"Zakon o upotrebi jezika se ne sprovodi u potpunosti"

Tim povodom je u Medija centru u Čaglavici organizovana debata na temu "Upotreba jezika na Kosovu".

"Na Kosovu se Zakon o upotrebi jezika ne sprovodi u potpunosti i mora biti unapređen, a za to je potrebno angažovanje svih", poručio je  poverenik za jezike Slaviša Mladenović.

"Mi, kao Kancelarija poverenika, apsolutno nismo zadovoljni nivoom sprovođenja Zakona o upotrebi jezika od strane institucija. Jezičke slobode su potpuno druga dimenzija i nešto za šta smatram da je potrebno angažovanje šireg spektra institucija i većeg broja ljudi svih političkih predstavnika. Smatram da jezičke slobode napreduju, jer smo prošli put od trenutka kada Srbi u Prištini nisu smeli da pričaju srpski, a  Albanci u Mitrovici nisu smeli albanski, a sada je ta situacija malo relaksiranija. Imamo dovoljan broj medija na svim jezicima, obrazovanje je zagarantovano, većini zajednica na nivou do srednjeg obrazovanja-na albanskom, sa univerzitetskog na srpskom, tačnije imamo i katedre na bosanskom i turskom u Prizrenu. Ipak pored svih napredaka, osećaj manjina je da se Zakon o upotrebi jezika ne poštuje dovoljno. Opšti je osećaj nezadovoljstva manjina uslugama koje pružaju institucije", poručio je poverenik za jezike Slaviša Mladenović.

Ministar javne uprave u Vladi Kosova Mahir Jagdžilar poručio je da su jezička prava na zadovoljavajućem nivou, dodajući da u sprovođenju zakonskih prava ima poteškoća. Jagdžilar smatra da su jezička prava veoma značajna za obrazovanje.

"Svi pokušavamo unutar Vlade da ova pitanja rešimo. Albanski jezik je službeni i oko njegovog korišćenja ima najmanje problema. Možda ima problema korišćenja albanskog jezika u opštinama gde su na vlasti srpske partije ili srpska zajednica. Srpski jezik ima opdređene tehničke probleme kojih smo svi svesni i radimo zajedno sa poverenikom za jezike kako bi te probleme prevazišli, korišćenje jezika, pisma, kvalitetnog prevođenja", poručio je ministar javne uprave u Vladi Kosova Mahir Jagdžilar.

Govoreći o maternjem jezku Gazmend Salijević, predsedavajući savetodavnog veća za zajednice, istakao je kao pozitivan korak zvaničnu upotrebi romskog jezika u Opštini Gračanica. Salijević naglašava da se nepoštovanjem jezika gubi i identitet naroda.

"Brinem se za svoj maternji, romski jezik, jer sistemom življenja, nedostatkom nastave u školi, nepostojanje kurseva jezika, promocije tradicije i kulture jezika, Romi polako gube jezik, to je ozbiljna pretnja ne samo po romsku zajednicu, već i goransku, verujem i tursku i srpsku", kaže Salijević.

Zakona o upotrebi jezika je dobro napisan, ali bi njime trebalo da se definiše i upotreba ćiriličnog pisma", smatra zamenik direktora Centra za mir i toleranciju Bojan Teofilović.

"Mislim da bi u Zakonu trebalo da se definiše i upotreba pisma srpskog jezika i da to bude upotreba ćiriličnog pisma. Mi smo davali preporuke srpskim predstavnicima u parlamentu da zatraže izmenu tog zakona i ubace ovaj deo", naveo je zamenik direktora Centra za mir i toleranciju Bojan Teofilović.

Bez negovanja maternjeg jezika nema ni očuvanja identiteta jednog naroda, čega su svesni i mladi naraštaji.

"Da bi očuvali naš jezik vrlo je bitno da koristimo naše reči, više nego tuđice ili da što više čitamo i učestvujemo u nekim programima namenjenim mladima", smatra učenik Ekonomsko-trgovinske škole Stefan Đorđević.

"Mislim da pre svega treba negovati poreklo našeg jezika. Danas se uglavnom, zbog društvenih mreža, koristi latinično pismo, mislim da bi trebalo što više da bude zastupljeno ćirilično, da što više čitamo knjige naših pisaca, da negujemo srpski jezik, jer je bitan za naš narod", poručila je učenica Ekonomsko-trgovinske škole Milica Spasić.

Generalna Skupština Uneska je 1999. godine 21. februara proglasila Danom maternjeg jezika, u znak sećanja na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, u istočnom Pakistanu, jer su protestvovali zbog toga što njihov jezik nije uvršten u zvanične jezike.