Izveštaj iz 1946. godine školskog instruktora gorskog sreza

Srez gorski naseljavaju muslimani i Šiptari. Deo koji naseljavaju muslimani naziva se GORA, a sav ostali sa Šiptarima OPOLJE. Plavska visoravan čini sponu između visokih ogranaka Šar planine i Koritnika. Ona je naseljena Šiptarima, a brdoviti krajevi Šare i Koritnika muslimanima.
Čitav srez je pasivan kraj usled preguste naseljenosti i ne baš tako dobrog zemljišta. Veći deo prekrivaju pašnjaci i goleti, dobar deo šuma, a jedan manji je obradivo zemljište u površini od 4355 ha. Nadmorska visina je preko 1000 m, te je klima oštra sa dugim zimama.
Od poljoprivrednih grana najrazvijenije je stočarstvo (naročito ovčarstvo), u manjoj meri ratarstvo i voćarstvo.

Stočarstvo je primitivno te odgovorni moraju posvetiti veću pažnju ne bi li ga kultivisali i uvećali proizvodnu moć i dohodak siromašnom življu kako inače postoje sjajni uslovi, ponajbolji na čitavom Kosmetu, jer postoji dobra ispaša. Gora je bogatija pašnjacima a stočarstvo je razvijenije u Opolju. Uzrok je tome slabija zemlja i oštrija klima u Gori koja onemogućava razvoj ratarstva, te kako ratarski proizvodi ne mogu da udovolje potrebe muslimanskog življa, ovi se odaju pečalbi, a stoku gaje koliko za domaće potrebe. Nešto umerenija klima u Opolju (mada i ovde oštra) i plodnije zemljište obećavaju i zadovoljavaju potrebe stanovništva u tim zemljoradnički proizvodima. Raž, ovas, ječam čak i pšenica dobro uspevaju, a to im omogućava da posvećuju pažnju stočarstvu i voćarstvu.

Ograničavanje na tradicionalnu proizvodnju – žito za hleb, grozničavo držanje za to, primitivnost, neprosvečenost, neupučenost – koči njihove radne napore i uspehe. Sjajni uslovi su i za pošumljavanje Gore i čitavog kraja ukučani su upučeni na zaradu u krajevima daleke od njihovog u kojima i provode čitav svoj život, a povremeno se navraćaju kući da donesu novac svojoj porodici. Neka mesta (Brod, Leštane, Brodosavce, Zli potok, Restelica) nemaju skoro ni malo šume, a odasvud ih grle neobrađene puste goleti koje prosto vapijaju za šumom.

Pečalbarstvom su u nekoliko ublažavali svoje ekonomske nezgode i činili snošljivijim život svoje porodice. Jedni su udovoljavali potrebe svojih kuća i mnogi su padali u neravnoj životnoj borbi i sada zadaju ogromnu brigu Narodnoj vlasti oko zbrinjavanja. Broj socijalno ugroženih prelazi cifru od 1100. Od ovog broja ¾ su muslimani a ¼ Šiptari.

Saobraćajne prilike su isto vrlo nezgodne. Osim državnog druma koji prolazi kroz Opolje i ide do sreskog mesta Dragaša sva ostala mesta su povezana uskim puteljcima preko kojih se prenos i prevoz vrši jedino konjima.
Kulturni nivo nizak. Verska zaostalost naročito koči stupanje žena u javni život i svodi njenu aktivnost i korisnost na poslovanje oko domačinstva – kuće. Nepismenost paklenih razmera naročito je uvečana brojem nepismenih žena. Analfabetskim tečajevima u mnogome bi se poboljšalo stanje ali kako u čitavom srezu nema ni jedne učiteljice onemogućeno je opismenjavanje istih.

U cilju podizanja prosvetnog nivoa Oblasni Odbor (valjda iz nedovoljnog poznavanja prilika) šalje pozorišne komade koji pokušavaju učešće žena u igri. Time je rad na ovom polju skoro u čitavom srezu zamro. Dečji pozorišni komadi bi bili mnogo korisniji i oni za odrasle koji imaju samo muške uloge.
Nepismenost i verska zaostalost utiču na političku svest kod žene. Neosporno je da su one prijateljski raspoložene prema sadašnjici ali nisu politički dovoljno zainteresovane. Kako je živalj proletera ali i prosvete, prosvete više. Pismenost bi omogućila da prate političke događaje preko novena i da tako poviše nivo svoje političke svesti i pojačaju svoje učešće u političkom životu.

Zdravstvene prilike su zadovoljavajuće po najviše blagoreći prirodnim uslovima kraja. Međutim, i tu se osećaju gorke posledice neprosvečenosti. 25% šugavih,
 pojava “fawisa” kod dece (kraste od kojih dobar broj od malena oćelavi), vašljivost (Opolje 45%, Gora 15%), pa čak i 105 slučajeva pegavog tifusa u Opolju (Brodosavce, Kukovce, Kuklibeg, Belobrod, Bljač) jasni su dokazi gornjem tvrđenju. Blagodareći ogromnim naporima sreskog zdravstvenog otseka sve su bolesti uspešno lokalizovane i nije bilo težih posledica.

Na kraju bih napomenuo da se ogromne naslage ruda iz ovog kraja ne iskorišćavaju, a što bi moglo da koristi i državi i samom narodu jer bi mnogi našli zapošljenje. Teren nije ispitan a svi su izgledi da obiluje rudnim blagom. Verujem da bi ova sugestija zgodno koristila i trebala da bude prihvaćena od nadležnih u Oblasnom odboru.
Svojom malom opširnošću hteo sam da dam što jasniju sliku prilika kao i potreba u ovom kraju.
Školski instruktor sreza gorskog
Miloš Bošković, Dragaš, 1946. godine