Vlasi: Određivanjem izaslanika Nemačka i Francuska žele da okončaju proces dijaloga

Vlasi je rekao za Kosovo onajn poseta izaslanika nemačkog i francuskog predsednika Jens Pletnera i Emanuela Bona, koji zajedno sa Lajčakom dolaze sutra Prištinu i Beograd, poruka je Nemačke i Francuske da posvećuju veliku pažnju procesu dijaloga.

"To što su nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron odredili izaslanike koji će emisaru EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslavu Lajčaku pružiti direktnu podršku, znači da oni posvećuju veliku pažnju dijalogu između Srbije i Kosova, ali i njihovo nastojanje da se dijalog uspešno okonča što je pre moguće", rekao je Vlasi.

Kako je dodao, izaslanici Nemačke i Francuske ne treba da se drže po strani, već treba da daju nove ideje koje bi pomogle da dođe do napretka u dijalogu.

"Bilo bi najbolje da, umesto posredničke uloge da samo saslušaju strane, oni daju i neke ideje za mogući finalni sporazum. Ako ostave stranama da same dođu do finalnog sporazuma, gde na jednoj strani premijer Kosova, s pravom, kaže da finalni sporazum podrazumeva međusobno priznanje, sa druge strane Vučić kaže da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, sa takvim pozicijama nikada nećemo doći do rezultata u dijalogu", poručio je Vlasi.

Naš sagovornik je istakao da Pletner i Bon treba da pripomognu i oko sadržaja sporazuma, koji bi, kako je kazao, podrazumevao da je "Kosovo država".

"Taj sporazum bi bio zasnovan na međusobnom priznanju u nekoj fazi dijaloga, a u kojoj formi, to ostaje da vidimo", izjavio je Vlasi.

Na pitanje da li to što je sve veći broj izaslanika uključen u proces dijaloga predstavlja pritisak zapadnih sila i EU na strane, Vlasi ističe da je pitanje dijaloga između Kosova i Srbije postalo važna tema. Po njegovoj oceni treba izvršiti pritisak na Sr5bju da prizna Kosovo.

"Na Srbiju će sigurno biti pritisak da prizna Kosovo, jer Kosovo kao nezavisna država je činjenica koja se ne može osporiti. Kosovo ne može da bude u sastavu Srbije. Što se tiče Zajednice opština sa srpskom većinom prvo se treba držati naslova iz sporazuma iz 2015. godine. Dakle reč je o Zajednici opština sa srpskom većinom a ne o Zajednici srpskih opština. U svakom slučaju, Zajednica treba da bude pre svega unutrašnje pitanje i obaveza Kosova. Vlada treba, u saradnji sa predstavnicima srpske zajednice, odnosno sa predsednicima opština sa srpskom većinom, da razgovara o detaljima formiranja Zajednice, da utvrde koje će biti njene funkcije i da sve to naravno bude u okviru Ustava i pravnog poretka Kosova. To je pre svega unutrašnje pitanje kosovske vlade i opština sa srpskom većinom, a ne pitanje Beograda i Prištine", naglasio je Vlasi.

Dodao je da je usled eskalacije situacijena severu Kosova, dijalog postao prioritet zapadnih sila koje, kako je naglasio, ne žele nove sukobe.

"Dijalog je postao važno pitanje zapadnih zemalja, jer ima mnogo problema vezanih i za sigurnost i za druga pitanja, a pre svega ruske agresije na Ukrajinu, i oni nemaju beskonačno vremena da se bave Kosovom. Takođe, ne mogu da dignu ruke od odnosa Kosova i Srbije, jer znaju da postoji opasnost od podizanja tenzija i napetosti, a zapadnim zemljama, EU i Sjedinjenim Američkim Državama do toga nije stalo i ne žele nove sukobe", zaključio je Vlasi.