Mi možemo, mi hoćemo, mi moramo ...

Mesto događaja najveće selo u Gori, mada nije Restelica najveća samo po broju meštana, već po nečemu puno, puno vrednijem, nešto što prevazilazi ovozemaljsko, nešto što ukazuje na pravi put na ovome i na budućem svetu. Dan kada sam naučio još jednu veliku životnu lekciju, dan kad sam shvatio da je monolit ipak i kod nas u Gori ostvarljiv...

 Dan kada je na našem nebu zasjala Restelička lepotica, sa dva vitka minareta, svetionici ali i graničnici našeg dina i imana. Dva vitka minareta sa kojih će se do sudnjaga dana čuti ezan, ezan koji je odjekivati kroz rezonansu brda nepredvidive Šar planine.

Restelička džamija nije samo ponos Restelice. Ponos je čitave Gore, Kosova, i šire...

Nakon svečanog otvaranja, baš u Restelici se po prvi put udružila i dijaspora Gore. Prisutni članovi zvaničnih udruženja dijaspore diljem EU.

Gabarit umreženja dijaspore Gore u jedan zajednički koordinacioni monolit, mreža koja bi trebalo ubuduće koordinirati između sebe sa određenom projektovanom trasom,  je slobodno se može reći postavljena.

Švajcarska, Belgija, Italija, Austrija, Nemačka, sa svojim aktivistima su onaj aditiv koji daje na ozbiljnosti ovog projekta. Pioniri svega ovoga se nadaju da će ovaj projekat animirati i neka druga udruženja koja su u nekoj embrionalnoj  fazi formiranja diljem zemalja EU, ali i u reginou, da  budu ti smerničari na omasovljavanju ove, za nas veoma važne, kapitalne i nasušne potrebe, s' obzirom na naš brojčani atribut. Upravo ta naša brojčana manjkavost treba biti inspiracija da svako od nas da  poslednji atom snage i volje da se sve ovo ostvari. Takođe bi trebalo biti i podstrek da se radi na tome, odnosno osnivanju i registraciji udruženja dijaspore u što većem broju, i koji bi trebalo učvrstiti niti ove mreže udruženja dijaspore Gore.

U jednoj veoma opuštenoj atmosferi, prisutni su su usvojili načela pod kojima bi ova mreža udruženja Gore trebala koordinirati.

Uzeću malo slobode, pa da prenesem one bitnije preduslove oko kojih je postojao  stopotostotni konsenzus svih prisutnih.

Sva  registrovana udruženja u zemljama gde deluju, bi trebalo da i dalje zadrže svoju autonomnu i nezavisnu delatnost,  sa tim da će svi međusobno koordinirati pri svakoj humanitarnoj akciji ili projektu  koje udruženja pojedinačno sprovode.

Cilj ovakve koordinacije je izbegavanje zloupotreba monitorisanja humanitarne pomoći, kao i humanitarnih projekata. Nažalost bilo je par slučajeva kada su neka udruženja paralelno, ali i istovremeno podržale finansijski neke iste projekte za koje je naknadno ustanovljeno da je bilo namerne zloupotrebe novčanih sredstava.

Načelno je dogovoreno da se u toku jeseni održi jedan veliki skup svih udruženja,  koji će  konsultativnim mehanizmom izneti projekat pred svojim udruženjma, i zatražiti mandat da u ime udruženja prisustvuju ovom velikom skupu svih udruženja koje deluju po zemljama EU.

Preovladalo je mišljenje da se jedan ovakav skup održi u Cirihu, te da kao najveće i najbrojnije udruženje u Evropi, HDR bude domaćin ovog susreta. Neko će se pitati  zašto baš HDR i Cirih?

Pa odgovr bi trebao biti da je baš upravo HDR najorganizovanije udruženje, sa već izgrađenom zavidnom infrastrukturom i aktivnim članstvom, kao i ostalim faktorima koji im daju na ozbiljnosti.

Prilikom davanja ovakvog predloga uzeta je u obzir i geografska daljina, te se težilo da se nađe neko najpristupačnije rešenje za sve. Došlo se naime do zaključka da je ipak Cirih najpogodniji.

I to nije sve...

Početni stav ovog polaganja prvih niti u tkalački razboj udruženja dijaspore Gore, je izričito i striktno onemogućavanje upliva politike, ali i političara u ovu mrežu, kao i pokušaja manifestacije pripadnosti ili odbojnosti bilo kojoj političkoj opciji koje deluju u Gori.

No to  nikako ne znači, da će se rad ograničiti  samo na humanitarnom polju. Zamišlja se da udruženje bude upoznato sa svim pojedinostima koje se odnose na društveni život u matici, kao i spremnost i otvorenost mreže udruženja da učestvuje, sugeriše, podržava sve atribute koje bi donele do boljitka uslova života našeg naroda u Gori.

Takođe je usaglašeno da bi svaka buduća odluka uvek bila donošena međusobnom konsultacijom i uvažavanjem svih udruženja koje pokažu želju da budu deo ovog koordinacione mreže udruženja Gore diljem Evrope.

I na kraju svrha ove ideje je pored već  iskazanih rezultata i eha humanitarnih projekta, stavi  akcenat da bi mreža trebalo biti u nekom određenom vremenu i jedan od konstruktora uređenja našeg životnog prostora, jer je to takođe možda i jedan od najbitnih faktora ovog umreženja.

U nadi da će ova ideja zaživeti, apeluje se na sve naše sunarodnike kako u rasejanju, tako  i u matici, da podrže ovaj projekat koji će sigurno biti jedna od pokretačkih poluga, za realizaciju svih ciljeva i stremljenja našeg naroda.

Mi možemo, mi hoćemo, mi moramo...