Ko je dao zeleno svetlo da se Srbi i Albanci dogovore?

Srbi i Albanci teško da mogu da se dogovore bez uplitanja velikih sila, jer velike sile i njihovi interesi prisutni su na ovom prostoru još od početka devedesetih. Sa druge strane, šansa za tako nešto postoji, a prilika za dijalog nikada dosad nije bila bolja.

Ko je dao zeleno svetlo da se Srbi i Albanci dogovore?

Kada se govori o regionalnim sukobima, ili sukobima "malih" država i naroda, neretko se govori i o odgovornosti velikih sila, koje zarad svojih interesa te sukobe podgrevaju i ne dozvoljavaju da se okončaju. Slična mišljenja čula su se i čuju se i danas kada su u pitanju sporovi na prostoru bivše Jugoslavije, pa i na Kosovu i Metohiji.

Evropski forum u zapadnoaustrijskom gradiću Alpbahu, na kome je, prema pisanju medija, prisustvovalo nekoliko hiljada učesnika, među kojima i šefovi država i vlada, bio je prilika za susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i predsednika jednostrano proglašenog nezavisnog Kosova Hašima Tačija. 

Njih dvojica suočili su svoje stavove dve nedelje pred nastavak razgovora Beograda i Prištine, koji se u Briselu održavaju uz posredništvo Evropske unije.

Utisak je da je opšti ton panela, kome su uz Vučića i Tačija prisustvovali i austrijski predsednik Aleksander van der Belen, slovenački predsednik Borut Pahor i evropski komesar za proširenje Johanes Han, bio da se i srpska i albanska strana zalažu za dogovor bez uplitanja velikih sila, odnosno za dogovor koji će postići Srbi i Albanci, a velike sila ga samo aminovati.

- Nas dvojica moramo da razgovaramo i da tražimo rešenje koje neće trajati dve godine ili 20 godina, nego 200 godina - naglasio je Vučić, dok je Tači rekao da, iako se Vučić i on ne vole, imaju obavezu da sednu za sto i razgovaraju kako bi pokušali da postignu mirovni sporazum. Prema Tačijevim rečima, niko ne treba da se plaši mirovnih pregovora Kosova i Srbije.

Slično je svoj govor intonirao i evropski komesar za proširenje Johanes Han, rečima da EU ne bi trebalo da naginje nekom rešenju, kao i da Beograd i Priština prvo treba da postignu dogovor.

Srbi i kosovski Albanci teško će postići dogovor bez uplitanja velikih sila jer su se one još početkom devedesetih umešale u jugoslovensku krizu, kaže za Sputnjik politički analitičar sa KiM Aleksandar Stojanović.

- Učešće velikih sila na prostoru Balkana je itekako prisutno u donošenju odluka i u svim konačnim rešenjima. Setićemo se da su i pre dvesta godina velike sile, Britanija, Rusija i Turska, uticale na krojenje granica na Balkanu. Plašim se da je i sada tako - objašnjava Stojanović i dodaje da, ako pitanje glasi da li bi se balkanski narodi lakše dogovorili bez mešanja velikih sila, onda je odgovor da bi verovatno lakše našli rešenje.

- Međutim, intencija mešanja stranih sila stalno je prisutna i mislim da će se taj trend i dalje nastaviti tako što će se jedna od strana uvek oslanjati na neku od velikih sila - kaže on.

Stojanović nije siguran da bi Srbi i Albanci mogli da samostalno postignu sporazum kojim bi obe strane bile zadovoljne. To bi moglo da se postigne, smatra on, samo uz prećutnu podršku velikih sila.

- U nekoj od faza pregovora to će se verovatno i desiti. Mislim da u ovom trenutku prostor za dogovor uopšte ne bi ni bio otvoren da Amerikanci nisu to dozvolili i dali neko vreme da vide kako će to da ide. Znači, neka od velikih sila morala je u jednom trenutku da dâ zeleno svetlo i rok za dogovor - naglašava Stojanović.

To je, prema njegovim rečima, dokaz da dijalog između Beograda i Prištine ne može da teče bez mešanja velikih sila.

Iako Srbi i Albanci do sada nisu bili u prilici da se strateški dogovaraju, ne znači da to ne mogu da urade ubuduće, kaže analitičar Dragomir Anđelković, koji podseća na sporazum Britanije i Irske iz 1922, kao i na sporazum koji je Rusija napravila sa Čečenijom.

- Srbi i Albanci mogu da se dogovore ako budu ostavljeni sami sebi, jer interes je Albanaca da nađu sporazum sa Srbijom. Bez Srbije nikada neće dobiti pravu državnost, makar i dela Kosova. Nikada neće ući u Ujedinjene nacije niti će ih priznati veliki broj zemalja. Srbija ima interes da dobije nazad makar deo teritorije, sada mač lebdi nad teritorijom severa Kosova - objašnjava Anđelković i dodaje da je srpski interes da sever Kosova bude reintegrisan i da se dobije specijalan status za crkve i manastire.

Sa druge strane, politika kosovskih Albanaca zavisna je od politike njihovih zapadnih mentora, a albanska politička scena je podeljena.

- Imamo dvojicu jakih i još nekoliko manjih lidera u međusobnom sukobu, koji svaki potez gledaju da naplate kroz rejting. Pitanje je imaju li kapacitet da prihvate i kasnije implementiraju sporazum dok Beograd ima stabilnu vlast i može to da uradi. Tako da je problem na albanskoj strani — ograničava ih i spoljni i unutrašnji faktor. Da li će Tači ili neko drugi moći da to prevaziđe, videćemo - kaže Anđelković.

Dosad, zapadne sile su samo simulirale srpsko-albanski dijalog. Međutim, Zapad je, prema Anđelkovićevim rečima sada podeljen i Amerika bi verovatno prihvatila takav dogovor, dok bi Nemačka, veruje on, ostala pri svojim sadašnjim stavovima jer se radi o ličnom prestižu nemačke kancelarke. Rusija je, sa svoje strane, kaže Anđelković, spremna da prihvati dogovor Srbije i kosovskih Albanaca.

Iako su velike sile danas manje jedinstvene nego što su bile u prošlosti, šanse za dogovor veće su nego ranije, zaključuje Anđelković.

Izvor: (vesti-online.com)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš