Izbeglice tuže Nemačku

Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF) nije bio pripremljen za ogroman talas izbeglica. Iako su prošle godine zaposlene stotine novih službenika, BAMF i dalje računa da će zahteve tražilaca azila moći da obradi u proseku za tri do šest meseci nakon podnošenja – s tim da podnosilac prvo ima da čeka dok uopšte dođe pred službenika da iznese svoj slučaj. Ima, međutim, slučajeva koji čekaju i duže od šest meseci.

„Ti ljudi pokušavaju da tuže državu zbog pasivnosti kako bi njihovi zahtevi za azil bili obrađeni u prihvatljivom vremenskom roku“, kaže Maksimilijan Pihl, pravni savetnik organizacije Pro Azil. „Na taj način će sudovi primorati BAMF da konačno donese odluke“, kaže on za DW.

Do sada je podneto preko 2.300 tužbi, a prednjače Avganistanci (560), Iračani (337), Eritrejci (217) i Sirijci (207). Ovih poslednjih bi verovatno bilo i više, ali je Nemačka do nedavno njihove zahteve prihvatala po skraćenom postupku, bez provere individualnog slučaja. DW je nedavno pisao o masovnom povratku Iračana u domovinu zbog nezadovoljstva sporošću nemačkih službi. Ipak, većinu tužbi podneli su ljudi koji su stigli u Nemačku 2014. i pre toga, a čiji su zahtevi pali u zapećak.

„U januaru prošle godine – dakle pre nego što je došao ogroman broj izbeglica – mi smo ovde već imali 200.000 slučajeva koji se ne pomeraju s mrtve tačke“, kaže Pihl. „Mnoge izbeglice i njihovi pravni zastupnici ne vide drugu opciju osim tužbe. Zamislite te ljude koji godinama sede po izbegličkim domovima bez ikakve perspektive. Njihove porodice nisu s njima, nemaju šansu za posao – ništa.“

Somalijac dobio tužbu

Za zastoj se pobrinula i politička odluka da se prioritetno rešavaju slučajevi onih potražilaca azila koji imaju slabe izglede da ostanu u Nemačkoj. Tako je prošle godine odgovoreno na veliki broj došljaka iz zemalja Zapadnog Balkana. Ranije je bila praksa da tražioci azila često i po šest meseci čekaju da uopšte dobiju termin za saslušanje kod jednog od službenika BAMF-a. Sada je broj službenika tog Ureda povećan za 40 odsto, a otvoreno je 20 novih centara za odlučivanje.

To tek polako daje rezultate. U medije je u oktobru dospeo slučaj jednog Somalijca koji je pobegao od terorističke paravojske Al Šabab koja hara njegovom domovinom. On je prošlog oktobra tužio Ured za izbeglice jer je do toga trenutka čak 18 meseci čekao da bude odlučeno po njegovom zahtevu za azil. Iako sud ima mogućnost da novčano kazni Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog pasivnosti, u ovom slučaju je sud u Osnabriku naložio Uredu da u roku od tri meseci odluči o zahtevu tog Somalijca.

„Važno je da sudovi jasno ukažu BAMF-u da konačno mora da odluči u pravednoj, redovnoj proceduri – ali efikasno“, kaže Pihl. Ovaj pravni stručnjak Pro Azila veruje da će broj tužbi rasti što je, kaže, pozitivna stvar. Jer sistem, navodi Pihl, primorava ljude da budu pasivni i ne rade ništa po izbegličkim domovima, ali mogućnost tužbe jeste šansa za izbeglice da uzmu stvar u svoje ruke.