činjenice da je u srpskom zahtevu Kosovo navedeno kao srpska republika. Ova odrednica u srpskom zahtevu izgleda da na neodređen period drži zatočenim funkcionisanje dalekovoda, stvarajući milionske gubitke u evrima i za Kosovo i za Albaniju.

Direktor albanskog prenosnog Operatora (TSO) - Zećo Enđel (Engjëll Zeqo), rekao je da godišnji gubici od neostvarivanja prihoda - usled nefunkcionisanja linije, iznose između 500 hiljada do milion evra godišnje -  u zavisnosti od obima trgovanja, ali je najgore to što nefunkcionisanje ove linije ozbiljno ugrožava funkcionisanje tržišta za prenos električne energije na Balkanu.

Sa druge strane, kosovski prenosni operator po fiskalnoj godini gubi oko 14 miliona evra i to bez prikupljanja prekogranične naknade za prenos energije, a koja ide u kasu srpskog operatora - EMS. Godišnji zajednički gubici se procenjuju i do oko 15 miliona evra, ne uključujući rate duga koje su vlade u obe zemlje počele da isplaćuju.

Igleda da se Vlada Srbije neće povući s obzirom na to da nije poštovala rokove koje je postavila Evropska energetska zajednica, koja je pozvala da se problem reši do 2016. godine, ali do sada Srbija nije pružila nikakav znak razumevanja.

Kosovo objašnjava zamku blokade

Priznavanje i rad Operatora za prenos energije Kosova (KOSTT), kao nezavisnog operatora u skladu sa energetskim sporazumom između Kosova i Srbije - uz posredovanje EU, odnosno stava 2., i drugih sporazuma sa drugim operatorima (EMS Srbije, GGES Crna Gora, Makedonija i sporazum KOSTT-ENTSO i KOSTT) trebalo je da se sprovede do 30. oktobra 2015, kako je to objasnio kosovski operator u obrazloženju dostavljenom Vladi Albanije.

U obrazloženju za Albaniju, kosovska strana prihvata da vlasti imaju razumevanja za osnivanje srpskog energetskog operatora na Severu Kosova.

Kosovska strana je trebalo da ispuni ovu obavezu do 30. novembra 2015. godine, što bi bio potez koji će otvoriti put da prenosni sistem Kosova počne sa radom, ali to nije učinjeno. Prema zvaničnom objašnjenju operatora na Kosovu, licenciranje operatora Srbije na Severu je povezano sa problemima i zato dozvola nije odobrena. Zamka u vezi sa srpskom aplikacijom je to što je ona upućena tako da se Kosovo navodi kao deo srpske republike.

"Zbog nepoštovanja sporazuma od strane EMS Srbije i pitanja u vezi sa licenciranjem dobavljača na Severu, sporazum između KOSTT-a i ENTSO-a ne funkcioniše i KOSTT nije priznat od strane TSO-a, kao nezavisni operator sistema električne energije," objasnila je kompanija na Kosovu albanskoj vladi.

Posledice nepriznavanja KOSTT-a kao nezavisnog operatora u sistemu električne energije, smatra se - velikom nesposobnošću da se sprovedu zahtevi EU za liberalizaciju tržišta i razvoj tržišta električne energije, preprekom za razvoj energetskog sektora generalno i direktnom finansijskom štetom; indirektno - celom sektoru i KOSTT-u. 

Kosovo odbacuje regionalne sporazume, ugrožava zajedničko tržište

Blokiranje dalekovoda između Albanije i Kosova predstavlja više od nedostatka koristi za naše dve zemlje - ono predstavlja ozbiljnu prepreku za funkcionisanje regionalnog zajedničkog tržišta. Kosovo se, zbog svog geografskog položaja, nalazi u sredini regiona i kao takvo, problemi u vezi sa kosovskim prenosnim sistemom negativno utiču na čitav region.

KOSTT je naveo da usled nemogućnosti da započne sa radom kao nezavistan regulatorni prostor, kako  je planirano, još nije potpisao memorandum o razumevanju između balkanskih zemalja a kao rezultat Berlinskog sporazuma. Razlozi za nepotpisivanje su da od četiri meke mere, koje potpisnice moraju da sprovedu, tri od njih se odnose na samostalnost rada KOSTT-a kao nezavisnog regulatornog tela. U takvim okolnostima, KOSTT je odbio da preuzme zadatke koji se ne mogu izvršiti zbog ovakve situacije. Ove mere uključuju: razvoj tržišta za organizovanje spot tržišta, tržišta za regionalnu ravnotežu i raspodelu regionalnih kapaciteta.

