"Srbija mora da prizna Kosovo, dijalog na 18 meseci"

Autor Izveštaja, direktor Programa za izgradnju mira i prava američkog instituta, poznat i po tome što se bavi kosovskim pitanjem već decenijama - Dejvid Filips (David L. Phillips) nudi "putokaz za rešavanje bilateralnih pitanja između Kosova i Srbije" i  "novi format" dijaloga, kako bi se on "ojačao", ovoga puta uz efikasnije posredovanje međunarodne zajednice i snažniju ulogu SAD-a. Federika Mogerini će biti počasna predsednica dijaloga, a SAD će odrediti Specijalnog predstavnika - nudi kao rešenje Filips.

Medijatori će biti proaktivni, za razliku od dosadašnjeg fasilitiranja u Briselu i biće uključeni u šatl diplomatiju. Da bi se strane motivisale, medijatori će koristiti štapove i šargarepe. Razgovor će se voditi na nivou premijera, uz tehnički ekspertski dijalog, dok će se predsednici sretati više u ceremonijalnim prilikama s vremena na vreme - ovako dijalog Beograda i Prištine vidi Filips.

Dijalog ograničiti na 18 meseci uz mogućih 6 meseci nastavka

Smatra i da dijalog ne može da bude vremenski neoročen. Po njemu, on treba da traje 18 meseci sa mogućih 6 meseci produžetka.

Delegacije Kosova i Srbije treba da uključe "tim jedinstva" sa obe strane koji će se sastojati od glavnih političkih stranaka i predstavnika civilnih društava - predlaže se u izveštaju, takođe. 

"Srbija blokira, opstruiše dogovore"

Kao primer onoga što Filips vidi kao "zaustavljanje dijaloga", to je što je Srbija "blokirala" sprovođenje dogovora o diplomama i dogovora o energetici.

Međutim, sa druge strane, kada se pominje to što nije sproveden dogovor o Zajednici srpskih opština, Filips piše da Kosovo "odbija da uspostavi Asocijaciju sve dok Srbija ne ispuni prethodne dogovore".

"Srbija opstruiše dogovore o ukidanja barikada na mostu u Mitrovici i dogovor o revitalizaciji glavne ulice u Severnoj Mitrovici. Park mira kao simbol pomirenja je zatvoren", ovako se opisuje situacija na Severu.

Nabrajajući dalje "opstrukcije" od strane Srbije, navodi se da Srbija "odbija da izgradi stalne granične prelaze" i da dozvoli Vladi Kosova da "iznajmljuje prostor na severnom Kosovu" čime se, dodaje se, "opstruiše integracija sudstva, policije i raspuštanje civilne zaštite". Ne dozvoljava se ni "građanima trećih zemalja da ulaze u Srbiju sa kosovske teritorije", ocenjuje se, takođe.  

"Loše" je i to što se Kosovu "ne dozvoljava članstvo u UNESCO". 

Šta je u izveštanju ocenjeno kao "pozitivno"

Ipak, kao "pozitivno" je ocenjeno davanje pozivnog broja Kosovu i predaja matičnih knjiga Srbije Kosovu.

Pozitivno je i to što se "više ne koriste identifikaciona dokumenta srpskih paralelnih struktura".

Šta podrazumeva normalizacija odnosa? 

Osim ispunjenja preuzetih obaveza - primene briselskih dogovora, normalizacija odnosa Beograda i Prištine uključila bi, smatra Filips, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Paralelno, "Kosovo i Srbija" bi radile na kriterijumima za članstvo u Evropskoj uniji, ulazeći u EU u isto vreme, navodi se u Izveštaju, takođe. 

"Štapovi i šargarepe" - članstvo Srbije u EU tek po priznanju

Filips ocenjuje i da je Srbija "nestrpljiva" da se pridruži EU, te bi to bio jedan od metoda onoga što predlaže kao "štapovi i šargarepe". 

"Da umanje njenu zabrinutosti, države članice EU države mogu poslati poruku Beogradu da će EU ekspeditivno krenuti onda kada bude Srbija završila sva poglavlja acquis communautaires i priznala Kosovo".