Živorad je obesio sve svoje komšije: I njihove porodice su mu zbog toga zahvalne do groba!

Živorad Šupić (80) iz Kragujevca izumeo je napravu kojom “besi” narod naglavačke na plafonu u rođenoj kući i time im, kako kaže, pomaže kod različitih bolesti kičme.

On pojašnjava da je spravu izumeo nakon što je i sam umalo ostao nepokretan i nakon što je, ležeći danima u krevetu, sanjao pokojnog oca. Ovaj mu je u snu poručio – obesi se za noge i ozdravićeš!

Poenta izuma Živorada Šupića, prema njegovom objašnjenju je to što je čovek čitavog života, bilo da sedi ili hoda, u takvom položaju da zemljina teža njegove kičmene pršljenove vuče ka tlu, a jedino kada visi naopako, kičma “se sleže” u suprotnom smeru.

Naprava Živorada Šupića sastoji se od dva para stezača za zglobove stopala, u koja se stave noge. Od tih stezača na svakom stopalu “idu” kanapi. Na plafonu je koturača. Klijent može i sam da povlači kanape svojim rukama i tako podiže noge ka plafonu.

Ovako sam sebe može da podigne u položaj sa stopalima ka plafonu, a licem ka podu. U tom položaju može ostati dok mu se lice ne zajapuri, što znači da je sva krv jurnula u glavu.

– Dok je klijent u tom položaju treba da pomera kukovima levo i desno, kao da “se vrcka”. To prija kičmenim pršljenovima. Ja mislim da najviše mogu da pomognem kod diskus hernije, kada se pomeri diskus iz prostora između pršljenova. Taj diskus ima ulogu da amortizuje kičmu prilikom pokreta. Kada je on uklješten ili povređen, eto problema i bola – kaže Živorad.

Ovaj čovek priča da ga je lična muka, pre oko četiri decenije, i naterala da napravi ovaj aparat.

– Tada sam još živeo na Kosovu. Podigao sam točak od traktora, ukočio se i pao preko njega. Bol je u danima koji su usledili bila kao da me po kičmi režu žiletom. Kada god, pod lekovima, uspem da zaspim, sanjao sam isto. Dođe mi u snove pokojni otac i kaže: “Obesi se za noge, tako ćeš ozdraviti” – priča Živorad.

Jednog dana pozvao je komšije i naterao ih da ga “obese”.

– Sa sprata kuće su me, vezanog za noge, spustili da visim. U tom položaju sam se malo mrdnuo levo-desno, pa im rekao da me lagano spuste. Bolovi su uminuli. Još par puta sam isto učinio i bol je nestala. Kada sam stao na noge, moja naprava je već postojala u mojoj glavi. Samo sam prionuo na posao i napravio je – svedoči starina.

Ovaj mašinbravar kaže da njegova sprava pruža mogućnost da svako sam kontroliše dužinu i način tretmana, što je, kako on kaže, možda najbitnija prednost ovog izuma. Živorad tvrdi da je na spravi “ugostio” i mnoge lekare.

– Oni nisu voleli da ih vidi narod, pa sam ih primao kada nema nikoga, uglavnom uveče. Parkiraju auto iza kuće i uđu kod mene. Vešao sam i stotine doktora, od Kosova Polja do Sombora, i ni jedan se nije požalio. Zašto i bi, ovo nije neko bajanje nego malo mehanike i elementarno poznavanje kičme – tvrdi Živorad.

Da bi mašinbravar naučio fiziologiju kičme, svaki put je, nakon jesenjeg svinjokolja, odvajao životinjsku kičmu pa je dobro otkuvao.

– Odvojim meso, onako da ostane samo kičmeni stub. Onda uzmem pršljen po pršljen, rasklapam ih da vidim gde je ta kičmena moždina i šta to pršljenovi pritiskaju da bole leđa – objašnjava Živorad svoje časove prakse iz medicine.

Ovaj starac kaže da je hiljade ljudi “vešao” i lečio. Kada je reč o zanimanjima, najviše su mu se obraćali železničari, rudari i sekretarice. Najgori pacijenti su mu familija i prijatelji. Samo se nešto pitaju, plaše i ustuknu, kaže starac.

Nakon što je mladu komšinicu zabolelo “među plećke”, Živorad je napravio novi izum. Reč je o napravi koja se sastoji od kaiševa koji kao kaciga drže glavu.

Ona je vrhom zakačena na kuku koja se opet veša na plafon. Živorad tvrdi da viseći sa plafona, sa glavom fiksiranom kaiševima, i polako opuštajući noge, pacijenti rastežu pršljenovi vrata i on se oslobađa bola.