"Obrazovanje regulisati finalnim sporazumom"

Iako regulisano Briselskim sporazumom i unutrašnjim uredbama, pitanje priznanja diploma, koje je i Albancima i Srbima potrebno kako zbog nastavka školovanja tako i zbog zaposlenja, nailazi na brojne praktične i političke probleme, pokazalo je istraživanje “Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine“.

"Obrazovanje regulisati finalnim sporazumom"

Obrazovanje je jako važna tema u okviru normalizacije koja može dati perspektivu unapređenja odnosa između zajednica u Srbiji i na Kosovu, ocenili su autori istraživanja, čiji je cilj bio da se sazna koliko se primenjuje Briselski sporazum o međusobnom priznavanju diploma na Kosovu i u Srbiji, a koji je potpisan 2011. dok su u 2016. usvojene njegove izmene.

Prema tom sporazumu u Srbiji postoji uredba o priznavanju stranih diploma uključujući i visokoškolske ustanove sa Kosova, čije se diplome mogu nostrifikovati. Ali priznavanje kosovskih diploma ne teče glatko, objašnjava Verka Jovanović iz NVO Lanac.

“Najveći broj Albanaca sa juga Srbije studira na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji, oni imaju veliki problem naknadno da se zaposle u Srbiji u javnim institucijama, zato što na zahteve za priznanje diploma u svrhu zapošljavanja čekaju i do dve godine”, kaže Jovanović ističući da nema podataka da li je takva diploma do danas nekom priznata u Srbiji.

SA druge strane, Srbi na Kosovu podnose zahteve za verifikaciju diploma stečenih na Univerzitetu sa privremenim sedištem u Mitrovici najčešće radi zaposlenja u kosovskim institucijama. Tako je, prema ovom istraživanju, do kraja januara ove godine kosovskoj Komisiji za verifikaciju diploma podneto 1590 zahteva, od čega je odbijeno 38.

Kako ocenjuje Milica Andrić Rakić, autorka istraživanja, proces verifikacije diploma na Kosovu uglavnom teče bez većih problema, ali su evidentirani sledeći nedostaci.

“Uredbom kosovske vlade verifikacija obuhvata samo univerzitetske diplome ali ne i diplome visokih škola. Isto tako isključene su diplome stečene u periodu između 1999. i 2000. godine dok je ovaj Univerzitet bio razmešten po raznim gradovimau Srbiji”, objašnjava Andrić Rakić.

Autori istraživanja su ocenili da ne postoji volja da se teme koje su sporne, među kojima je i obrazovanje, otvore kako bi se omogućio normalan život ljudi.

U istraživanju je istaknuto da je zbog brojnih problema u priznavanju diploma, zatim potrebe za definisanjem trajnog statusa Univerziteta u Mitrovici, te blokiranja distribucije udžbenika iz Srbije za učenike na Kosovu kao i sa Kosova za učenike na jugu Srbije, potreban jedan sveobuhvatni dogovor da se sva pitanja reše.

Jedan od autora istraživanja Stefan Surlić, iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana, ističe da su problemi u domenu visokog školstva deo šire dimenzije sukobljenih odnosa Beograda i Prištine, te je funkcionisanje dva paralelna sistema obrazovanja uslovljenjo trenutnom političkom saglasnošću.

“Funkcionisanje ta dva sistema uvek zavisi trenutnih političkih opredeljenja. Nama je potrebna trajna saglasnost. Mi ustvari imamo trajnu privremenost - privremeni univerzitet, privremeno priznavanje diploma, privremena uredba, i ljudi žive u privremenim životima, dok se neko ne smiluje iz Beograda i Prištine od strane političkih elita, zajedno sa Briselom, da ostvari trajnost i izvesnost života uključujući i obrazovanje”, ističe Surlić.

U istraživanju, koje je objavljeno u utorak u Beogradu, u okviru projekta Nacionalnog konventa o EU u saradnji sa Institutom za teritorijalni ekonomski razvoj, ističe se da sva parcijalna pitanja, uključujući i obrazovanje, čekaju po strani, jer se očekuje finalni sporazum Beograda i Prištine.

Stoga je poručeno da treba insistirati na pravno-obavezujućem sporazumu kako bi se sva pitanja razrešila pa tako i obrazovanje, kao važno kulturno pravo i identitetsko pitanje.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš