Zašto nisu liberalizovane vize za Kosovo?

Liberalizacija viza jedna je od tema o kojima se na Kosovu najviše raspravlja u poslednjoj deceniji.

Zašto nisu liberalizovane vize za Kosovo?

Već 2011. godine tadašnji premijer Hašim Tači obećao je da će se građani Kosova tokom nekoliko meseci slobodno kretati kroz šengenski prostor. Kosovo je tada prošlo kroz proces ispunjavanja tehničkih kriterijuma za liberalizaciju viza. Iako se Kosovo približilo dobijanju pozitivne preporuke Evropske komisije o viznoj liberalizaciji, kašnjenje u demarkaciji granice sa Crnom Gorom produžilo je izostanak takvog izveštaja. Nakon ratifikacije sporazuma sa Crnom Gorom, Evropska komisija je sastavila izveštaj u kojem je ocenila da je Kosovo ispunilo svih 95 tehničkih uslova.

Tokom svoje posete Kosovu u junu prošle godine, evropski komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos potvrdio je da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viza. Međutim, od tog dana ovaj pozitivni izveštaj nije dovoljan da Kosovo dobije viznu liberalizaciju. Kao što se uvek radi, sada kada smo na ivici parlamentarnih izbora na Kosovu, kosovske stranke će pokušati da instrumentalizuju pitanje (ne) liberalizacije viza kao temu partijskog kapitala. To neminovno dovodi do iskrivljavanja istine o tom pitanju, uz malo racionalnosti koja je uključena u raspravu.

Kao što je poznato, Evropska komisija je jedino nadnacionalno telo koje daje preporuke organima koji donose odluke o ovoj temi, Evropskom parlamentu i Savetu EU.

Do sada je pozitivna preporuka za Kosovo usvojena većinom glasova samo u Evropskom parlamentu, dok Savet EU odlaže svoje glasanje.

Iako nije glasao protiv vizne liberalizacije za Kosovo, Savet EU, koji čine ministri iz zemalja članica EU, držao je Kosovo izvan svoje agende.

Sve do slučaja Kosova, kad god je Evropska komisija procenila da su ispunjeni kriterijumi za liberalizaciju viza, organi za donošenje odluka glasali su u skladu sa preporukom.

Međutim, to je sada nedovoljno jer je snaga populističke i nativističke struje oslabila autoritet ove institucije.

Ako pogledate političku platformu desničarskih stranaka za izbore za Evropski parlament, postoji diskurs koji mnogo govori o bezbednosnim pitanjima, a manje o prosperitetu, različitosti i slobodi kretanja. Zemlje članice sada sve više obraćaju pažnju na sve ksenofobičniju publiku, a manje na nadnacionalne organe koji zajedno drže Evropu u njenoj raznolikosti i slobodama.

Migraciona kriza poslednjih godina stvorila je neprijateljsku sredinu u Evropi koja je nekada bila vrlo dobrodošla i otvorena mnogim drugima. Takav pristup prikazuje ljude koji dolaze izvan EU kao potencijalne napadače koji opstruiraju vladavinu zakona.

Ovaj trend je oslabio centralne mehanizme EU i ojačao pozicije pojedinih zemalja članica. Kao rezultat toga, nekoliko država je odbilo da glasa za pozitivnu preporuku Evropske komisije.

To vidimo i u stalnom odbijanju Evropske komisije da otvori pregovore o pristupanju s Makedonijom i Albanijom, uprkos pozitivnim preporukama Evropske komisije da se tako nešto dogodi.

Da ispunjavanje kriterijuma više nije vodeća pretpostavka EU pokazuje činjenica da Kosovo nije suštinski gore od Albanije, Makedonije, Bosne i Srbije u pogledu korupcije i nepotizma.

Moldaviju je 2014. godine pogodila ozbiljna korupcionaška afera koja je dovela u pitanje milijardu dolara ili 10 odsto BDP-a zemlje. Moldavija ima jedan od najgorih rekorda trgovine ljudima u Evropi.

Prema izveštaju američkog Stejt departmenta, Moldavija je jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi. Otvoreni spor sa regionom Transistria samo pogoršava situaciju.

Međutim, ništa od toga nije predstavljalo prepreku EU da ukine vize za državljane Moldavije.

Ukrajina je daleko lošija od Kosova u indeksu korupcije, slobode izražavanja i transparentnosti. Ne kontroliše svoje granice sa Rusijom kroz koje ljudi ulaze i izlaze bez nadzora. Ukrajina je u otvorenom sporu sa Rusijom zbog Krima, ali njeni građani se slobodno kreću kroz šengenski prostor. Gruzija, s druge strane, ima problema sa organizovanim kriminalom, a gruzijske grupe igraju dominantnu ulogu u svetu kriminala u mnogim zapadnim državama. Vrhunac je vršenja efektivne kontrole Rusije, koju kontrolišu Osetija i Abhazija.

Daleko od Evrope, Kolumbija, sa skoro 50 miliona građana, liberalizovana je 2015. godine u građanskom ratu sa FARK-om, globalnim izvoznikom kriminala, narko kartela, oružja.

Od liberalizacije viznog režima za Ukrajinu 2017. godine, oko 3 miliona Ukrajinaca iskoristilo je slobodu kretanja i nije nanesena ozbiljna šteta EU-u.

Kosovo u međuvremenu ima oko 1,8 miliona stanovnika, isto kao i grad Hamburg. Srpske pasoše ima 5 odsto Kosovara, deo albanske, a deo makedonske pasoše.

Učinak bi bio vrlo mali u slučaju mogućeg priliva Kosovara u EU, i ni u jednom racionalnom proračunu ne bi Kosovari predstavljali destabilizirajući rizik za EU.

Sve ovo pokazuje da je Kosovo više žrtva nedostatka unutrašnje koherencije u EU i prisustva brojnih kontradikcija gotovo svake teme u zajednici, nego načina na koji funkcioniše država Kosovo.

Trenutno stanje pokazuje da stvarno odlučivanje u EU meteorski prelazi iz racionalnih institucija EU u ruke populističkih osećanja.

Populistički zamah naterao je EU da pređe sa tehničkog pristupa na sekuritizaciju okvira pomoću kojih konceptualizira zapadni Balkan.

Unutrašnja sigurnost, migracija i ekstremizam sada su duh ere u kojoj dominira EU. Upravo ovaj „populistički duh vremena“ kažnjava Kosovo naročito i zapadni Balkan uopšte.

U međuvremenu nema znakova da će se situacija u EU možda promeniti na bolje.

Škodran Ramadani
Kolumnista GazetaMetro

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš