Izvestaj UN- a: Kosovo izmedju-2007. i 2018. izgubilo 15,4 odsto stanovnistva

Prema izveštaju UN, očekuje se da će nacija od skoro tri miliona ljudi pasti ispod milion do kraja ovog veka. Ali isto tako, nijedna zemlja na Balkanu nije pošteđena opasne kombinacije emigracije i starenja stanovništva.

Posle Albanije, Severna Makedonija je takođe u lošoj demografskoj situaciji, gde je četvrtina stanovništva otišla iz države od ranih 1990-ih.

Poslednji popis sproveden krajem 2021. pokazuje pad stanovništva od 10 odsto u samo poslednje dve decenije. Skoro 600.000 Makedonaca preselilo se u inostranstvo u decenijama nakon nezavisnosti zemlje. I Albanija i Severna Makedonija se nadaju da će brzo članstvo u Evropskoj uniji obezbediti bolju budućnost i promeniti obrazac migracija. Sada je napredak u EU Severne Makedonije i Albanije zaustavljen zbog veta Bugarske.

Još jedna balkanska zemlja koja je teško pogođena smanjenjem broja stanovnika je Srbija. Prema podacima Svetske banke, očekuje se da će zemlja sa skoro sedam miliona stanovnika imati milion stanovnika manje do 2050. To je navelo srpske vlasti da daju zapanjujuću analogiju da nacija svake godine praktično gubi grad. Stotine hiljada Srba otišlo je iz zemlje posle ratova i raspada bivše Jugoslavije 1990-ih. 

Neki od razloga zbog kojih je balkanski region tokom decenija doživeo bujnu migraciju mogu se pratiti u raspadu bivše Jugoslavije, građanskim ratovima i ekonomskim teškoćama koje su usledile. Bosna i Hercegovina je verovatno najteže pogođena zemlja u regionu.

Neke studije govore da skoro polovina građana rođenih na Zapadnom Balkanu više ne živi tamo.

Još jedan primer uticaja fenomena emigracije je Kosovo, koje je između 2007. i 2018. izgubilo 15,4 odsto stanovništva.

Devedesetih godina prošlog veka pa sve do 2000-ih ovog početka veka glavni razlog emigracije u Albaniju bila je promena sistema. Albanija je iz komunističke zemlje prešla u otvorenu zemlju. U poslednjih deset godina zbog pozitivnih društvenih promena očekivalo se smanjenje emigracije, ali se u stvarnosti dogodilo suprotno. 65.000 ljudi zatražilo je ekonomski azil u 2015. godini. Većina tražilaca azila ima od 25 do 34 godine.

Premijer Albanije Edi Rama odlazak građana iz zemlje vidi kao nealbanski fenomen. Rama kaže da je odlazak u bolji i brži život raširen širom bivše komunističke Evrope i u nekim zemljama EU. Prema njegovim rečima, ne postoje magične formule ili čudotvorni recepti za smanjenje ovih brojeva, ali će biti bolje. Šef vlade je za primer uzeo Portugal, gde je poslednjih godina registrovao veliki broj odlazaka.