Kada građani mogu da koriste srpski pasoš na Kosovu, a kada kosovski u Srbiji

Iako srpske vlasti ne priznaju kosovski pasoš, a kosovske srpski, ovi pasoši su ipak validni na aerodromima i u Beogradu i u Prištini. Sezona je odmora i detalje procedure za putovanja sa ovim pasošima iz Beograda odnosno Prištine prikupila je Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kada građani mogu da koriste srpski pasoš na Kosovu, a kada kosovski u Srbiji
Kada građani Kosova i Srbije mogu da koriste pasoš?

Marija Radulović je početkom ove godine sa pasošem koji je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) u Kragujevcu (Srbija) bez ikakvih problema letela sa međunarodnog aerodroma Adem Jašari u Prištini, piše RSE.

Sa druge strane, građani Srbije u poslednje dve godine sa pasošem ne mogu da prođu kopneni granični prelaz, što za RSE potvrđuje Dušan Marinković, vlasnik agencije za prevoz putnika KIMCO, koji svakodnevno saobraća na relaciji Gračanica-Beograd.

„Nema šanse da se prođe sa srpskim pasošem“, kaže on.

Da se kopneni integrisani granični prelazi (IBM-zvaničan termin prema Briselskom sporazumu, prim.red.) mogu prelaziti samo sa ličnom kartom, Priština i Beograd su u okviru briselskog dijaloga dogovorili još 2011. godine.

Potom je tek 2019. godine iz kosovskog MUP-a saopšteno da se više neće tolerisati slučajevi u kojima se građani Srbije propuštaju i sa pasošem.

Sa kojim dokumentima maloletnici mogu putovati do Crne Gore preko Špiljana, a kojim preko Kosova i Albanije pročitajte u posebnoj vesti.

Na čelu delegacija Prištine i Beograda 2011. godine, kada je potpisan Sporazum o slobodi kretanja, bili su Edita Tahiri i Borko Stefanović.

Kako dalje navodi RSE, Tahiri 23. jula nije bila dostupna za izjavu, ali je ranije za ovaj medij izjavila da Sporazum o slobodi kretanja predviđa recipročno priznavanje državnih dokumenata, a da se kretanje između Kosova i Srbije obavlja uz ličnu kartu.

Ipak, kako je objasnila, u slučaju da građani Kosova preko Srbije lete avionom u treće zemlje, u upotrebi je i kosovski pasoš ili kada Srbiju koriste kao tranzit.

Što se tiče građana Srbije, ukoliko koriste aerodrom u Prištini, mogu da koriste pasoš kao dokument, objasnila je Tahiri.

Najrestriktivniji odnos prema pasošu Koordinacione uprave

RSE je podsetila i na to da sa prištinskog aerodroma nije moguće putovati sa pasošem koji izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije u Beogradu jer ih kosovske vlasti smatraju ilegalnim. U ovoj upravi pasoše vade oni koji prema srpskom sistemu imaju prebivalište u nekom od kosovskih gradova.

Inače, oko 80.000 dosadašnjih državljana Republike Srbije, sa Kosova i Metohije, podležu viznom režimu zemalja tzv. Šengen zone i to su nosioci pasoša Koordinacione uprave.

Prema izveštaju NVO „Aktiv“, „Zona posebnih pasoša“, između 16.08.2007. i 03.06.2016. Koordinaciona uprava je izdala 76.807 pasoša Republike Srbije.

Prema kosovskom ustavu, Srbi imaju pravo na „dvojno državljanstvo“, koje u praksi ne funkcioniše kada su u pitanju putne isprave. To znači da bi bilo ko sa KiM-a sa bilo kojim pasošem Srbije, u kojem je navedena policijska uprava grada sa Kosova – bio siguran da će i otputovati u inostranstvo, to mora da učini van teritorije Kosova i Metohije.

Sa druge strane, Borko Stefanović tvrdi da se o pasošima nikada nije razgovaralo i da to pitanje nije deo briselskog Sporazuma o slobodi kretanja.

„To je namerno urađeno. Mi nismo želeli da pričamo o pasošima kao putnim ispravama, jer smo smatrali da upotreba pasoša i stavljanje kosovskog pečata u njega jeste ono na čemu je Priština insistirala, a to je neki element suverenosti“, kaže Stefanović za RSE.

Zašto se pasoši ne priznaju?

Jeta Krasnići iz kosovskog demokratskog instituta, koji prati realizaciju postignutih briselskih sporazuma, kaže da je kosovski MUP odlučio da građanima sa srpskim pasošem ne dozvoli da prelaze kopnenu granicu, jer Srbija ne priznaje kosovski pasoš.

Ona ocenjuje da, uprkos Sporazumu o slobodi kretanja, građani Kosova i Srbije i dalje nailaze na prepreke prilikom putovanja.

„Srbija ne dozvoljava građanima, koji dolaze iz trećih zemalja [koji u pasošu imaju samo kosovski pečat, prim. nov.] da prođu granicu sa Srbijom bez pečata sa nekog drugog graničnog prelaza“, navodi ona jedan od primera.

Ona dodaje da se ovakve stvari dešavaju jer Srbija ne priznaje Kosovo i obrnuto.

„Olakšano je kretanje građana, ali nije rešen problem, a veoma je složeno i problematično za građane trećih zemalja da prelaze granice“, poručuje ona.

Sa druge strane, Borko Stefanović smatra da je „smešno“ to što Kosovo insistira na međusobnom priznanju jer, prema njegovoj oceni, to neće olakšati život ljudi.

„To što Priština ne priznaje srpske pasoše, to nama odgovara zato što je dogovoreno da se prelazi samo sa ličnim kartama. To je jedna providna igra sa niskim ulozima. Sve je to trik, oni hoće da se stavimo u istu poziciju i „rešićemo to kada se međusobno priznamo’ „, navodi Stefanović.

Dijalog Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa je počeo 2011. godine na tehničkom nivou, a 2012. je podignut i na viši, politički nivo.

Do sada je postignuto oko 30 sporazuma, ali se mnogi od njih ne sprovode na terenu.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

Korona virus Statistika

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš