Dojčlandfunk: Balkan i ratni zločini

Nemački državni radio „Dojčlandfunk“ objavio je serijal reportaža pod nazivom „Balkan i ratni zločini – osuđene ubice pretvorene u heroje“. Nemački novinar Dirk Auer drugu reportažu pod nazivom "Selektivno sećanje u Srbiji" počinje pričom iz Borče u kojoj se ispred pekare, čiji je vlasnik Albanac, okupilo oko 40 osoba koje žele da pokažu da su za toleranciju i protiv nacionalizma.

Dojčlandfunk: Balkan i ratni zločini

„Samo nedelju dana ranije na istom mestu bili su radikalni desničari“, piše Dirk Auer u reportaži objavljenoj na „Dojčelandfunku“. Auer piše i da se vlasnik pekare Mon Đuraj zahvalio okupljenim građanima za njihovu podršku.

Marko Milosavljević, borac za ljudska prava, kaže:

"Napad na pekaru nema nikakve veze s tim što mi danas još uvek nismo u stanju da govorimo o albanskim žrtvama rata na Kosovu. I to sada, dvadeset godina nakon rata. Mi u Srbiji ne sagledavamo kompletan konflikt od 1998. do 1999. godine, već samo njegov kraj, NATO-bombardovanje Srbije. To je generalni problem: samo se pominju srpske žrtve NATO-bombardovanja, a ne i one iz prethodnih sukoba zbog kojih je i došlo do intervencije".

„Marko je rođen 1991. godine, u vreme kada je počeo rat u Hrvatskoj. I on je, kako kaže, polako ulazio u nacionalizam, a da to nije ni primećivao. To je tako bilo sve do 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost“, piše „Dojčlandfunk“ i prenosi Markove reči: „Mi đaci smo tada dobili čudan poziv – da izađemo na ulice i demonstriramo protiv toga. U potpunosti sam bio deo tog nacionalističkog folklora. Za mene je to bilo normalno sve do trenutka dok jedna grupa nije počela da skandira: ’Nož, žica, Srebrenica’. Kada sam to čuo, bilo mi je jasno to nije u redu, da je to neka vrsta poziva na nasilje i da je bolje da se udaljim od njih“, kaže Milosavljević.

Milosavljević kaže da je to za njega bilo ključno iskustvo iako nije znao šta se tačno dogodilo u Srebrenici. Međutim, on se o tome naknadno informisao.

Milosavljević smatra da problem u Srbiji nije samo ćutanje, već i činjenica da osuđeni ratni zločinci nakon izlaska iz zatvora dolaze na uticajne pozicije. On kaže da je spisak takvih slučajeva dugačak i navodi primer Vladimira Lazarevića koji je osuđen na šetrnaestogodišnju zatvorsku kaznu zbog zločina na Kosovu. On je nakon odležane kazne, iz Haga u Srbiju doleteo avionom vlade Srbije i dočekan je uz velike počasti. On je takođe gostujući predavač na Vojnoj akademiji.

Navodi se i primer Veselina Šljivančanina, osuđenog na desetogodišnju zatvorsku kaznu. On je danas redovan govornik na skupovima vladajuće SNS, stranke predsednika Vučića. Milosavljević nemačkom novinaru takođe kaže da u institucijama nikada nije došlo do pravih personalnih promjena. Jer da je došlo do toga, današnji predsednik Vučić i ministar spoljnih poslova Dačić ne bi mogli da obavljaju javne funkcije ili da se kandiduju. To jednostavno ne bi bilo moguće“, kaže Milosavljević, a prenosi „Dojčlandfunk“.

 

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš