The Economist: Propali planovi o razmeni teritorija između Kosova i Srbije

Kada su se Jugoslavija, Sovjetski Savez i Čehoslovačka devedesetih godina raspali, njihove države-naslednice pojavile su se unutar postojećih granica. Međutim, kada bi Kosovo i Srbija prekrajali granice po etničkim linijama, to bi bila velika promena koja bi mogla da dovede do destabilizacije regiona. Na primer, to bi značilo da bi srpski lider iz Bosne i Hercegovine mogao da pojača svoje sopstvene zahteve za nezavisnost, tvrdeći da su stare unutrašnje granice Jugoslavije sada probijene, tako da bi onda mogle da budu probijene i granice BiH. Ovo bi bio rizik za novi rat.

Skoro nezapaženo, prva etnička promena granice uskoro će se dogoditi. Opština Gračanica, područje sa srpskom većinom na Kosovu, 12. septembra glasala je da preda deo svoje teritorije komšijskom okrugu sa albanskom većinom. Novo albansko stambeno naselje promenilo je odnos Srba i Albanaca u Gračanici, tako da je ovo način da se Srbi otarase Albanaca. Promena granica između dve države ne bi bila laka. Takođe je vrlo kontroverzna. Kako je naglašeno u autorskom tekstu za Njujork Tajms (New York Times), to bi istovremeno bio „oblik mirnog etničkog čišćenja“ i „ispravna odluka“.

Više od 90% kosovskog stanovništva čine Albanci, dok Srbi možda 5%. Srbija ne priznaje Kosovo, koje je isključeno iz UN, a njegovu državnost ne prihvata nekoliko zemalja, uključujući Španiju i Rusiju. Suština dogovora je da Sever Kosova, naseljen Srbima, koji vlada u Prištini ne kontroliše, treba da bude vraćen pod suverenitet Srbije. Zauzvrat, Srbija bi Kosovu dala „Preševsku dolinu“ sa juga Srbije, u kojoj pretežno žive Albanci, i priznala Kosovo. Deo bilo kakvog dogovora bi morao da obuhvati to da Rusija i Kina odbace veto na članstvo Kosova u UN.

Kada su se u avgustu Albanci kući zbog praznika vratili iz dijaspore, u „Preševskoj dolini“ je vrilo. Roditelji su se obraćali deci na švajcarsko-nemačkom i belgijsko-francuskom. Lokalni Albanci oduševljeni su idejom da će živeti sa drugim Albancima na Kosovu. Lokalni Srbi veruju da se ovo nikad neće dogoditi. Na kraju krajeva, rekao je dvadesetdvogodišnji Marko, vlasnik prodavnice prehrambrenih proizvoda, Srbi i Albanci nikada nisu mirno rešavali sporove, zašto bi sada počeli? U blizini, buldožeri su završavali autoput koji prolazi kroz „dolinu“, pored pruge. Ove transportne rute povezuju Srbiju sa centralnom Evropom i Grčkom. Teško je poverovati da će ih se Srbija odreći.

Na Kosovu, selo Babin most, pretežno naseljeno Srbima, nalazi se na brdu koje nadgleda bojno polje na kojem su Srbi izgubili Kosovsku bitku protiv Turaka 1389. godine. Ne nalazi se na Severu, području koje bi ponovo postalo deo Srbije. Većina od 120.000 Srba sa Kosova ne živi na Severu te njih užasava ideja da bi Srbija mogla, kako oni to vide, da ih se odrekne. Otac Sava, iguman srednjevekovnog srpskog manastira Visoki Dečani na Kosovu, glasno se protivi podeli. Zbog toga je ‘zaradio’ neprijateljstvo onih medija koje kontroliše vlada Srbije, koji su ga proglasili za izdajnika.

U Pasjanu, još jednom selu u kojem žive Srbi na Kosovu, postoji ulica koja nosi ime Dobrice Ćosića, uticajnog romanopisca koji je preminuo 2014. godine. On je smatrao da su Kosovo i Albanci koji žive u njemu „tumor“, koji se podelom mora hirurški odstraniti.

I EU i Amerika ranije su odbacile prekrajanje granica na etničkoj osnovi, verujući da bi to destabilizovalo region. One su sada dale zeleno svetlo kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju i njegovom srpskom kolegi Aleksandru Vučiću da vide da li mogu da postignu sporazum. Ipak će biti teško, ako ne i nemoguće. Vučić je 7. septembra odbio da se sastane sa Tačijem na sastanku u Briselu pod pokroviteljstvom EU. Zatim je otišao na Kosovo i hvalio Slobodana Miloševića, srpskog ratnog vođu, koji je vršio represiju nad Albancima, a zatim je etnički očistio stotine hiljada njih tokom rata na Kosovu.

Vučić želi garancije da će u slučaju postizanja dogovora, uslediti i članstvo Srbije u EU. To je obećanje koje EU ne može da da. Međutim, jasno je da je samo postavljanje ovog pitanja otvorilo nove mogućnosti za region. „Uvek postoje druge opcije,“ rekao je vođa kosovskih Albanaca. On ovim podrazumeva da ako Srbija ne prizna Kosovo i ako Kosovo ne može da pristupi UN, onda bi Kosovo umesto toga moglo da se ujedini sa Albanijom. Neki srpski nacionalisti, koji shvataju da je Kosovo za njih izgubljeno, možda bi ovo podržali. Ako bi Velika Albanija postojala onda bi oni mogli da zahtevaju Veliku Srbiju prisvojivši srpski deo Bosne – za šta je Milošević i vodio rat.