Papu zbog Kosova dozivaju u Srbiju

"Stalno se reaktuelizuje pitanje dolaska pape, i manje više argumentacija aktera je slična, s tim što se do sada državni vrh uvek držao pasivno i povlađivao stavu Srpske pravoslavne crkve. Sad vidimo neku vrstu razlike, ali u suštini sve to pripada jednom politički neosveštenom kontekstu života u Srbiji", ocenjuje profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Sadžakov.

Poseta kardinala Pjetra Parolina krajem prošle nedelje bila je prva poseta državnog sekretara Vatikana Srbiji, te su odmah počele i medijske spekulacije o tome da bi on mogao biti prethodnica poglavara Rimokatoličke crkve. U Beogradu se Parolin sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Svi su mu zahvalili na tome što Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova, sa čijim se premijerom Ramušom Haradinajem sastao u Vatikanu u maju ove godine. Ivica Dačić je u kontekstu odnosa prema Kosovu aktuelizovao i temu papine eventualne posete Srbiji.

"Moj stav kao državnika je da bi u interesu Srbije bila poseta pape, naročito u kontekstu nepriznavanja Kosova. Teško će u budućnosti biti nekog pape koji ima više razumevanja za nas od ovog", rekao je Dačić.

Slobodan Sadžakov ne vidi baš nikakvu uzročno-posledičnu vezu između Kosova i papine posete Srbiji.

"Izjava Ivice Dačića je problematična i nejasna, i pripada opet tom našem načinu razmišljanja da bi dolazak pape bio značajan, kako Dačić nagoveštava u svom misaonom magnovenju, u kontekstu pregovora sa Kosovom. Papa nije malo dete da se s njim može manipulisati, niti bi se on uplitao u sve to. To je dakle opet neka vrsta pokušaja instrumentalizacije od strane državne vlasti", ocenjuje Sadžakov.

U Sprskoj pravoslavnoj crkvi su izričiti - o dolasku pape Franje nijednu reč nismo razmenili sa državnim sekretarom Vatikana, kaže za list "Blic" patrijarh Irinej.

Predstavnici dveju crkava razgovarali su, kako je posle susreta objavljeno na sajtu Srpske pravoslavne crkve, o različitim temama iz života dveju crkava, ali, kako je preneo patrijarh, papina poseta nije pomenuta "ni sa jedne, ni sa druge strane".

Dodao je da ostaje pri stavu koji je izneo početkom godine kada je, ocenjujući "da nije vreme za dolazak pape Franje", naveo i da je "zbog svega što se desilo u prošlosti i ogromnog broja prognanika iz Hrvatske, veliki deo naroda protiv toga".

Tako, uz zločine nad Srbima tokom Drugog svetskog rata i stradanja u logoru Jasenovac za vreme Nezavisne države Hrvatske (NDH), za šta odgovornost Srpska pravoslavna crkva delom pripisuje i Rimokatoličkoj crkvi, patrijarh Irinej dodaje i izbegle iz ratova devedesetih. Veza ove dve prošlosti deo je stalnog javnog diskursa.

"Njihov odgovor je uvek - nije vreme. Tako je bilo i pre pet, i pre deset godina. Opet, poslednjih godina je uspostavljena neka vrsta saradnje povodom procesa kanonizacije Alojzija Stepinca i papa Franja je tu pokazao jednu priličnu tolerantnost i otvorenost, i nije želeo ništa da preseca odjednom, već je inicirao formiranje komisije i pokazao krajnje blagonaklon stav i razumevanje u pogledu mesta i značaja Srpske pravoslavne crkve u celom tom procesu", navodi Sadžakov.

Mešovita katoličko-pravoslavna komisija formirana je na inicijativu pape Franje 2015. godine. Predstavnici crkava sastajali su se nekoliko puta sa ciljem zajedničkog razmatranja uloge Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa tokom Drugog svetskog rata, o čijoj ličnosti i stavu prema ustaškom režimu Ante Pavelića dve crkve imaju potpuno različite stavove. Za jedne je bio zločinac, za druge svetac.

Iako su se sastanci komisija odvijali daleko od očiju javnosti, Stepinac krajem prošle godine ipak nije kanonizovan u sveca.

"Održano je pet, šest rundi razgovora. Nemamo epilog i velika je verovatnoća da će se ostati na istim pozicijama i da će se, ukoliko Katolička crkva, nastavi proces kanonizacije (Stepinca), opet otvoriti čitav niz problema i tenzija, i opet će doći do zahlađenja. Ali, razgovori su organizovani, i jednoj i drugoj strani je prepušteno da iznesu svoje argumente. Tu je najznačajnija bila ta intervencija pape Franje, da se ništa ne lomi preko kolena i tu je pokazao netipičnu otvorenost za jednog verskog poglavara", kaže Sadžakov.

Ovo, međutim, sudeći prema stavovima koje iznosi patrijarh Irinej, još nije dovoljno da papi poželi dobrodošlicu. Kada se god o njegovom dolasku govorilo, iz Sprske pravoslavne crkve neformalno se mogao čuti stav da bi prvo trebalo da se "ogradi i pokaje zbog zločina koji su u ime Rimokatoličke crkve u vreme NDH počinjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima", pa čak i da se, prema tvrdolinijaškim vladikama, pokloni jasenovačkim žrtvama.

"To nije realno. Katolička crkva ima svoje rezone funkcionisanja i svoje istine. Srpska pravoslavna crkva ima svoje istine. Mi iz naše megalomanije već decenijama predstavljamo kao da je papi ogromna želja da dođe u Srbiju i nikada se nije ni prišlo operacionalizaciji. To nije glavno pitanje Vatikana i s obzirom na broj vernika ovde. Mislim da to pitanje iskrsava više zbog neke medijske pompe i da je vrlo daleko od te posete", smatra Sadžakov.

O ovom se pitanju poslednji put javno govorilo 2015. godine, nakon posete tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Vatikanu. Nikolić je tada pozvao papu Franju u posetu, ali uz ogradu da o tome treba da se izjasni Srpska pravoslavna crkva. Patrijarh Irinej ogradio se rečima da poziv papi nije došao od crkve, već od države, da njegov dolazak „ne bi bio od štete", ali da se nada da "neće doći dok ne dobije poziv i saglasnost Srpske pravoslavne crkve".

O papinoj poseti pričalo se i 2013. godine, kada je najavljivana mogućnost njegovog dolaska u Niš, na obeležavanje 1 700 godina Milanskog edikta. Ni od toga nije bilo ništa.