Američki stručnjaci optužuju EU za neuspeh dijaloga pod pokroviteljstvom SAD

ni su istakli da je napredak u regionu, bilo da je reč o Dejtonskom sporazumu, okončanju rata na Kosovu ili o održavanju njegove bezbednosti, došao saradnjom SAD i EU, a ne međusobnim saplitanjem dve strane.

"SAD i EU imaju iste ciljeve na Zapadnom Balkanu: mir u regionu, demokratski i ekonomski uspešan, zasnovan na vladavini zakona, a ne igralište za revizionističke sile poput Kine i Rusije. Ko će dobiti pohvale za deblokadu trenutne situacije u kratkom periodu nakon nedavnih izbora u Srbiji trebalo bi da bude mnogo manje važno. Videti da EU čini više nego inače na održavanju trenutnog statusa zbog straha da će neko pobrati zasluge za eventualni ostvareni napredak je razočaravajuće - i pozitivno trampovski", kažu Rohac i Stradner.

Oni pišu da, kada je u pitanju diplomatija, američki predsednik Donald Tramp, po njegovim kritičarima, ima naviku da ističe prikaz, a ne suštinu, nedostaje mu takta u odnosu sa saveznicima i vrlo često pokazuje svoj ranjivi ego.

U raspletu oko samita Kosova i Srbije tokom protekle nedelje, sve ove karakterne mane su u potpunosti prikazane, ali od strane EU. Kada su se prvi put pojavile vesti o samitu u Beloj kući između lidera Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, većina balkanskih posmatrača bila je iznenađena. Reakcija iz Evrope bila je krajnje hladna. 

"Dobar sporazum bi približio Kosovo i Srbiju EU i ne verujem da takav dogovor može biti postignut bez prisustva EU", rekao je specijalni izaslanik EU za dijalog između Kosova i Srbije Miroslav Lajčak.

Isključivanje EU sa sastanka zaista je bilo bezobrazan čin. Nije je pomoglo ni to što se Trampov izaslanik Ričard Grenel predstavio kao nediplomatska figura. Tokom dve godine kao ambasador u Nemačkoj, sukobio se sa većinom političke klase u zemlji. Kada je samit pripremljen, on je na Tviteru vređao svoje kritičare: „Ne znate o čemu govorite, a prilično ste sigurni da znate. Tipično".

Ostavljajući po strani hvalisavost, Grenelova inicijativa zaslužuje pohvale. Od Briselskog sporazuma (2013), koji je obavezao Kosovo i Srbiju na postepenu "normalizaciju" njihovih odnosa, EU je imala malo toga da pokaže kao rezultat angažovanja tokom godina regionu. Nastavak razgovora o pitanjima ekonomske integracije pod vođstvom SAD sa dodatkom šargarepe u vidu budućih američkih investicija možda nije bio taktičan, ali nije bio ni pogrešan, kažu stručnjaci Dalibor Rohac i Ivana Stradner.