KOSTT je objasnio albanskoj vladi da je odbijanje potpisivanja urađeno u koordinaciji sa Ministarstvom za ekonomski razvoj i ministrom za dijalog.

Uprkos nepotpisivanju memoranduma o razumevanju, KOSTT sada radi na stvaranju uslova za sprovođenje mera prema zahtevima Memoranduma.

Dalekovod od 400 kW Kosovo-Albanija dizajniran je da pomogne povećanju kapaciteta energije trgovinske razmene između dve zemlje, razvoju zajedničkog tržišta i povećanju trgovinske razmene u regionu. Ova linija ima veliki uticaj na bezbedan rad energetskih sistema u regionu, objašnjava kosovska strana.

Na uvoz energije na Kosovu utiču geopolitički faktori. Ovi faktori ometaju dostupnost prenosnih kapaciteta, kao i regionalni balans energije.

Troškovi za Kosovo

Prenosni sistem Kosova povezan je sa prenosnim sistemima Srbije, Crne Gore i Makedonije, preko linije od 400 kW, a sa Albanijom kroz liniju od 220 kW. Neto uvoz na Kosovu iznosi između 5 i 17% od ukupne godišnje potrošnje, tokom poslednjih 10 godina.

Sa druge strane, Albanija ima sezonsku proizvodnju energije, sa većom dostupnošću u zimskim mesecima, i, iz godine u godinu, veoma osetljivu na hidrološke uslove. 

Novi dalekovod povećaće kapacitet prenosa u svakom smeru sa oko 500 mW. Planirano je da će nova veza od 400 kW u Makedoniji, takođe, povećati kapacitet prenosa u oba smera, sa dodatnih 500 mW.

Ovo može da poveća trgovinu sa Albanijom, zbog razmene hidrotačke Albanije sa spoljnom tačkom na Kosovu. Ovaj proces će dovesti do povećanja iskoristivosti kapaciteta elektrana na Kosovu.

Iz Kosovskog operatora prenosa (KOSTT) objašnjavaju da to znači da će, u trenutnim okolnostima u kojima kompanija posluje, novim dalekovodom Albanije i Kosova ekonomski upravljati srpski operator - EMS.

To je zato što KOSTT nije priznat kao regulatorni prostor od strane ENTSO-a i zato ne alocira kapacitet na graničnim linijama Kosova sa susednim zemljama.

Do ovog procesa, operator Srbije - EMS - sakuplja raspodelu prihoda za kapacitete kosovske granične linije sa susednim zemljama. Za 2015. godinu, srpski EMS koristio je deljenje kapaciteta graničnih linija između Kosova i susednih zemalja sa ukupno 14,5 miliona evra.

"U ovim okolnostima, ako ova linija počne sa radom, to će pomoći da se, investicijama na Kosovu, poveća prihod srpskog operatora. KOSTT to vidi kao štetu nanetu svim graničnim električnim linijama Kosova," objašnjavaju iz KOSTT-a za albansku vladu.

Troškovi za Albaniju

Nova linija za prenos električne energije između Albanije i Kosova povećaće garancije snabdevanja energijom u zemlji i to će takođe uticati na smanjenje troškova uvoza.

Direktor Operatora prenosnog sistema (OST), Enđel Zećo, smatra da je nefunkcionisanje linije izazvalo prepreke u stvaranju regionalnog energetskog tržišta, ali je Albanija imala i direktan finansijski gubitak.

Zećo je rekao da je Vlada počela da otplaćuje kredit od 35 miliona evra koji je uzet od donatora za izgradnju linije na albanskoj strani, nakon čega će ceo projekat koštati oko 70 miliona evra.

"Ali, ljudi plaćaju poreze od čega je i uzet kredit za investicije, ne znamo kada posao može da počne, OST ima godišnji gubitak od gubitka prihoda od 500.000 do 1 milion evra. Ovaj direktni gubitak u vezi sa finansijama kompanije nije jedina šteta," dodaje Zećo, jer, ako linija bude u funkciji, troškovi prenosa energije će se smanjivati.

"Ovaj dalekovod nije odgovoran samo za tržište Albanije i Kosova, već i za regionalno praćenje energije" - objasnio je visoki zvaničnik OST-a.

On je naveo da Vlada nije u mogućnosti da utiče na rešavanje ovog pitanja, jer je to komplikovan politički problem između Kosova i Srbije.

Izvor: (koha.net)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš