Tadić: Ja sam odbio da na Severu ukinem srpske institucije, Briselski sporazum mora da se revidira

Komentarisao je i mišljenje Međunarodnog suda pravde koje mu se često spočitava kao jedna od velikih grešaka i naveo da se tu radi o „reviziji istorije“ i da trenutni predsednik taj dokument namerno tumači u skladu sa „albanskim interesima“.

Platforma za dijalog ima međunarodni potpis

Komentarišući novousvojenu pregovaračku Platformu Prištine u pregovorima sa Beogradom, Boris Tadić je u emisiji Pravi ugao naveo da „kako nije potpisao Briselski sporazum, ne bi prihvatio ni taj dokument“, a u dokumentu platforme prepoznaje „međunarodni rukopis“ zemalja koje su priznale i savetuju Kosovo u skladu sa sopstvenim interesima.

„Albanska strana je sve vreme strateški savetovana šta da radi, ona je savetovana u skladu sa interesima velikih sila koje su priznale i podržavale nezavisnost Kosova i koje su u stvari mrvile sistem međunarodnog prava na temi Kosova. Oni su tada, imajući u vidu utisak da smo došli do kraja istorije i da će večno jedna sila vladati, očekivali da to neće imati konsekvence na drugim, bitnim, strateškim pozicijama, kao na primer, na Krimu ili negde drugde gde imamo međunarodni konflikt i teritorijalne pretenzije.“

O Platformi kaže još i da se najverovatnije radi o dokumentu kojim u Prištini pokušavaju „da podignu uloge“ kako bi se kasnije vratili na neku nižu poziciju, ali ipak višu u odnosu na trenutnu početnu, ali isto tako kaže da ukoliko kosovska strana ostane čvrsto pri poziciji iznesenoj u Platformi, to će odista i predstavljati kraj dijaloga.

Vučićeva reakcija na Platformu, koji ju je ocenio kao katastrofalan dokument kojim se stopira dijalog, takođe može biti „taktička rečenica“, tvrdi Tadić, ali iznosi i mišljenje da bi to bila odlika mudrih pregovarača, što kako kaže, „Vučić i Dačić nisu, inače ne bi potpisao Briselski sporazum u formi u kojoj je potpisan“.

Vučić tumači odluku Međunarodnog suda pravde u skladu sa interesima Albanaca

Boris Tadić je odgovarao i na pitanja o mišljenju Međunarodnog suda pravde o deklaraciji nezavisnosti Kosova, koju predsednik Vučić često označava kao jednu od najvećih grešaka srpske diplomatije koja je dovela do slabljenja srpske pregovaračke pozicije.

Boris Tadić je odbio da otkrije imena stručnjaka koji su formulisala pitanje upućeno međunarodnom sudu pravde jer je, kako je naveo, želeo da sačuva njihov integritet od trenutnog režima u Srbiji koji etiketira ljude kao izdajnike i plaćenike, ali je naglasio da se radi o nepolitičkim ličnostima, stručnjacima za međunarodno pravo i negirao da je neki političar bio uključen u taj proces.

Ipak, kako kaže, nijedna međunarodna institucija nije imuna na „političke pritiske“, pa je tako i mišljenje Međunarodnog suda pravde rezultat „personalnih promena“ sastava sudija do kojih je došlo usled tog pritiska.

Srpskog predsednika kritikuje zato što na pogrešan način javnosti tumači mišljenje Međunarodnog suda pravde, koji je, prema Tadićevim rečima ocenio da kosovske institucije nisu imale nadležnost da proglase nezavisnost i da u skladu sa tim nisu povredile međunarodno pravo, a ne da je čin proglašenja nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom. Takvo tumačenje ovog dokumenta od strane Vučića nije u skladu sa interesima Srbije, tvrdi Tadić.

„Međunarodni sud pravde je izbegao da odgovori na to pitanje, kao što su neki naši eksperti odmah protumačili to mišljenje i rekli da je to sramna, neverovatna odluka Međunarodnog suda pravde i da je to presedan. Oni su rekli da oni koji su proglasili nezavisnost Kosova praktično nisu imali nadležnosti te vrste, pa u tom smislu nisu ni povredili međunarodno pravo. Naša vlast današnja, ide na ruku albanskoj vlasti koja polazi u ovoj Platformi od toga da je Međunarodni sud pravde rekao da je deklaracija o  nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Ne, Međunarodni sud pravde uopšte nije rekao da je u skladu sa međunarodnim pravom, nego da zbog toga što oni nisu imali nadležnosti, nije povredila međunarodno pravo. Naša strana, kao i svaka ozbiljna zemlja na svetu treba da tumači odluke međunarodnih činilaca u skladu sa našim interesima. “

Briselski sporazum treba da se revidira ali to je „ekstremno opasna situacija“

„Briselskim sporazumom prihvaćen je pravni sistem nezavisnog Kosova na Severu, a ništa od bitnih pitanja, crkve i manastiri, Srbi na jugu i imovina, nije tretirano“, rekao je Tadić objašnjavajući zašto je danas pregovaračka pozicija Srbije posebno problematična, a izlaz vidi samo u reviziji tog sporazuma.

„Ja mislim da mora da se uđe u reviziju Briselskog sporazuma i da je to jako bitan momenat, ali da je to sada ekstremno opasna situacija, jer svaki međunarodni ugovor koji se potpiše se veoma teško revidira bez određenih posledica po onoga ko to hoće“, kazao je Tadić za Radio-televiziju Vojvodine.

On je rekao da danas srpska pozicija u međunarodnom smislu nije bolja nego što je bila, jer podržavaoci Srbije na temi Kosova – „Kina i Rusija imaju različite pozicije“.

„Kina ima poziciju jedne Kine i ona je večni podržavalac interesa Srbije, koja se bori za svoj teritorijalni integritet. Rusija ima dvostruke pozicije. Rusija na određenim pozicijama kao što je Krim ima poziciju koja više odgovara Albancima, koji su želeli da otcepe Kosovo od Srbije, a na temi Čečenije i južno kavkaskih republika ima poziciju Srbije“, kazao je Tadić.

Moja pozicija bila entitetsko rešenje uz poštovanje srpskih državnih i albanskih nacionalnih interesa

Tadić je istakao da nikada nije bio za zaleđen konflikt, već da je želeo kompromisno i fer rešenje, koje će biti i za interese albanske strane.

„Ja sam želeo rešenje. Ja nisam za nezavisnost Kosova. Moj plan je podrazumevao da Srbija zadržava suverenitet na Kosovu i Metohiji i da nema mesta za Kosovo i Metohiju u Ujedinjenim nacijama. To je moja pozicija i danas, ali da se pronađe rešenje i za interes albanske strane. Plan od četiri tačke je išao u susret njima“, kazao je Tadić.

Podsetio je da je pred izbore 2012. godine građanima predstavio platformu za pregovore sa Albancima od četiri tačke, koje su podrazumevale: sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast na Severu Kosova, zajednicu srpskih opština na jugu Kosova, zaštitu imovine građana i države, kao i crkve i manastire.

„Na Severu Kosova smo imali srpske institucije koje nisam hteo da ukinemo uprkos tome što su mi zemlje – priznavaoci nezavisnosti tražile to. Čuvao sam ono što nismo izgubili u ratu. Nismo odustali od zaštite naših manastira kao našeg kulturnog dobra sprečavajući akciju albanskih institucija da uđu u UNESCO“, kazao je Tadić.

Tadić je kazao da je tu platformu hteo da legitimizuje kroz izborni proces i da je potom uvede u Skupštinu Srbije kako bi se što pre išlo prema Evropskoj uniji u pregovorima na tu temu.

Svoj stav prema Kosovu dok je bio na vlasti, ali i danas kao jednog od lidera opozicije, definiše kao stav da „idemo u Evropsku uniju i ne odričemo se minimuma nacionalnog identiteta i nudimo kompromisno rešenje“.